П:
О:
Читај ми
Кашњење у процесу приближавања ЕУ може бити надокнађено
Београд,
23. јун 2005.
Помоћник министра за економске односе са иностранством Душко Лопандић изјавио је за данашње издање листа "Вечерње новости" да досадашње кашњење наше земље у процесу прикључења ЕУ може бити надокнађено подношењем званичног захтева за чланство у ЕУ у моменту када буде потписан Споразум о стабилизацији и придруживању, што је 1996. године учинила Словенија и на тај начин себи обезбедила директне преговоре о чланству.
Душко Лопандић
Лопандић је оценио да Србија и Црна Гора евидентно заостају у институционалном приближавању Унији и објаснио да је то у великој мери проузроковано нашим интерним спором око тога да ли у Унију треба ући заједно или одвојено.
Према његовим речима, за СЦГ пожељан рок за подношење захтева за чланство у Унији могла би бити већ 2006. година, а преговори о чланству могли би да буду завршени 2010. године.
Лопандић је навео да одредбе и критеријуми који се односе на услове уласка у чланство Европске уније нису измењени њеним новим уставом и да је једина новост то што су у уставни текст укључене одредбе које предвиђају процедуру евентуалног изласка неке земље из чланства ЕУ.
Он је, међутим, напоменуо да са сваким проширењем Уније задатак наредних кандидата за чланство постаје све сложенији, и поред тога што формални критеријуми пријема у чланство нису мењани уставом.
Лопандић је објаснио да је тзв. корпус "правних тековина" Уније све већи, а њена структура и начин функционисања све компликованији.
Као пример за то он је навео улазак Шпаније у тадашњу ЕЗ средином осамдесетих година прошлог века, када је број страница свих прописа износио 40.000, док је сада, укључењем последњих чланица, тај број повећан на више од 100.000.
Помоћник министра за економске односе са иностранством посебно је указао на то да велико проширење ЕУ на централну и источну Европу доноси и једну психолошку промену на нивоу политичких "струја" у државама чланицама.
Према његовим речима, у земљама ЕУ поједини сматрају да је са последњим проширењем историјска мисија према Европљанима на истоку завршена и да не би требало да се жури са новим проширењем.
Уверени су, при том, да би у наредном периоду Унија требало да се посвети сама себи, рекао је Лопандић и додао да тиме улазак у чланство, објективно, постаје све сложенији и дужи процес, а могао би бити повезан и са решавањем других сложених питања, као што је чланство Турске.
Према његовим речима, за СЦГ пожељан рок за подношење захтева за чланство у Унији могла би бити већ 2006. година, а преговори о чланству могли би да буду завршени 2010. године.
Лопандић је навео да одредбе и критеријуми који се односе на услове уласка у чланство Европске уније нису измењени њеним новим уставом и да је једина новост то што су у уставни текст укључене одредбе које предвиђају процедуру евентуалног изласка неке земље из чланства ЕУ.
Он је, међутим, напоменуо да са сваким проширењем Уније задатак наредних кандидата за чланство постаје све сложенији, и поред тога што формални критеријуми пријема у чланство нису мењани уставом.
Лопандић је објаснио да је тзв. корпус "правних тековина" Уније све већи, а њена структура и начин функционисања све компликованији.
Као пример за то он је навео улазак Шпаније у тадашњу ЕЗ средином осамдесетих година прошлог века, када је број страница свих прописа износио 40.000, док је сада, укључењем последњих чланица, тај број повећан на више од 100.000.
Помоћник министра за економске односе са иностранством посебно је указао на то да велико проширење ЕУ на централну и источну Европу доноси и једну психолошку промену на нивоу политичких "струја" у државама чланицама.
Према његовим речима, у земљама ЕУ поједини сматрају да је са последњим проширењем историјска мисија према Европљанима на истоку завршена и да не би требало да се жури са новим проширењем.
Уверени су, при том, да би у наредном периоду Унија требало да се посвети сама себи, рекао је Лопандић и додао да тиме улазак у чланство, објективно, постаје све сложенији и дужи процес, а могао би бити повезан и са решавањем других сложених питања, као што је чланство Турске.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација