П:
О:
Читај ми
Спољнотрговинска размена у периоду јануар-мај 2005. године
Београд,
4. јул 2005.
Републички завод за статистику саопштио је данас да укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-мај износи 5494,5 милиона долара, што је у односу на исти период прошле године повећање од 8,9 одсто.
У саопштењу се наводи да спољнотрговинска робна размена, посматрано у еврима, износи 4228,7 милиона, што је за три одсто више у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 1755,9 милиона долара, што чини повећање од 52 одсто у односу на исти период протекле године, а увезено је за 3738,6 милиона долара, што је за 3,9 одсто мање него прошле године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 1350,5 милиона евра, што представља повећање од 43,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе изражен у еврима имао је вредност од 2878,2 милиона евра, што чини смањење од 9,1 одсто у односу на период јануар-мај прошле године.
Ово смањење увоза у првих пет месеци последица је већег броја фактора:
- Смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике;
- Уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многе робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру протекле како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године;
- Првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности. Дефицит за период јануар-мај ове године износи 1982,7 милиона долара, што је за 27,5 одсто мање у поређењу са истим периодом прошле године. Дефицит изражен у еврима износи 1527,7 милиона евра, што чини смањење од 31,4 одсто у односу на прошлу годину.
Покривеност увоза извозом износи 47 одсто и већа је него протекле године када је износила 29,7 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 46,9 одсто, а у истом периоду претходне године била је 29,7 одсто.
У периоду јануар-мај 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 67,9 одсто (1191,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 27,2 одсто (478,5 милиона долара) и опрема 4,9 одсто (85,5 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,8 одсто (2385,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,3 одсто (833,1 милион долара) и опрема 13,9 одсто (519,7 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу у посматраном периоду били су Италија (267,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (259,9 милиона долара) и Немачка (190,3 милиона долара).
У увозу, у истом периоду, главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (662,8 милиона долара), Немачка (380,1 милион долара) и Италија (331,5 милиона долара).
У саопштењу се посебно истиче да је спољнотрговинска робна размена у првих пет месеци ове године са Италијом уравнотеженија него лане. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит од 155 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом.
С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом као последица увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (293 милиона долара), обојени метали (149 милиона долара), шећер и производи од шећера (96 милиона долара), одећа (94 милиона долара) и поврће и воће (86 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 40,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (426 милиона долара), друмска возила (231 милиона долара), гас - природни и индустријски (222 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (187 милиона долара) и гвожђе и челик (163 милиона долара), а њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
Извезено је робе у вредности од 1755,9 милиона долара, што чини повећање од 52 одсто у односу на исти период протекле године, а увезено је за 3738,6 милиона долара, што је за 3,9 одсто мање него прошле године.
Извоз робе изражен у еврима имао је вредност 1350,5 милиона евра, што представља повећање од 43,5 одсто у односу на исти период претходне године. Увоз робе изражен у еврима имао је вредност од 2878,2 милиона евра, што чини смањење од 9,1 одсто у односу на период јануар-мај прошле године.
Ово смањење увоза у првих пет месеци последица је већег броја фактора:
- Смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике;
- Уведеног ПДВ-а. Наиме, увоз многе робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру протекле како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. ПДВ је утицао и на резултате извоза, тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године;
- Првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта о стабилности. Дефицит за период јануар-мај ове године износи 1982,7 милиона долара, што је за 27,5 одсто мање у поређењу са истим периодом прошле године. Дефицит изражен у еврима износи 1527,7 милиона евра, што чини смањење од 31,4 одсто у односу на прошлу годину.
Покривеност увоза извозом износи 47 одсто и већа је него протекле године када је износила 29,7 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом је 46,9 одсто, а у истом периоду претходне године била је 29,7 одсто.
У периоду јануар-мај 2005. у структури извоза по намени производа (принцип претежности) највише су заступљени производи за репродукцију 67,9 одсто (1191,9 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 27,2 одсто (478,5 милиона долара) и опрема 4,9 одсто (85,5 милиона долара).
У структури увоза по намени производа највише су заступљени производи за репродукцију 63,8 одсто (2385,8 милиона долара), следе роба за широку потрошњу 22,3 одсто (833,1 милион долара) и опрема 13,9 одсто (519,7 милион долара).
Главни спољнотрговински партнери у извозу у посматраном периоду били су Италија (267,8 милиона долара), Босна и Херцеговина (259,9 милиона долара) и Немачка (190,3 милиона долара).
У увозу, у истом периоду, главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (662,8 милиона долара), Немачка (380,1 милион долара) и Италија (331,5 милиона долара).
У саопштењу се посебно истиче да је спољнотрговинска робна размена у првих пет месеци ове године са Италијом уравнотеженија него лане. Са Босном и Херцеговином имамо највећи спољнотрговински суфицит од 155 милиона долара. Захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа, имамо и суфицит са Македонијом.
С друге стране, највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом као последица увоза енергената, пре свега нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације (СМТК), у извозу највеће учешће имају: гвожђе и челик (293 милиона долара), обојени метали (149 милиона долара), шећер и производи од шећера (96 милиона долара), одећа (94 милиона долара) и поврће и воће (86 милиона долара). Извоз ових пет одсека чини 40,9 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су: нафта и нафтни деривати (426 милиона долара), друмска возила (231 милиона долара), гас - природни и индустријски (222 милиона долара), индустријске машине за општу употребу (187 милиона долара) и гвожђе и челик (163 милиона долара), а њихов увоз чини 32,9 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...