Колико је ове године издвојено за субвенције?
– За субвенције у привреди ове године издвојено је 5 милијарди динара, што представља 1,2 одсто буџета. То је у односу на 2004. годину за 1,5 милијарди мање. План је да до 2007. године потпуно завршимо са субвенцијама и губиташима, то јест да их приватизујемо. С друге стране, направили смо посебан програм развоја за регионе у којима се налазе предузећа која гутају највеће субвенције – Крагујевац, Бор и Врање. Само "Застава" добија годишње трећину свих субвенција у привреди.
Можете ли конкретније рећи шта садржи тај програм?
– За почетак је из буџета издвојено 500 милиона динара за развојне пројекте у тим регионима. Уместо да дајемо новац за покривање губитака, постепено ћемо смањивати субвенције, а стимулисати проширивање профитабилне производње кроз јефтине кредите и то на период од пет година са годином почека. Влада је прошле недеље усвојила програм, потврдио га је и Фонд за развој. Остаје да локалне самоуправе одраде свој део посла и заинтересована предузећа моћи ће да конкуришу за ова средства. Планирамо и посебан састанак са стотину највећих извозника из Србије како бисмо и њих мобилисали да улажу у ове регионе.
То су друштвена предузећа. Да ли Србија има стратегију реструктурисања јавних предузећа, посебно оних највећих?
– Ове године кренули смо веома озбиљно у реструктурисање јавних предузећа. Прво се издвајају споредне од основних делатности и пребацују у надлежност Агенције за приватизацију. Ради се, пре свега, о разним хотелима и одмаралиштима, попут ЈАТ-овог хотела на Славији, у Београду, и апартмана на Копаонику. Сличним објектима располажу и ЕПС, и НИС. Очекујемо да у веома кратком року почне процес њихове приватизације.
Друга фаза биће приватизација основних делатности, односно њихових делова. Према Закону о енергетици, ЕПС је подељен на две целине и сада Министарство енергетике прави стратегију даљег развоја овог предузећа која, наравно, подразумева и приватизацију одређених делова. Када је у питању НИС, постоји план његове поделе на четири предузећа. О томе ће се разговарати у јулу, након чега ће бити расписан тендер за избор приватизационог саветника који ће нам помоћи у опредељењу око приватизације ове компаније идуће године.
Престао је и монопол у области телекомуникација. Шта се ту припрема?
– Тачно је да је монопол управо истекао. Тиме се стварају услови за либерализацију тржишта и омогућује улазак другим оператерима у област телекомуникација. За сада не постоји план државе да приватизује Телеком јер је то веома профитабилно предузеће које годишње остварује неколико милијарди динара профита. То не значи да неће бити омогућен улазак нових оператера како би се обориле цене услуга.
Да ли се у Влади разговарало о Мобтелу у светлу наводне продаје приватног удела у овој компанији аустријском партнеру?
– Не, никаквих писаних информација о томе немамо. Сви су изгледи да заинтересовани купци чекају исход арбитраже у Цириху. Тендер за саветника у области телекомуникација је у току и тек ће се видети које су све опције у игри. Једна је да чекамо исход арбитраже и потом приватизујемо државни удео у Мобтелу, који је, по мом мишљењу, већински. Друга опција је да се изда трећа лиценца за мобилну телефонију која би довела до снижавања цена импулса.
Донет је и Закон о железници, иначе уском грлу српске привреде?
– Законом о железници ово предузеће се раздваја на два дела: на инфраструктуру и превоз. Пред закључивањем смо два зајма од Европске банке за обнову и развој и Европске инвестиционе банке од 120 милиона евра за куповину нових вагона, локомотива и модернизацију инфраструктуре на Коридору 10.
У којој мери је реструктурисање јавних предузећа довело до појаве вишка запослених?
– Сви ови програми за јавна предузећа рађени су веома пажљиво, по принципу добровољности уз стимулативне отпремнине. До 31. маја ове године 5.320 запослених напустило је ова предузећа, а још 5.000 се издвојило у споредне делатности које ће ускоро бити приватизоване.
Како "оздравити" здравство?
– Принцип издвајања споредних делатности од основних већ даје добре резултате и применићемо га и у здравству. Циљ нам је да се финансирају резултати рада, а не само институције и њихови трошкови. Рационализација је неопходна јер Фонд здравства располаже огромним некретнинама које уопште нису у функцији здравства. Њиховом продајом могли би се измирити дугови према добављачима лекова, а не да се траже нова издвајања од грађана. Умањењем непотребних трошкова створиће се и простор за повећање плата лекара и другог медицинског особља, а самим тим доћи ће и до ефикаснијег лечења болесника.
Колико је одуговлачење решавања проблема у јавним предузећима фактор успореног економског развоја и генератор инфлације?
– Свакако да је нерешено стање и те како утицало на инфлацију. Руководства јавних предузећа у прошлости „пеглала” су нерационалности у пословању кроз раст цена и пребацивала терет на леђа грађана. Ова година је битно другачија од претходних. Реструктурисање је заиста почело. Сви су схватили да се више не може пословати по старом, да се мора улагати у модернизацију и у одговарајући број запослених. Не може се више рачунати само на државу и њену помоћ, изузимајући, наравно, железницу где ће и даље бити субвенција.