П:
О:
Читај ми
ПДВ није угрозио ликвидност привреде
Београд,
25. јун 2005.
Директор Пореске управе Владимир Илић изјавио је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да је Законом о приватизацији предвиђено да се свим пореским обвезницима који ће бити приватизовани у току ове године пореске обавезе ставе у стање мировања све док се процес приватизације не оконча.
Владимир Илић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Наплата ПДВ-а:
- Готово стопроцентни степен наплате пореза на додату вредност остварен је захваљујући, пре свега, добрим законским решењима, али и високим новчаним казнама и ригорозним контролама пореских обвезника. Упркос низу протеста пореских обвезника да су казне драконске и да се не толерише ни минимум неправилности, доказали смо да је могуће увести ред и дисциплину. Од укупно наплаћеног ПДВ који је до сада премашио износ од 95 милијарди динара само 300 до 400 милиона динара није наплаћено, што је мање од један одсто.
Утицај ПДВ-а на ликвидност и индустријску производњу:
- Проблем ликвидности привреде појавио се јер се ПДВ плаћа у свакој фази промета, тако да држава брже добија новац од пореза, а с друге стране обвезници раније плаћају порез. Међутим, мислим да увођење ПДВ није изазвало веће поремећаје у привреди. Народна банка Србије је почетком године "упумпала" нешто више ликвидних средстава у привреду тако да се сада ситуација мало стабилизовала. Није био оправдан ни страх од инфлације јер ПДВ није био њен генератор. Висина пореза: - Не делим мишљење да су код нас порези превисоки. Порези су само један сегмент који утиче на пословања предузећа, а много је важнија продуктивност предузећа и смањење трошкова производње и пласмана робе. Највећи проблем наше привреде је немогућност изласка на инострано тржиште, застарела технологија и слаб степен искоришћености капацитета. Ако наше фирме у просеку користе од 30 до 40 одсто капацитета, онда је тешко очекивати да буду конкурентни и наравно да им онда и порези падају као велики терет. Треба нагласити да је ПДВ утицао на раст извоза и смањење увоза. Извоз је у првих пет месеци порастао за готово 50 одсто, а увоз је смањен за 27 одсто, тако да сада покривеност увоза извозом износи 50 одсто. Да ли је Пореска управа утврдила тачан износ пореских дугова великих јавних и друштвених предузећа чије је реструктурирање и приватизација најављена:
- Законом о приватизацији предвиђено је да се свим пореским обвезницима који ће бити приватизовани у току ове године пореске обавезе ставе у стање мировања све док се процес приватизације не оконча. Из приватизационе цене ће се намиривати и пореска, али и остала потраживања која су имали други субјекти. То је урађено да би се убрзао процес приватизације. Када је реч о јавним предузећима вероватно ће након реструктурирања један њихов део или делатности које нису основне, бити понуђене на продају. Електропривреда Србије је највећи порески дужник. Иако већ две године редовно измирује порезе, порески дуг ЕПС премашује десет милијарди динара и он је у поступку репрограма на дужи временски период. НИС такође редовно измирује пореске обавезе. Треба нагласити да је управо примена Закона о ПДВ-у највише допринела томе да сви ти велики и проблематични обвезници редовно измирују обавезе. Да ли се ускоро може очекивати смањење пореза на плате:
- То је питање за министра финансија. Вероватно да суфицит у буџету отвара могућност за даље растерећење привреде и готово је сигурно да ће се порез на зараде од 14 одсто или смањити или укинути. Међутим, тешко је очекивати да се смање доприноси за здравствено и пензијско осигурање имајући у виду то да је стање у тим фондовима тешко. Обавеза увођења терминала за даљинско очитавање промета преко фискалних каса:
- Проблем код увођења терминала за даљинско очитавање промета преко фискалних каса је слаб капацитет код лиценцираних произвођача тих уређаја, па се касни са снабдевањем тржишта. Из тих разлога наше контроле још увек нису на терену. Министарство финансија је најавило да ће порески обвезници који остварују најмањи промет добити субвенције у висини до 100 или 150 евра за куповину ГПРС. О пореској контроли у дневним листовима "Глас јавности" и "Курир":
- Контроле у свим медијима су почеле у августу прошле године. Ми смо свуда ушли и ниједна од тих кућа није имала ништа против контрола, а сви они који су имали неизмирене пореске обавезе ушли су у поступак измиривања дугова и нико од њих није осетио потребу да о томе пише у својим медијима. Поступак принудне наплате пореза у "Куриру" није ништа неуобичајено, напротив, сличан поступак се спроводи код још шест хиљада пореских обвезника у Србији, где се, такође, пописује покретна и непокретна имовина. Није се ушло у пленидбу преко ноћи, јер је у претходних шест месеци послато неколико опомена. Пошто блокадом рачуна нисмо успели да наплатимо све пореске обавезе, логично је да је уследила пленидба. Да ли медијске куће редовно измирују своје пореске обавезе:
- Пореска дисциплина медија је знатно поправљена у односу на претходни период. Највећих проблема има код локалних медија чији је оснивач локална самоуправа. Међутим, већи медији редовно плаћају порез. Једини проблем је са "Куриром".
О утаји пореза на доходак:
- Према прелиминарним подацима око шест хиљада грађана је ушло у поступак наше контроле где се утврђивало да ли су имали ту обавезу, и за 2.500 грађана установљено је да нису испунили своју законску обавезу. Они су у режиму утврђивања прекршајних одговорности.
Наплата ПДВ-а:
- Готово стопроцентни степен наплате пореза на додату вредност остварен је захваљујући, пре свега, добрим законским решењима, али и високим новчаним казнама и ригорозним контролама пореских обвезника. Упркос низу протеста пореских обвезника да су казне драконске и да се не толерише ни минимум неправилности, доказали смо да је могуће увести ред и дисциплину. Од укупно наплаћеног ПДВ који је до сада премашио износ од 95 милијарди динара само 300 до 400 милиона динара није наплаћено, што је мање од један одсто.
Утицај ПДВ-а на ликвидност и индустријску производњу:
- Проблем ликвидности привреде појавио се јер се ПДВ плаћа у свакој фази промета, тако да држава брже добија новац од пореза, а с друге стране обвезници раније плаћају порез. Међутим, мислим да увођење ПДВ није изазвало веће поремећаје у привреди. Народна банка Србије је почетком године "упумпала" нешто више ликвидних средстава у привреду тако да се сада ситуација мало стабилизовала. Није био оправдан ни страх од инфлације јер ПДВ није био њен генератор. Висина пореза: - Не делим мишљење да су код нас порези превисоки. Порези су само један сегмент који утиче на пословања предузећа, а много је важнија продуктивност предузећа и смањење трошкова производње и пласмана робе. Највећи проблем наше привреде је немогућност изласка на инострано тржиште, застарела технологија и слаб степен искоришћености капацитета. Ако наше фирме у просеку користе од 30 до 40 одсто капацитета, онда је тешко очекивати да буду конкурентни и наравно да им онда и порези падају као велики терет. Треба нагласити да је ПДВ утицао на раст извоза и смањење увоза. Извоз је у првих пет месеци порастао за готово 50 одсто, а увоз је смањен за 27 одсто, тако да сада покривеност увоза извозом износи 50 одсто. Да ли је Пореска управа утврдила тачан износ пореских дугова великих јавних и друштвених предузећа чије је реструктурирање и приватизација најављена:
- Законом о приватизацији предвиђено је да се свим пореским обвезницима који ће бити приватизовани у току ове године пореске обавезе ставе у стање мировања све док се процес приватизације не оконча. Из приватизационе цене ће се намиривати и пореска, али и остала потраживања која су имали други субјекти. То је урађено да би се убрзао процес приватизације. Када је реч о јавним предузећима вероватно ће након реструктурирања један њихов део или делатности које нису основне, бити понуђене на продају. Електропривреда Србије је највећи порески дужник. Иако већ две године редовно измирује порезе, порески дуг ЕПС премашује десет милијарди динара и он је у поступку репрограма на дужи временски период. НИС такође редовно измирује пореске обавезе. Треба нагласити да је управо примена Закона о ПДВ-у највише допринела томе да сви ти велики и проблематични обвезници редовно измирују обавезе. Да ли се ускоро може очекивати смањење пореза на плате:
- То је питање за министра финансија. Вероватно да суфицит у буџету отвара могућност за даље растерећење привреде и готово је сигурно да ће се порез на зараде од 14 одсто или смањити или укинути. Међутим, тешко је очекивати да се смање доприноси за здравствено и пензијско осигурање имајући у виду то да је стање у тим фондовима тешко. Обавеза увођења терминала за даљинско очитавање промета преко фискалних каса:
- Проблем код увођења терминала за даљинско очитавање промета преко фискалних каса је слаб капацитет код лиценцираних произвођача тих уређаја, па се касни са снабдевањем тржишта. Из тих разлога наше контроле још увек нису на терену. Министарство финансија је најавило да ће порески обвезници који остварују најмањи промет добити субвенције у висини до 100 или 150 евра за куповину ГПРС. О пореској контроли у дневним листовима "Глас јавности" и "Курир":
- Контроле у свим медијима су почеле у августу прошле године. Ми смо свуда ушли и ниједна од тих кућа није имала ништа против контрола, а сви они који су имали неизмирене пореске обавезе ушли су у поступак измиривања дугова и нико од њих није осетио потребу да о томе пише у својим медијима. Поступак принудне наплате пореза у "Куриру" није ништа неуобичајено, напротив, сличан поступак се спроводи код још шест хиљада пореских обвезника у Србији, где се, такође, пописује покретна и непокретна имовина. Није се ушло у пленидбу преко ноћи, јер је у претходних шест месеци послато неколико опомена. Пошто блокадом рачуна нисмо успели да наплатимо све пореске обавезе, логично је да је уследила пленидба. Да ли медијске куће редовно измирују своје пореске обавезе:
- Пореска дисциплина медија је знатно поправљена у односу на претходни период. Највећих проблема има код локалних медија чији је оснивач локална самоуправа. Међутим, већи медији редовно плаћају порез. Једини проблем је са "Куриром".
О утаји пореза на доходак:
- Према прелиминарним подацима око шест хиљада грађана је ушло у поступак наше контроле где се утврђивало да ли су имали ту обавезу, и за 2.500 грађана установљено је да нису испунили своју законску обавезу. Они су у режиму утврђивања прекршајних одговорности.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација