П:
О:
Читај ми
Реформа пензионог система у интересу свих грађана
Београд,
17. јун 2005.
Министар рада, запошљавања и социјалне политике у Влади Републике Србије Слободан Лаловић истакао је у интервјуу за данашње издање "Вечерњих новости" да је реформа пензионог система, ма како болна, у интересу свих грађана.
Слободан Лаловић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Реформа пензионог система:
- Последњи је тренутак да Србија крене у даљу реформу пензионог система. Ма колико болело, она је у интересу свих грађана јер је, у ситуацији кад безмало један радник издваја за једног пензионера и кад буџет све више прискаче у помоћ, систем постао апсолутно неодржив. И ова Влада могла би да настави да купује време до неких избора, па да стопу доприноса повећа са 22 на, рецимо, 38 одсто или да повећава порезе, али се одмах намеће питање ко би од тога имао користи.
Најављене измене пензионог закона само су део реформе, колико ће времена бити потребно да оне буду завршене:
- За почетак мора да се реформише садашњи први стуб осигурања, за то је потребно пет-шест година. Тиме дајемо простор за инвестиције и ново запошљавање и, ако бисмо успели да до 2010. године смањимо стопу незапослености на 10,6 одсто, то би значило 80 одсто више оних који плаћају доприносе. Све ово треба схватити као развојну меру.
Зашто сте се определили баш за ова решења:
- У већини земаља у свету одавно се ради дуже, па је време да се и код нас та граница помера. А промена начина усклађивања је изнуђена мера којом се смањује јавна потрошња и отвара простор за инвестирање. У Србији на пензије одлази 14 одсто друштвеног производа, док је просек у земљама ОЕЦД-а 8,1 одсто. Око 40 одсто буџета оде на пензије, па се на крају може догодити да на њих утрошимо цео буџет, а онда можемо да угасимо и пензионере. Свели бисмо их на тачкице и морали да им дајемо бесплатно струју да се не посмрзавају. Можемо да одлажемо све још две-три године, ми или нека друга влада, а онда да прогласимо банкрот јер смо дошли у ситуацију да све, и то не тако далеко, може да се распадне.
Динамика промена:
- Предлажемо да се промене изведу постепено јер очекујемо да у 2009. години, кад се пређе само на усклађивање са трошковима, просечна плата неће бити 200, него 400 евра, па ће и од просечне пензије, макар се свела на пола те суме, моћи боље да се живи него данас, кад просечна пензија вреди 70 одсто просечне плате. Уз то, предвидећемо два заштитна механизма: биће подигнут износ гарантоване пензије, а ако просечна пензија падне испод пола просечне плате, уследиће ванредно усклађивање.
Перспектива радника у зрелим годинама:
- Предложићемо да, за оне којима недостаје до две године до пензије, остане садашња старосна граница јер иначе нико неће отићи добровољно. Видећемо хоће ли то важити и за оне који су у тим годинама већ на бироу јер их не можемо избацити на улицу. Уз то, изменама других закона додатно ће бити стимулисани послодавци да запошљавају управо њих, тако што ће повластице бити веће, а рок на који ће морати да их приме краћи. У припреми су и измене социјалног програма како би исплата опремнина била последња мера, пошто је пракса показала да се 90 одсто људи који су их узели враћа као проблем, јер са тим парама нису ништа учинили. То ће бити посебно актуелно у наредне две године, када ће приближно 1.800 предузећа бити приватизовано или ће отићи у стечај.
Право пензионера на друштвени стандард: - Предложићемо, такође, да се у закон врати право пензионера на друштвени стандард, што значи да ће моћи бесплатно да иду у бање и да добијају помоћ. Није ми јасно зашто је то уопште укинуто, с обзиром на то да није реч о великим средствима, која износе приближно 200 милиона годишње.
Реформа пензионог система:
- Последњи је тренутак да Србија крене у даљу реформу пензионог система. Ма колико болело, она је у интересу свих грађана јер је, у ситуацији кад безмало један радник издваја за једног пензионера и кад буџет све више прискаче у помоћ, систем постао апсолутно неодржив. И ова Влада могла би да настави да купује време до неких избора, па да стопу доприноса повећа са 22 на, рецимо, 38 одсто или да повећава порезе, али се одмах намеће питање ко би од тога имао користи.
Најављене измене пензионог закона само су део реформе, колико ће времена бити потребно да оне буду завршене:
- За почетак мора да се реформише садашњи први стуб осигурања, за то је потребно пет-шест година. Тиме дајемо простор за инвестиције и ново запошљавање и, ако бисмо успели да до 2010. године смањимо стопу незапослености на 10,6 одсто, то би значило 80 одсто више оних који плаћају доприносе. Све ово треба схватити као развојну меру.
Зашто сте се определили баш за ова решења:
- У већини земаља у свету одавно се ради дуже, па је време да се и код нас та граница помера. А промена начина усклађивања је изнуђена мера којом се смањује јавна потрошња и отвара простор за инвестирање. У Србији на пензије одлази 14 одсто друштвеног производа, док је просек у земљама ОЕЦД-а 8,1 одсто. Око 40 одсто буџета оде на пензије, па се на крају може догодити да на њих утрошимо цео буџет, а онда можемо да угасимо и пензионере. Свели бисмо их на тачкице и морали да им дајемо бесплатно струју да се не посмрзавају. Можемо да одлажемо све још две-три године, ми или нека друга влада, а онда да прогласимо банкрот јер смо дошли у ситуацију да све, и то не тако далеко, може да се распадне.
Динамика промена:
- Предлажемо да се промене изведу постепено јер очекујемо да у 2009. години, кад се пређе само на усклађивање са трошковима, просечна плата неће бити 200, него 400 евра, па ће и од просечне пензије, макар се свела на пола те суме, моћи боље да се живи него данас, кад просечна пензија вреди 70 одсто просечне плате. Уз то, предвидећемо два заштитна механизма: биће подигнут износ гарантоване пензије, а ако просечна пензија падне испод пола просечне плате, уследиће ванредно усклађивање.
Перспектива радника у зрелим годинама:
- Предложићемо да, за оне којима недостаје до две године до пензије, остане садашња старосна граница јер иначе нико неће отићи добровољно. Видећемо хоће ли то важити и за оне који су у тим годинама већ на бироу јер их не можемо избацити на улицу. Уз то, изменама других закона додатно ће бити стимулисани послодавци да запошљавају управо њих, тако што ће повластице бити веће, а рок на који ће морати да их приме краћи. У припреми су и измене социјалног програма како би исплата опремнина била последња мера, пошто је пракса показала да се 90 одсто људи који су их узели враћа као проблем, јер са тим парама нису ништа учинили. То ће бити посебно актуелно у наредне две године, када ће приближно 1.800 предузећа бити приватизовано или ће отићи у стечај.
Право пензионера на друштвени стандард: - Предложићемо, такође, да се у закон врати право пензионера на друштвени стандард, што значи да ће моћи бесплатно да иду у бање и да добијају помоћ. Није ми јасно зашто је то уопште укинуто, с обзиром на то да није реч о великим средствима, која износе приближно 200 милиона годишње.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања