П:
О:
Читај ми
Рационализација у здравству услов реформи
Београд,
9. јун 2005.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић изјавио је данас у интервјуу за агенцију Бета да се за социјални програм који је запосленима у здравству понудило Министарство здравља до сада пријавило 7.500 људи који ће током лета добити конкретне понуде за одлазак са својих радних места, као и тачне износе отпремнина.
Томица Милосављевић
Милосављевић је рекао да ће отпремнине бити одређене пошто се заврши процес пријављивања за социјални програм и након што буде утврђено са колико средстава располаже Републички завод за здравствено осигурање.
Он је нагласио да ће онима који се одлуче за тај програм највероватније бити понуђене отпремнине у истом износу који добијају запослени у државној управи, уз подсећање на то да је рок за пријаву за социјални програм продужен и да ће трајати до краја месеца.
Према понуди запосленима, отпремнина би износила трећину просечне плате из последња три месеца увећану за 20 одсто и помножену са бројем година стажа.
Право да се пријаве за социјални програм имају запослени у здравству који су стекли услове за пензионисање, они који су испунили један од услова за пензију, они који имају до две године до стицања једног од услова за пензионисање, као и запослени који су из других разлога заинтересовани да раскину радни однос.
Милосављевић је рекао да се тренутно из средстава Завода финансирају плате за 117.000 запослених у здравству, при чему је међу њима велики број немедицинских радника који су, како је објаснио, "некритички запошљавани" у последњој деценији.
Он је изразио уверење да ће након извршене рационализације моћи да буде запослен део од 1.500 лекара који су на бироу за запошљавање.
Према његовим речима, тиме би се исправиле неправилности које се сада дешавају - да директори здравствених установа склопе уговоре и задрже на послу лекаре који имају по 65 година живота и 40 година стажа, или пак оне који су стари 72 године и раде 30 година.
Милосављевић је оценио и да су прилично неозбиљне тврдње синдиката запослених у здравству да је понуда Министарства за социјални програм нејасна и неадекватна.
Он је нагласио да је рационализација здравственог система неопходна како би се постигли одговарајући стандарди о потребном броју запослених, али и у лечењу пацијената.
Милосављевић је као пример навео Клинички центар Србије који запошљава 7.700 људи, а са Заводом је склопљен уговор за њих 7.124.
За њих 600 који су изнад уговореног броја КЦС обезбеђује додатни приход да би исплатили плате, док с друге стране тај центар нема средстава за лек за стимулацију овулације код вештачке оплодње, рекао је Милосављевић и додао да је ситуација слична у скоро свим здравственим установама.
Он је прецизирао да је допис који је упућен здравственим установама о мерама рационализације и пријава заинтересованих само први круг анализе запослених, после којег ће се ићи на конкретне понуде.
Поводом позива руководства Војно-медицинске академије да Завод почне да покрива трошкове лечења грађана и у тој установи, Милосављевић је рекао да у Републичком заводу нема новца којим би се покривали трошкови лечења сваког грађанина који пожели да буде лечен на ВМА, а може да се лечи у државној установи.
Он је најавио да ће бити настављена пракса да се у тој установи спроводе само оне процедуре којих нема у цивилном здравству и подсетио на то да се већ сада на ВМА дијализира 86 људи сваке недеље и да се врше интервенције на оку, чије трошкове покрива Завод.
Милосављевић је рекао да се у војној мрежи установа лечи од 300 до 400 хиљада људи, а о трошку Завода 7,5 милиона, и оценио да ВМА има вишак капацитета.
Тај проблем ће, како је рекао, решити радне групе Министарства одбране СЦГ и Министарства здравља које раде на анализи дугова и на стратешком осмишљавању будућег односа цивилног и војног здравства.
Министар је одбацио наводе да реформа здравственог система Србије коју спроводи Министарство здравља није довољно видљива у пракси, и подсетио на то да на Институту за мајку и дете, после 50 година, данас постоји скенер, да Тиршова изгледа потпуно другачије, да нема града у Србији у коме у породилиштима нема инкубатора и респиратора.
Сваки округ у Србији има скенер, постоји 65 нових рендген апарата, а после 17 година имамо и осам ангиографских сала за снимање крвних судова срца, рекао је министар и истакао да је то "невидљиво" само за оног ко неће да види.
Он је нагласио и да ће до 2007. године у целој земљи бити примењен модел изабраног лекара, који је заживео у пилот пројекту у Краљеву и према којем лекари за које се одлучи више пацијената добијају финансијску стимулацију.
Он је нагласио да ће онима који се одлуче за тај програм највероватније бити понуђене отпремнине у истом износу који добијају запослени у државној управи, уз подсећање на то да је рок за пријаву за социјални програм продужен и да ће трајати до краја месеца.
Према понуди запосленима, отпремнина би износила трећину просечне плате из последња три месеца увећану за 20 одсто и помножену са бројем година стажа.
Право да се пријаве за социјални програм имају запослени у здравству који су стекли услове за пензионисање, они који су испунили један од услова за пензију, они који имају до две године до стицања једног од услова за пензионисање, као и запослени који су из других разлога заинтересовани да раскину радни однос.
Милосављевић је рекао да се тренутно из средстава Завода финансирају плате за 117.000 запослених у здравству, при чему је међу њима велики број немедицинских радника који су, како је објаснио, "некритички запошљавани" у последњој деценији.
Он је изразио уверење да ће након извршене рационализације моћи да буде запослен део од 1.500 лекара који су на бироу за запошљавање.
Према његовим речима, тиме би се исправиле неправилности које се сада дешавају - да директори здравствених установа склопе уговоре и задрже на послу лекаре који имају по 65 година живота и 40 година стажа, или пак оне који су стари 72 године и раде 30 година.
Милосављевић је оценио и да су прилично неозбиљне тврдње синдиката запослених у здравству да је понуда Министарства за социјални програм нејасна и неадекватна.
Он је нагласио да је рационализација здравственог система неопходна како би се постигли одговарајући стандарди о потребном броју запослених, али и у лечењу пацијената.
Милосављевић је као пример навео Клинички центар Србије који запошљава 7.700 људи, а са Заводом је склопљен уговор за њих 7.124.
За њих 600 који су изнад уговореног броја КЦС обезбеђује додатни приход да би исплатили плате, док с друге стране тај центар нема средстава за лек за стимулацију овулације код вештачке оплодње, рекао је Милосављевић и додао да је ситуација слична у скоро свим здравственим установама.
Он је прецизирао да је допис који је упућен здравственим установама о мерама рационализације и пријава заинтересованих само први круг анализе запослених, после којег ће се ићи на конкретне понуде.
Поводом позива руководства Војно-медицинске академије да Завод почне да покрива трошкове лечења грађана и у тој установи, Милосављевић је рекао да у Републичком заводу нема новца којим би се покривали трошкови лечења сваког грађанина који пожели да буде лечен на ВМА, а може да се лечи у државној установи.
Он је најавио да ће бити настављена пракса да се у тој установи спроводе само оне процедуре којих нема у цивилном здравству и подсетио на то да се већ сада на ВМА дијализира 86 људи сваке недеље и да се врше интервенције на оку, чије трошкове покрива Завод.
Милосављевић је рекао да се у војној мрежи установа лечи од 300 до 400 хиљада људи, а о трошку Завода 7,5 милиона, и оценио да ВМА има вишак капацитета.
Тај проблем ће, како је рекао, решити радне групе Министарства одбране СЦГ и Министарства здравља које раде на анализи дугова и на стратешком осмишљавању будућег односа цивилног и војног здравства.
Министар је одбацио наводе да реформа здравственог система Србије коју спроводи Министарство здравља није довољно видљива у пракси, и подсетио на то да на Институту за мајку и дете, после 50 година, данас постоји скенер, да Тиршова изгледа потпуно другачије, да нема града у Србији у коме у породилиштима нема инкубатора и респиратора.
Сваки округ у Србији има скенер, постоји 65 нових рендген апарата, а после 17 година имамо и осам ангиографских сала за снимање крвних судова срца, рекао је министар и истакао да је то "невидљиво" само за оног ко неће да види.
Он је нагласио и да ће до 2007. године у целој земљи бити примењен модел изабраног лекара, који је заживео у пилот пројекту у Краљеву и према којем лекари за које се одлучи више пацијената добијају финансијску стимулацију.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација