Лончар је, представљајући Предлог закона о заштитнику грађана посланицима
Скупштине Србије, подсетио да у Србији постоје браниоци грађана у осам општина, као и покрајински омбудсман у Војводини. Он је нагласио да ћемо овим документом први пут добити омбудсмана и на републичком нивоу.
Предлогом закона предвиђено је да омбудсман у својој надлежности има контролу повреде права грађана чињењем или нечињењем државних органа и контролу над државним органима, навео је Лончар и напоменуо да омбудсман неће моћи да контролише рад Скупштине, председника Републике, Владе, Врховног суда, Јавног тужилаштва и свих осталих судова.
Према његовим речима, заштитника грађана ће, као и у већини земаља које
га имају, бирати Скупштина релативном већином на предлог Одбора за уставна питања републичког парламента, а Одбор ће приликом избора кандидата одлучивати квалификованом већином.
Омбудсман ће, поред контроле рада државних органа, моћи да иницира и доношење неких закона и у том смислу имаће право да се обрати Влади, указао је министар.
Право обраћања омбудсману имаће сваки грађанин који сматра да су му права повређена, а да би омбудсман започео поступак, сва правна средства претходно морају бити исцрпљена, навео је Лончар.
Он је нагласио да ће омбудсман имати слободан приступ затворима и право да насамо разговара са затвореницима, што је, како је оценио, веома важно јер је из праксе познато да најчешће у затворима долази до кршења људских права.
Министар је додао да ће заштитник грађана моћи самостално да обави унутрашњу организацију своје службе, а предлогом закона предвиђено је да има четири заменика које ће бирати Скупштина Србије.
Израду закона помогли су Мисија ОЕБС-а у Србији и Црној Гори и Канцеларија Савета Европе у Београду, а први округли сто о овом документу организовао је Одбор Скупштине Србије за европске интеграције.