Програм реформе средњег стручног образовања покренуло је Министарство просвете и спорта Владе Републике Србије пре две године, а пројекат се реализује у сарадњи са Европском унијом, односно Европском агенцијом за реконструкцију (ЕАР).
Милијић-Субић је истакла да у последње две године наше школе остварују бољу сарадњу са компанијама, па су и стручни профили усклађени са потребама привреде, а ученици после завршетка средње школе лакше проналазе посао.
Помоћник министра рада, запошљавања и социјалне политике Радмила
Катић-Букумирић подсетила је на то да привреда захтева одређени профил радника и да је циљ друштва да управо таквог радника и обезбеди.
Представник Европске агенције за реконструкцију Дејан Шуваков објаснио је да је циљ реформе средњег стручног образовања у Србији развијање савременог и модерног система који подстиче и омогућава стално усавршавање и доживотно учење.
Он је додао да ће кроз обучену и квалификовану радну снагу образовање бити један од услова економског развоја и друштвене стабилизације у Србији.
Шуваков је навео да је ЕУ за прву фазу програма која се приводи крају издвојила 13 милиона евра и прецизирао да су та средства усмерена ка базичној средњошколској популацији, али и образовању одраслих.
Према његовим речима, у савременом друштву учење треба да буде усмерено ка развијању вештина, способности и креативности, млади треба да прихватају новине, да знају да преузму иницијативу, препознају могућности и буду спремни да решавају проблеме.
У програм је укључено 50 школа из пет подручја рада - електротехнике, машинства, грађевине, пољопривреде и здравства, навео је Шуваков и указао на то да је основано и пет регионалних центара за обуку одраслих.
Он је додао да су, с обзиром на то да је савремена привреда наметнула и потребу израде нових наставних планова и програма који треба да уважавају потребе предузећа и грађанског друштва, током реализације програма урађени и наставни планови и програми за 20 профила у трогодишњем и четворогодишњем образовању.
Шуваков је рекао да новину у наставним програмима представља и другачији однос теоретских предавања и практичне наставе, уз објашњење да је реформом предвиђено да у трогодишњим школама има 70 одсто праксе а 30 одсто теорије, док је у четворогодишњим школама тај однос 60 према 40.
Он је, подсећајући на то да је у оквиру програма обезбеђено и приближно два милиона евра за радове на реконструкцији школа, најавио другу фазу реформе образовања у Србији у коју су укључени наставници, социјални партенери, привреда и остали друштвени чиниоци.