П:
О:
Читај ми
Омогућити здравствену заштиту најугроженијих категорија становништва
Београд,
29. јун 2005.
Министар здравља у Влади Републике Србије Томица Милосављевић истакао је данас, приликом представљања Предлога нацрта закона о здравственом осигурању, да ово законско решење има за циљ да омогући здравствену заштиту најугроженијих категорија становништва.
Милосављевић је на јавној расправи о овом предлогу, која је одржана у Српској академији наука и уметности, рекао да је њиме предвиђено увођење добровољног, поред већ постојећег обавезног здравственог осигурања.
Такође, овај закон предвиђа да грађани који плаћају допунско осигурање буду ослобођени плаћања партиципације за неке од здравствених услуга, објаснио је министар.
Према његовим речима, додатно здравствено осигурање је потпуно посебно осигурање и обухватаће пакете услуга као што је, на пример, омогућавање пацијенту да лежи у болничкој соби са клима уређајем, телевизором и сличним погодностима.
Милосављевић је нагласио да додатно здравствено осигурање може да организује правни субјекат, осигуравајуће друштво или приватна компанија.
Нацртом закона дефинисан је и пакет услуга који се покрива из средстава Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО), а прецизирано је и за које ће се услуге наплаћивати партиципација.
Из средстава РЗЗО у потпуности ће бити надокнађиване услуге из области превентивне медицине, као што су прегледи којима се откривају болести у раним фазама, прегледи у случајевима планирања породице, током трудноће, порођаја, али и прекида трудноће из медицинских разлога, навео је министар и додао да ће потпуно бити покривени и трошкови лечења деце до 18 година код стоматолога, као и неке услуге у лечењу малигних и шећерне болести.
Партиципација у износу од десет одсто од трошка лечења плаћаће се за хируршке, кардиохируршке, неурохируршке и друге сложене операције, као и за лечење на интензивној нези, рекао је Милосављевић, уз напомену да су у нацрту дефинисане и здравствене услуге за које ће се плаћати партиципација од 25, 35 и 50 одсто.
Према његовим речима, у нацрту закона још треба регулисати који максимални проценат од плате запослених ће бити издвајан за здравствено осигурање, при чему треба водити рачуна о томе да се, уколико се примени та мера, они који имају најнижа примања не нађу у неравноправном положају.
У расправи о нацрту закона учествовали су представници више здравствених центара из Србије и стручних удружења, који су, поред примедби на поједине одредбе закона, начелно подржали предложена решења.
Они су указали на то да би требало да буде проширен обим покривања трошкова за неке од процедура за које су специјализовани, као што су, на пример, рехабилитација болесника и вантелесна оплодња у случајевима када процедура први пут није била успешна.
Милосављевић је, објаснивши да је предлог овог закона у неким елементима рестриктиван због недостатка новца, али и потребе успостављања приоритета у пружању здравствених услуга, навео да дуговања здравственог система Србије износе 100 милиона евра.
Он је нагласио да ће се праве промене у систему здравственог осигурања спроводити постепено и подсетио на податак да је Словенији било потребно 13 година да успостави ефикасан здравствени систем.
Влада Србије требало би да усвоји Нацрт закона о здравственом осигурању по окончању јавне расправе која траје до краја јула.
Такође, овај закон предвиђа да грађани који плаћају допунско осигурање буду ослобођени плаћања партиципације за неке од здравствених услуга, објаснио је министар.
Према његовим речима, додатно здравствено осигурање је потпуно посебно осигурање и обухватаће пакете услуга као што је, на пример, омогућавање пацијенту да лежи у болничкој соби са клима уређајем, телевизором и сличним погодностима.
Милосављевић је нагласио да додатно здравствено осигурање може да организује правни субјекат, осигуравајуће друштво или приватна компанија.
Нацртом закона дефинисан је и пакет услуга који се покрива из средстава Републичког завода за здравствено осигурање (РЗЗО), а прецизирано је и за које ће се услуге наплаћивати партиципација.
Из средстава РЗЗО у потпуности ће бити надокнађиване услуге из области превентивне медицине, као што су прегледи којима се откривају болести у раним фазама, прегледи у случајевима планирања породице, током трудноће, порођаја, али и прекида трудноће из медицинских разлога, навео је министар и додао да ће потпуно бити покривени и трошкови лечења деце до 18 година код стоматолога, као и неке услуге у лечењу малигних и шећерне болести.
Партиципација у износу од десет одсто од трошка лечења плаћаће се за хируршке, кардиохируршке, неурохируршке и друге сложене операције, као и за лечење на интензивној нези, рекао је Милосављевић, уз напомену да су у нацрту дефинисане и здравствене услуге за које ће се плаћати партиципација од 25, 35 и 50 одсто.
Према његовим речима, у нацрту закона још треба регулисати који максимални проценат од плате запослених ће бити издвајан за здравствено осигурање, при чему треба водити рачуна о томе да се, уколико се примени та мера, они који имају најнижа примања не нађу у неравноправном положају.
У расправи о нацрту закона учествовали су представници више здравствених центара из Србије и стручних удружења, који су, поред примедби на поједине одредбе закона, начелно подржали предложена решења.
Они су указали на то да би требало да буде проширен обим покривања трошкова за неке од процедура за које су специјализовани, као што су, на пример, рехабилитација болесника и вантелесна оплодња у случајевима када процедура први пут није била успешна.
Милосављевић је, објаснивши да је предлог овог закона у неким елементима рестриктиван због недостатка новца, али и потребе успостављања приоритета у пружању здравствених услуга, навео да дуговања здравственог система Србије износе 100 милиона евра.
Он је нагласио да ће се праве промене у систему здравственог осигурања спроводити постепено и подсетио на податак да је Словенији било потребно 13 година да успостави ефикасан здравствени систем.
Влада Србије требало би да усвоји Нацрт закона о здравственом осигурању по окончању јавне расправе која траје до краја јула.
-
Београд, 26. децембар 2024.Уручена признања пројектима грађанских научних истраживања
-
Чајетина, 26. децембар 2024.Подршка пројектима који развијају свест о спречавању насиља
-
Београд, 26. децембар 2024.Уручени уговори најбољим дипломцима медицинских факултета и...
-
Београд, 25. децембар 2024.Жигманов честитао Хануку припадницима јеврејске заједнице у...
-
Београд, 25. децембар 2024.Јачање сарадње са НР Кином у областима знања, науке и иновација
-
Златибор, 25. децембар 2024.Важност превенције насиља над женама у руралним срединама
-
Београд, 25. децембар 2024.Захвалност Русији и Белорусији на принципијелном ставу по...
-
Београд, 25. децембар 2024.Кардиоваскуларни хирурзи понос српског здравства
-
Београд, 25. децембар 2024.Министарка правде упутила честитку поводом Хануке
-
Суботица, 25. децембар 2024.Жигманов присуствовао поноћној миси поводом Божића у Бикову