Бјелица је на округлом столу о Нацрту закона о државним органима и поступку за кривична дела против међународног хуманитарног права истакао да процес успостављања правде у земљама региона мора бити спроведен врло пажљиво да не би постао извор нове нестабилности.
Он је навео да ће тај закон када почне да се примењује бити основ за сарадњу правосудних система земаља бивше Југославије и додао да је Нацртом прецизно прописана сарадња са Хашким трибуналом.
Заменик шефа Мисије ОЕБС-а у Србији и Црној Гори Даглас Вејк рекао је да земље региона морају да се суоче са прошлошћу како би било избегнуто понављање злочина, као и да би се постигло помирење и правда била задовољена.
Вејк је навео да је ОЕБС задовољан тиме што је у претходних неколико месеци дошло до неколико добровољних предаја Хашком трибуналу и да жели да сарадња СЦГ са тим судом буде завршена изручењем Ратка Младића и осталих оптужених.
Он је истакао да су први случајеви суђења за ратне злочине у Србији показали да има места за побољшања законодавства у области ратних злочина.
Горан Илић са Правног факултета у Београду рекао је да је термин "кривична дела против међународног хуманитарног права" уведен јер се њиме обухвата већи број дела него термином "ратни злочини".
Нацртом је предвиђено да при Окружном суду у Београду буде основано Одељење за кривична дела против међународног хуманитарног права уместо постојећег Већа за ратне злочине, у оквиру којег би радила два већа.
Предвиђено је да тужиоца бира Скупштина Србије на предлог Високог савета правосуђа, док би судијама, као и раније, мандат трајао четири године, али би они и после истека мандата морали да поступају док не заврше започете предмете.
Илић је рекао да је једном од најважнијих измена у Нацрту закона у односу на постојећа законска решења предвиђено да служба за откривање дела против међународног хуманитарног права, која ће радити при Министарству унутрашњих послова Србије, ради по захтевима тужиоца.
Руководиоца те службе именоваће министар унутрашњих послова након што тужилац изда сагласност за именовање, при чему ће министар морати да разреши руководиоца на захтев тужиоца, објаснио је Илић.
Текстом Нацрта предвиђено је да Одељењу за кривична дела против међународног хуманитарног права могу бити уступљене потврђене оптужнице Хашког трибунала, а тужилац при одељењу дужан је да у року од 30 дана подигне оптужницу на основу доказа на којима је заснована уступљена оптужница, уз то да против те оптужнице није могуће поднети приговор или захтев за контролу.
Нацрт је израдила радна група у којој су били Горан Илић, председник Окружног суда у Београду и Већа за ратне злочине Синиша Важић, заменик тужиоца за ратне злочине Богдан Станковић, правни саветник у Мисији ОЕБС-а у СЦГ Бранко Николић и представник Министарства правде Владе Републике Србије Милован Ћосић.