Стојковић је приликом представљања прве радне верзије националне стратегије реформе правосуђа у Окружном суду у Београду истакао да је циљ реформе постизање ефикасног правосуђа, рационалне мреже судова, стручних и одговорних носилаца правосудне функције и стабилних и независних институција.
Он је нагласио да у Влади постоји политичка воља за то да се стратегија, као неопходни документ који ће садржати дефиницију приоритета и циљева реформе правосуђа, донесе у разумном року.
Министар правде објаснио је да ће се процес реформе правосуђа одвијати у више етапа, уз напомену да би комплетан посао требало да буде обављен до 2013. године.
Председница Врховног суда Србије Вида Петровић-Шкеро истакла је да се независност правосуђа не огледа само у административној и буџетској независности, већ првенствено у независности од извршне и законодавне власти.
Према њеним речима, најбитнији елементи за реформу правосуђа су независност, транспарентност, одговорност и ефикасност правосудних институција, а судство које их нема није квалитетно и компетентно.
Члан радне групе која је радила на изради нацрта стратегије Лорен Гру рекао је да је радном верзијом предвиђено да се одговорност за административно управљање судским системом пребаци са Министарства правде на правосудни систем.
Он је указао на то да ће пренос бити спроведен у фазама, с тим што ће рад на томе почети у јануру 2008. године, а процес би требало да се оконча до 2011. године.
Према његовим речима, спровођење реформе правосуђа контролисаће Комисија за координацију стратегије, коју ће чинити девет представника правосуђа и правне професије. Чланове комисије бираће министар правде и председник Врховног суда, по одобрењу Одбора за правосуђе Скупштине Србије.
Гру је навео да ће комисија на крају сваке године подносити извештај Скупштини о имплементацији стратегије и додао да ће финална верзија стратегије бити завршена у септембру. Примедбе на стратегију, која је направљена уз подршку Светске банке, могу се подносити до 15. јула.
Радну верзију нацрта стратегије израдили су домаћи експерти и стручњаци из иностранства, а базирана је на Нацрту устава Србије, Основима стратегије реформе правосуђа коју је прошле године урадило Министарство правде, коментарима и анализама стручне јавности, препорукама европских организација и институција, као и искуствима других земаља у транзицији.