П:
О:
Читај ми
Већи раст БДП-а и пад незапослености кључни изазови за 2018.
Београд,
5. март 2018.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић оценила је за данашње издање дневног листа "Данас" да смо прошлу годину завршили са добрим економским показатељима, подсетивши на то да су економске реформе и фискална консолидација били приоритети у тој години.
Брнабић је, сумирајући протеклу годину, истакла да смо значајно смањили јавни дуг, да имамо стабилан курс динара и инфлацију у планираним оквирима.
Влада је, како је подсетила, направила велике помаке у унапређењу услова пословања, за шта смо добили признања највећих међународних институција, укључујући и Светску банку, која је Србију прогласила лидером у спровођењу реформи у Југоисточној Европи.
На крају године, укупан биланс директних страних инвестиција износио је 2,6 милијарди евра. Увели смо пореске подстицаје за предузетнике, и на томе ћемо наставити да радимо, подвукла је премијерка.
Према њеним речима, буџет за ову годину је развојни, са 128,8 милијарди динара за капиталне инвестиције, од чега је више од 40 одсто планирано за пројекте саобраћајне инфраструктуре.
Кључни економски изазови у овој години су снажнији раст БДП и смањење незапослености испод 10 одсто, зато ћемо наставити започети посао на растерећењу привреде, објаснила је Брнабић.
Поред тога, како је додала, приоритет остаје и привлачење нових инвестиција јер то доприноси конкурентности привреде.
Оно што је новина јесте да Влада разматра унапређење политике субвенција, у циљу привлачења компанија које доносе иновације и нове технологије. Започели смо процес трансформације наше економије у економију 21. века која је заснована на иновацијама и на знању. То је економија која почива на дигитализацији и на образовању – што и јесу наши кључни приоритети, поновила је она.
Премијерка је за лист "Данас" говорила и о осталим задацима који предстоје Влади у наредном периоду:
Недавно сте у једном интервјуу рекли да је главни економски задатак за 2018. да се достигне привредни раст од четири одсто. Како намеравате то да постигнете?
– У 2018. години прогнозиран је раст БДП-а од 3,5 одсто. Увек су могућа одступања у оба смера услед непредвиђених економских утицаја, али је добро то што су и ММФ и Фискални савет, две конзервативне институције, дошле до сличних предвиђања у којем правцу ће се кретати српска привреда.
Донели смо низ мера које ће унапредити нашу економију. Пре свега, настављамо да унапређујемо, поједностављујемо и појефтињујемо пословни амбијент у Србији, јер је управо приватни сектор главни мотор раста, развоја и запошљавања. Такође, настављамо свакодневно да радимо на побољшању позиције Србије на "Доинг бизнис листи" Светске банке. Подизањем неопорезивог дела зараде са 11.790 динара на 15.000 динара, смањили смо порески притисак на привреду. Наставићемо да смањујемо парафискалне намете, порезе и друга оптерећења, али одговорно, поштујући фискални простор.
Што се пољопривреде тиче, настављамо са улагањем у системе наводњавања, као и аутоматизацију противградне заштите и електрификацију поља, да би били отпорнији на климатске промене. Надам се да ћемо у сарадњи са Биосенс институтом већ у априлу показати нашим, али и пољопривредницима из региона, прву дигиталну фарму као огледно добро које ће у будућности водити много ефикаснијој пољопривредној производњи.
Као што знате, планирамо и велики пројекат станоградње, који ће сигурно имати добре ефекте и на БДП.
Коначно, улагањем у образовање и дигитализацију и унапређењем владавине права, постајемо значајно конкурентнији у привлачењу инвестиција. То су кључна питања за Владу и радићемо на томе да достигнемо пројектовани ниво БДП-а, а верујем да ћемо наставком економских реформи имати још бржи раст у годинама пред нама.
Пре годину дана на Копаонику сте изјавили да немамо превелику, али имамо неефикасну државну управу. Како стојимо данас?
– Направили смо значајне помаке у том сектору у смислу ефикасније јавне управе подизањем капацитета за електронске сервисе за грађане и привреду. Нажалост, и даље има јако много посла и биће потребно време да грађани и привреда осете све бенефите е-Управе. Зашто? Пре свега зато што смо као претходна влада затекли систем у коме апсолутно ништа није урађено да би се електронска управа успоставила и да грађани више не би били курири државе, већ држава њихов сервис.
Даћу вам неколико примера: матичне књиге грађана су још увек биле само у папирном облику, више од три милиона грађана Србије није имало валидне адресе, односно живели су у улицама без имена и кућама без броја, подаци о држављанству су још увек искључиво у папирном облику, није постојала опција за електронско плаћање – картицама или електронским новцем – за услуге које вам пружа држава…
Кренули смо то да мењамо, али ће бити потребно време – завршили смо пренос матичних књига у електронски облик, увели смо електронска плаћања, започели рад на Адресном регистру, очекујемо да Скупштина Србије усвоји измене и допуне Закона о држављанству, па да и податке о држављанству пренесемо у електронски облик, повезујемо полако све базе података које имамо у електронском облику.
Још као министарку државне управе и локалне самоуправе шокирао ме је податак да шалтерски службеници годишње издају више од седам милиона извода, потврда и разних уверења. Ако се за одлазак на шалтер у просеку потроши само један сат, то је више од седам милиона сати годишње које је потрошено на папирологију. Захваљујући информационом систему еЗУП, који омогућава електронску размену података из службених евиденција 14 база података шест великих државних институција, за само неколико месеци размењено је око 100.000 електронских докумената.
Електронска управа штеди време и новац, она је ефикасан механизам у смањењу бирократије и борби против корупције. Драго ми је што наши грађани данас све више траже увођење електронске управе – значи да смо ово наметнули као тему и легитимно очекивање, не само од ове владе, већ и од свих будућих, кад већ претходне нису виделе интерес да се овим баве.
Шта је Влада у међувремену урадила на повећању ефикасности јавне управе?
– Поред свих ствари које сам поменула, важно је нагласити да смо се и институционално унапредили. Формирали смо Канцеларију за информационе технологије и е-Управу и тиме поставили добру основу за развој електронске управе. Канцеларија обједињава ИТ капацитете, омогућава централизовану контролу набавки и трошења ресурса. Такође, формирали смо и Државни Дата центар који је кључан за ефикасно функционисање е-Управе и који ће бити основа за развој нових услуга за грађане и за привреду.
Усвојили смо Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, и формирали Радну групу Владе за смањење употребе печата и елиминације папирних фактура. Влада је усвојила Предлог закона о електронској управи и упутила га у парламент.
У домену капацитета јавне управе такође смо завршили Закон о националној академији за јавну управу, који је Скупштина Србије усвојила крајем прошле године. Ове године коначно отварамо Академију која ће се, по први пут у Србији, бавити континуираним образовањем и подизањем капацитета запослених у локалним самоуправама.
Крајем прошле године усвојен је Закон о запосленима у јавним службама који ступа на снагу од следеће године. Шта би требало да донесе тај закон?
– Реформа јавног сектора је темељна и сваки пропис који је донет или на коме се ради припрема се у сталном дијалогу са синдикатима. Закон о запосленима у јавним службама један је од најважнијих који треба да уреди систем државне управе. Приликом израде овог закона, уважено је 70 одсто примедби и сугестија синдиката. Закон утврђује механизме и систем за вредновање рада и награђивања. Такође, обезбеђује већу улогу синдиката у колективном преговарању око отпремнина, као и у организацију рада. Поред овога, обезбеђује се додатна заштита у случају материнства и губитка здравствене способности.
Важно је нагласити да Закон о запосленима у јавним службама не уређује висину плата. Он уређује положај и вредновање рада запослених у јавним службама – нешто на шта чекамо деценијама. Оно што смо овим законом обезбедили, а што се тиче висине плата, јесте заштита нивоа затечених примања у преласку на нови систем плата.
Да ли Влада разматра нови аранжман са ММФ-ом? Чему сте ближи, наставку или завршетку сарадње?
– Међународни монетарни фонд успешно је оценио завршетак трогодишњег аранжмана из предострожности вредног 1,32 милијарде долара. Нова сарадња са ММФ-ом била би додатан сигнал домаћим и страним инвеститорима да смо посвећени очувању макроекономске стабилности коју смо постигли одговорном фискалном консолидацијом, и да смо фокусирани да остваримо одрживе, више стопе раста БДП-а у наредним годинама.
Због тога, као и због чињенице да имамо још озбиљних структурних реформи које морамо да спроведемо, разматрамо нови аранжман са ММФ. Тај аранжман свакако неће подразумевати никакву финансијску подршку или кредитну линију из предострожности јер нама то данас не треба.
Преговори са ММФ ће почети у наредна два месеца и очекујем да ћемо до средине године ући у нови аранжман.
Као министарка сте инсистирали на дигитализацији јавне управе. Да ли смо напредовали у последњих годину дана на овом плану, шта је урађено, а шта је остало да се уради?
– Један од пројеката на који сам посебно поносна јесте пројекат ”Бебо, добро дошла на свет”, захваљујући којем смо родитељима омогућили да одмах у породилишту, без одласка на шалтер, одреде име детету, електронски пријаве пребивалиште и здравствено осигурање. Сада смо проширили овај пројекат новом услугом – подношењем захтева за родитељски додатак и он функционише у Зрењанину, Лесковцу, Лозници и Београду, а до краја септембра ће заживети у свим породилиштима у Србији.
Овако комплексну и ефикасну електронску услугу у породилишту нема ни већина земаља Европске уније.
Пројектом аутоматске овере здравствених картица сви послодавци, предузетници, пољопривредници, слободни уметници и остали, ослобођени су обавезе да оверавају здравствене картице на шалтерима РФЗО. Тиме смо привреди уштедели више од 500.000 сати годишње и сигурно више од 1,5 милиона евра годишње.
Од 1. јануара ове године омогућили смо електронску регистрацију предузетника. Будући предузетници путем интернета могу да поднесу захтев за регистрацију и да изврше електронско плаћање.
Још пуно посла је пред нама, али смо на добром путу да имамо модерну еУправу и ефикасну јавну управу која је сервис грађанима и привреди.
У наредном периоду посебну пажњу ћемо посветити јачању капацитета локалних самоуправа, јер су управо они партнер Влади у покретању локалног економског развоја и постизању равномерног регионалног развоја.
Када ће бити готови адресни регистри без којих сте рекли да нема е-Управе?
– Ажурирање адресног регистра иницирали смо још у мандату претходне владе, у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Тај регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од најважнијих државних регистара. Као што сам поменула, према проценама Републичког геодетског завода, више од три милиона грађана Србије има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, а од тога више од 2,6 милиона грађана пријављено је на адресе за које није одређен ни назив улице. То ствара велике проблеме и грађанима и државним институцијама, отежава и онемогућава комуникацију.
Успешно смо завршили пилот-пројекат у Лозници, где је 677 улица добило име, а куће бројеве. Запослили смо 30 нових геодета који раде на овом пројекту. Држава ће издвојити пет милиона евра како би се овај важан посао завршио. Циљ нам је да ажурирање адресног регистра на територији Србије завршимо до средине 2019. и тиме омогућимо брзе, ефикасне и лако доступне услуге грађанима и привреди. Решени смо да уведемо ред у државу и државну управу.
Влада је, како је подсетила, направила велике помаке у унапређењу услова пословања, за шта смо добили признања највећих међународних институција, укључујући и Светску банку, која је Србију прогласила лидером у спровођењу реформи у Југоисточној Европи.
На крају године, укупан биланс директних страних инвестиција износио је 2,6 милијарди евра. Увели смо пореске подстицаје за предузетнике, и на томе ћемо наставити да радимо, подвукла је премијерка.
Према њеним речима, буџет за ову годину је развојни, са 128,8 милијарди динара за капиталне инвестиције, од чега је више од 40 одсто планирано за пројекте саобраћајне инфраструктуре.
Кључни економски изазови у овој години су снажнији раст БДП и смањење незапослености испод 10 одсто, зато ћемо наставити започети посао на растерећењу привреде, објаснила је Брнабић.
Поред тога, како је додала, приоритет остаје и привлачење нових инвестиција јер то доприноси конкурентности привреде.
Оно што је новина јесте да Влада разматра унапређење политике субвенција, у циљу привлачења компанија које доносе иновације и нове технологије. Започели смо процес трансформације наше економије у економију 21. века која је заснована на иновацијама и на знању. То је економија која почива на дигитализацији и на образовању – што и јесу наши кључни приоритети, поновила је она.
Премијерка је за лист "Данас" говорила и о осталим задацима који предстоје Влади у наредном периоду:
Недавно сте у једном интервјуу рекли да је главни економски задатак за 2018. да се достигне привредни раст од четири одсто. Како намеравате то да постигнете?
– У 2018. години прогнозиран је раст БДП-а од 3,5 одсто. Увек су могућа одступања у оба смера услед непредвиђених економских утицаја, али је добро то што су и ММФ и Фискални савет, две конзервативне институције, дошле до сличних предвиђања у којем правцу ће се кретати српска привреда.
Донели смо низ мера које ће унапредити нашу економију. Пре свега, настављамо да унапређујемо, поједностављујемо и појефтињујемо пословни амбијент у Србији, јер је управо приватни сектор главни мотор раста, развоја и запошљавања. Такође, настављамо свакодневно да радимо на побољшању позиције Србије на "Доинг бизнис листи" Светске банке. Подизањем неопорезивог дела зараде са 11.790 динара на 15.000 динара, смањили смо порески притисак на привреду. Наставићемо да смањујемо парафискалне намете, порезе и друга оптерећења, али одговорно, поштујући фискални простор.
Што се пољопривреде тиче, настављамо са улагањем у системе наводњавања, као и аутоматизацију противградне заштите и електрификацију поља, да би били отпорнији на климатске промене. Надам се да ћемо у сарадњи са Биосенс институтом већ у априлу показати нашим, али и пољопривредницима из региона, прву дигиталну фарму као огледно добро које ће у будућности водити много ефикаснијој пољопривредној производњи.
Као што знате, планирамо и велики пројекат станоградње, који ће сигурно имати добре ефекте и на БДП.
Коначно, улагањем у образовање и дигитализацију и унапређењем владавине права, постајемо значајно конкурентнији у привлачењу инвестиција. То су кључна питања за Владу и радићемо на томе да достигнемо пројектовани ниво БДП-а, а верујем да ћемо наставком економских реформи имати још бржи раст у годинама пред нама.
Пре годину дана на Копаонику сте изјавили да немамо превелику, али имамо неефикасну државну управу. Како стојимо данас?
– Направили смо значајне помаке у том сектору у смислу ефикасније јавне управе подизањем капацитета за електронске сервисе за грађане и привреду. Нажалост, и даље има јако много посла и биће потребно време да грађани и привреда осете све бенефите е-Управе. Зашто? Пре свега зато што смо као претходна влада затекли систем у коме апсолутно ништа није урађено да би се електронска управа успоставила и да грађани више не би били курири државе, већ држава њихов сервис.
Даћу вам неколико примера: матичне књиге грађана су још увек биле само у папирном облику, више од три милиона грађана Србије није имало валидне адресе, односно живели су у улицама без имена и кућама без броја, подаци о држављанству су још увек искључиво у папирном облику, није постојала опција за електронско плаћање – картицама или електронским новцем – за услуге које вам пружа држава…
Кренули смо то да мењамо, али ће бити потребно време – завршили смо пренос матичних књига у електронски облик, увели смо електронска плаћања, започели рад на Адресном регистру, очекујемо да Скупштина Србије усвоји измене и допуне Закона о држављанству, па да и податке о држављанству пренесемо у електронски облик, повезујемо полако све базе података које имамо у електронском облику.
Још као министарку државне управе и локалне самоуправе шокирао ме је податак да шалтерски службеници годишње издају више од седам милиона извода, потврда и разних уверења. Ако се за одлазак на шалтер у просеку потроши само један сат, то је више од седам милиона сати годишње које је потрошено на папирологију. Захваљујући информационом систему еЗУП, који омогућава електронску размену података из службених евиденција 14 база података шест великих државних институција, за само неколико месеци размењено је око 100.000 електронских докумената.
Електронска управа штеди време и новац, она је ефикасан механизам у смањењу бирократије и борби против корупције. Драго ми је што наши грађани данас све више траже увођење електронске управе – значи да смо ово наметнули као тему и легитимно очекивање, не само од ове владе, већ и од свих будућих, кад већ претходне нису виделе интерес да се овим баве.
Шта је Влада у међувремену урадила на повећању ефикасности јавне управе?
– Поред свих ствари које сам поменула, важно је нагласити да смо се и институционално унапредили. Формирали смо Канцеларију за информационе технологије и е-Управу и тиме поставили добру основу за развој електронске управе. Канцеларија обједињава ИТ капацитете, омогућава централизовану контролу набавки и трошења ресурса. Такође, формирали смо и Државни Дата центар који је кључан за ефикасно функционисање е-Управе и који ће бити основа за развој нових услуга за грађане и за привреду.
Усвојили смо Закон о електронском документу, електронској идентификацији и услугама од поверења у електронском пословању, и формирали Радну групу Владе за смањење употребе печата и елиминације папирних фактура. Влада је усвојила Предлог закона о електронској управи и упутила га у парламент.
У домену капацитета јавне управе такође смо завршили Закон о националној академији за јавну управу, који је Скупштина Србије усвојила крајем прошле године. Ове године коначно отварамо Академију која ће се, по први пут у Србији, бавити континуираним образовањем и подизањем капацитета запослених у локалним самоуправама.
Крајем прошле године усвојен је Закон о запосленима у јавним службама који ступа на снагу од следеће године. Шта би требало да донесе тај закон?
– Реформа јавног сектора је темељна и сваки пропис који је донет или на коме се ради припрема се у сталном дијалогу са синдикатима. Закон о запосленима у јавним службама један је од најважнијих који треба да уреди систем државне управе. Приликом израде овог закона, уважено је 70 одсто примедби и сугестија синдиката. Закон утврђује механизме и систем за вредновање рада и награђивања. Такође, обезбеђује већу улогу синдиката у колективном преговарању око отпремнина, као и у организацију рада. Поред овога, обезбеђује се додатна заштита у случају материнства и губитка здравствене способности.
Важно је нагласити да Закон о запосленима у јавним службама не уређује висину плата. Он уређује положај и вредновање рада запослених у јавним службама – нешто на шта чекамо деценијама. Оно што смо овим законом обезбедили, а што се тиче висине плата, јесте заштита нивоа затечених примања у преласку на нови систем плата.
Да ли Влада разматра нови аранжман са ММФ-ом? Чему сте ближи, наставку или завршетку сарадње?
– Међународни монетарни фонд успешно је оценио завршетак трогодишњег аранжмана из предострожности вредног 1,32 милијарде долара. Нова сарадња са ММФ-ом била би додатан сигнал домаћим и страним инвеститорима да смо посвећени очувању макроекономске стабилности коју смо постигли одговорном фискалном консолидацијом, и да смо фокусирани да остваримо одрживе, више стопе раста БДП-а у наредним годинама.
Због тога, као и због чињенице да имамо још озбиљних структурних реформи које морамо да спроведемо, разматрамо нови аранжман са ММФ. Тај аранжман свакако неће подразумевати никакву финансијску подршку или кредитну линију из предострожности јер нама то данас не треба.
Преговори са ММФ ће почети у наредна два месеца и очекујем да ћемо до средине године ући у нови аранжман.
Као министарка сте инсистирали на дигитализацији јавне управе. Да ли смо напредовали у последњих годину дана на овом плану, шта је урађено, а шта је остало да се уради?
– Један од пројеката на који сам посебно поносна јесте пројекат ”Бебо, добро дошла на свет”, захваљујући којем смо родитељима омогућили да одмах у породилишту, без одласка на шалтер, одреде име детету, електронски пријаве пребивалиште и здравствено осигурање. Сада смо проширили овај пројекат новом услугом – подношењем захтева за родитељски додатак и он функционише у Зрењанину, Лесковцу, Лозници и Београду, а до краја септембра ће заживети у свим породилиштима у Србији.
Овако комплексну и ефикасну електронску услугу у породилишту нема ни већина земаља Европске уније.
Пројектом аутоматске овере здравствених картица сви послодавци, предузетници, пољопривредници, слободни уметници и остали, ослобођени су обавезе да оверавају здравствене картице на шалтерима РФЗО. Тиме смо привреди уштедели више од 500.000 сати годишње и сигурно више од 1,5 милиона евра годишње.
Од 1. јануара ове године омогућили смо електронску регистрацију предузетника. Будући предузетници путем интернета могу да поднесу захтев за регистрацију и да изврше електронско плаћање.
Још пуно посла је пред нама, али смо на добром путу да имамо модерну еУправу и ефикасну јавну управу која је сервис грађанима и привреди.
У наредном периоду посебну пажњу ћемо посветити јачању капацитета локалних самоуправа, јер су управо они партнер Влади у покретању локалног економског развоја и постизању равномерног регионалног развоја.
Када ће бити готови адресни регистри без којих сте рекли да нема е-Управе?
– Ажурирање адресног регистра иницирали смо још у мандату претходне владе, у Министарству за државну управу и локалну самоуправу. Тај регистар садржи податке о називима улица и кућним бројевима и један је од најважнијих државних регистара. Као што сам поменула, према проценама Републичког геодетског завода, више од три милиона грађана Србије има пријављено пребивалиште у улицама без одређеног кућног броја, а од тога више од 2,6 милиона грађана пријављено је на адресе за које није одређен ни назив улице. То ствара велике проблеме и грађанима и државним институцијама, отежава и онемогућава комуникацију.
Успешно смо завршили пилот-пројекат у Лозници, где је 677 улица добило име, а куће бројеве. Запослили смо 30 нових геодета који раде на овом пројекту. Држава ће издвојити пет милиона евра како би се овај важан посао завршио. Циљ нам је да ажурирање адресног регистра на територији Србије завршимо до средине 2019. и тиме омогућимо брзе, ефикасне и лако доступне услуге грађанима и привреди. Решени смо да уведемо ред у државу и државну управу.
-
Београд, 16. август 2024.Премијер затражио хитну истрагу поводом смрти два радника у ТЕ...
-
Ниш, 15. август 2024.Прво ново породилиште биће изграђено у Нишу
-
Београд, 14. август 2024.Међународна заједница да реагује на најаву отварања моста на...
-
Београд, 13. август 2024.Унапређење сарадње са Кином у области развоја спорта
-
Београд, 13. август 2024.Никада неће проћи туга и бол због деце убијене у Гораждевцу
-
Београд, 11. август 2024.Премијер честитао ватерполистима освајање златне медаље на...
-
Београд/Париз, 11. август 2024.Вучевић присуствовао свечаном затварању Српске куће у Паризу
-
Београд/Париз, 10. август 2024.Значајни потенцијали у сарадњи Србије и Краљевине Бахреин
-
Београд, 10. август 2024.Вучевић честитао кошаркашима освајање бронзане медаље на ОИ
-
Београд, 9. август 2024.Србија је јака и стабилна и храбро гледа у своју извесну...