П:
О:
Читај ми
Одржана радна конференција о положају српске заједнице у земљама у окружењу
Београд,
3. јун 2005.
Министар дијаспоре у Влади Републике Србије Војислав Вукчевић изјавио је данас на отварању Радне конференције о положају и перспективама српске заједнице у земљама у окружењу да овај скуп има за циљ да се сагледа колико су суседне државе у којима живе наши сународници примениле међународне уговоре на које су се обавезале.
Аутор:
Танјуг
Вукчевић је отварајући скуп, који је организовало Министарство за дијаспору, истакао да је матица дужна да штити интересе њених сународника и то према одредбама Међународног пакта о грађанским и политичким правима, које подразумевају права мањина на неговање сопственог културног, образовног и верског идентитета.
Закључивши да Срби из земаља окружења нису дијаспора јер они ту живе вековима, учесници скупа, представници Владе Србије, српских заједница и дипломатских представништава, инсистирали су на стварању заједничке стратегије неопходне за добро функционисање региона у процесима интеграција.
Министар за трговину, туризам и услуге у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић указао је на потребу стварања националне стратегије у оквирима европског законодавства.
Димитријевић је подсетио на то да Србија увелико учествује у европским пројектима, потенцирајући да наша дијаспора, а посебно Срби из окружења, могу бити иницијатори овакве сарадње.
Подсетивши на потписивање споразума о стварању заједничког туристичког производа Балкана, Димитријевић је најавио одржавање пословне конференције у Београду и нагласио улогу Срба ван матице у координацији напора за приступ Европској унији.
Министар за економске односе за иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић изразио је захвалност свима који су се потрудили да дођу у матицу и дају допринос сарадњи и економском и културном обједињавању региона.
Париводић је нагласио да изградња економских веза са земљама из окружења има велику моћ у стварању мостова са народима тих земаља и додао да је интеррегионална сарадња коју финансира ЕУ успостављена са Румунијом, Мађарском и Бугарском и да се очекује њено проширење на остале суседне земље.
У име Срба и Црногораца из Албаније и удружења "Морача" Милан Брајовић је нагласио да матична држава мора потписати са Албанијом међудржавни уговор како би се регулисао статус српске мањине чија елементарна права нико не гарантује.
Председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик македонског Собрања Иван Стојиљковић указао је на тешкоће са којима се суочава наша мањина у тој земљи, као и на то да је присутан проблем остваривања националних права, потенциран у последње време сукобом са Српском православном црквом.
Председник Српске самоуправе у Мађарској Милица Павлов истакла је да у Мађарској постоје закони о мањинама, али да њихова примена није баш увек јасна, и навела да Српска самоуправа такође очекује подршку матичне државе. Приближно 40.000 Срба у Словенији нема статус националне мањине, па су представници из ове земље, које је предводио председник Савеза српских друштава Илија Јанковић, истакли да би се држава Србија морала заложити за то да својим људима обезбеди права која Словенци уживају у нашој земљи.
Један од три заступника српске мањине у Сабору Хрватске Војислав Станимировић, који је и председник Самосталне демократске српске странке, нагласио је да је хрватска држава усвојила неколико важних европских закона, али да се они не примењују увек у корист српске мањине.
Учесници Радне конференције "Заједно у уједињеној Европи - положај и перспективе српске заједнице у земљама окружења" усвојили су данас и декларацију о унапређењу веза, која подразумева сарадњу не само са представницима српских мањина, већ и са народима њихових домицилних држава. У декларацији од десет чланова изнети су основни принципи које ће матица Србија поштовати и који гарантују бригу о заштити и очувању националног верског и културног идентитета Срба ван матичне државе.
Документ изражава опредељење за одржањем добросуседских односа са свим земљама у региону у којима живе Срби и предвиђа нови закон о сарадњи са дијаспором, ратификовање споразума о заштити права мањина и о социјалном осигурању, као и редовну помоћ културно-просветним организацијама, савезима, удружењима и образовним институцијама и медијима на српском језику. Декларацијом је од држава у региону које то нису учиниле затражено да српској заједници признају статус националне мањине, односно да њеним припадницима омогуће изјашњавање о националној припадности на попису становниства.
У том документу истакнута је и потреба унапређења економске сарадње СЦГ са земљама у окружењу, уз посебну улогу представника мањина и стварање неопходних услова за повратак прогнаног српског становништва и престанак дискриминације по етничком принципу.
Поред инсистирања на присуству Срба у органима власти тих земаља, творци декларације сагласни су са тим да је неопходно отварати конзулате и културно-информативне центре, чија би улога у заштити и очувању културно-историјских споменика била неспорна. Овим документом предвиђени су и захтеви да се Србима из окружења обезбеде права да на програмима националних телевизија, сателитским и интернет програмима прикажу своје садржаје.
У декларацији је указано и на то да ће све те мере координирати Министарство за дијаспору Владе Републике Србије, уз подршку других надлежних институција Србије и државне заједнице СЦГ.
Закључивши да Срби из земаља окружења нису дијаспора јер они ту живе вековима, учесници скупа, представници Владе Србије, српских заједница и дипломатских представништава, инсистирали су на стварању заједничке стратегије неопходне за добро функционисање региона у процесима интеграција.
Министар за трговину, туризам и услуге у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић указао је на потребу стварања националне стратегије у оквирима европског законодавства.
Димитријевић је подсетио на то да Србија увелико учествује у европским пројектима, потенцирајући да наша дијаспора, а посебно Срби из окружења, могу бити иницијатори овакве сарадње.
Подсетивши на потписивање споразума о стварању заједничког туристичког производа Балкана, Димитријевић је најавио одржавање пословне конференције у Београду и нагласио улогу Срба ван матице у координацији напора за приступ Европској унији.
Министар за економске односе за иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић изразио је захвалност свима који су се потрудили да дођу у матицу и дају допринос сарадњи и економском и културном обједињавању региона.
Париводић је нагласио да изградња економских веза са земљама из окружења има велику моћ у стварању мостова са народима тих земаља и додао да је интеррегионална сарадња коју финансира ЕУ успостављена са Румунијом, Мађарском и Бугарском и да се очекује њено проширење на остале суседне земље.
У име Срба и Црногораца из Албаније и удружења "Морача" Милан Брајовић је нагласио да матична држава мора потписати са Албанијом међудржавни уговор како би се регулисао статус српске мањине чија елементарна права нико не гарантује.
Председник Демократске партије Срба у Македонији и посланик македонског Собрања Иван Стојиљковић указао је на тешкоће са којима се суочава наша мањина у тој земљи, као и на то да је присутан проблем остваривања националних права, потенциран у последње време сукобом са Српском православном црквом.
Председник Српске самоуправе у Мађарској Милица Павлов истакла је да у Мађарској постоје закони о мањинама, али да њихова примена није баш увек јасна, и навела да Српска самоуправа такође очекује подршку матичне државе. Приближно 40.000 Срба у Словенији нема статус националне мањине, па су представници из ове земље, које је предводио председник Савеза српских друштава Илија Јанковић, истакли да би се држава Србија морала заложити за то да својим људима обезбеди права која Словенци уживају у нашој земљи.
Један од три заступника српске мањине у Сабору Хрватске Војислав Станимировић, који је и председник Самосталне демократске српске странке, нагласио је да је хрватска држава усвојила неколико важних европских закона, али да се они не примењују увек у корист српске мањине.
Учесници Радне конференције "Заједно у уједињеној Европи - положај и перспективе српске заједнице у земљама окружења" усвојили су данас и декларацију о унапређењу веза, која подразумева сарадњу не само са представницима српских мањина, већ и са народима њихових домицилних држава. У декларацији од десет чланова изнети су основни принципи које ће матица Србија поштовати и који гарантују бригу о заштити и очувању националног верског и културног идентитета Срба ван матичне државе.
Документ изражава опредељење за одржањем добросуседских односа са свим земљама у региону у којима живе Срби и предвиђа нови закон о сарадњи са дијаспором, ратификовање споразума о заштити права мањина и о социјалном осигурању, као и редовну помоћ културно-просветним организацијама, савезима, удружењима и образовним институцијама и медијима на српском језику. Декларацијом је од држава у региону које то нису учиниле затражено да српској заједници признају статус националне мањине, односно да њеним припадницима омогуће изјашњавање о националној припадности на попису становниства.
У том документу истакнута је и потреба унапређења економске сарадње СЦГ са земљама у окружењу, уз посебну улогу представника мањина и стварање неопходних услова за повратак прогнаног српског становништва и престанак дискриминације по етничком принципу.
Поред инсистирања на присуству Срба у органима власти тих земаља, творци декларације сагласни су са тим да је неопходно отварати конзулате и културно-информативне центре, чија би улога у заштити и очувању културно-историјских споменика била неспорна. Овим документом предвиђени су и захтеви да се Србима из окружења обезбеде права да на програмима националних телевизија, сателитским и интернет програмима прикажу своје садржаје.
У декларацији је указано и на то да ће све те мере координирати Министарство за дијаспору Владе Републике Србије, уз подршку других надлежних институција Србије и државне заједнице СЦГ.
-
Београд, 24. децембар 2024.Успешна реализација програма за оживљавање села
-
Београд, 24. децембар 2024.Пољопривредницима на име субвенција исплаћене 92 милијарде...
-
Београд, 23. децембар 2024.Интензивирати стратешку сарадњу са Азербејџаном
-
Београд, 8. новембар 2024.Рекордан аграрни буџет за 2025. годину
-
Београд, 20. август 2024.Сарадња са ЈП „Србијашуме“ за добробит свих грађана Србије
-
Београд, 6. август 2024.Смањење илегалних миграција на западнобалканској рути
-
Београд/Рим, 24. јул 2024.Добре основе за даљи развој стратешког партнерства Србије и...
-
Београд, 9. јул 2024.Подршка за 104 удружења у дијаспори која чувају српски језик и...
-
Београд, 11. јун 2024.Све спремно за завршни испит и упис будућих средњошколаца
-
Београд, 7. јун 2024.Држава ослонац оболелима од ретких болести