П:
О:
Читај ми
Србија доприноси унапређењу мира и безбедности у Европи
Београд,
11. мај 2018.
Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић поручио је данас да Србија, као кандидат за чланство у Европској унији, својом одговорном политиком даје пун допринос томе да се на овом делу европског простора унапређују стабилност и безбедност.
Аутор:
msp.gov.rs
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини иступање Дачића на панелу „Европска безбедност – однос НАТО, ЕУ и Руске Федерације“ на Међународној парламентарној конференцији „Идејом Европске уније до мира и развоја“, која се одржава 11. и 12. маја у Београду:
"Уважени учесници конференције, Даме и господо,
Част ми је и задовољство да могу да вам се обратим на овом панелу посвећеном европској безбедности.
Назив ове конференције "Идејом Европске уније до мира и развоја“ подсећа нас на важну чињеницу да је Европска унија настала као велики мировни пројекат и представља модел највише достигнутог степена интеграције у модерној политичкој историји, којим је омогућено дуготрајно помирење европских народа и земаља различитог политичког, безбедносног и културолошког наслеђа.
Неспорно је да су времена сада другачија у односу на време настанка првог облика европске интеграције, који је еволуирао од економске заједнице до Европске уније. Јављају се нови изазови, уз убрзани темпо глобализације и технолошког развоја у свим сферама живота и растућих економских интеграција, које са собом ипак носе одређене разлике у оквирима Европске уније.
Србија и земље Западног Балкана труде се да се прилагођавају тим околностима и променама које се одвијају, као и да истовремено свака у складу са сопственим капацитетима реализује свој европски пут, који има за циљ не само стицање чланства у ЕУ, већ реализацију свих потребних реформи које ће модернизовати друштвене системе земаља у региону, чинећи их способним да обезбеде својим грађанима сваку врсту просперитета и социјалне правде, уз неизоставан услов да мир и стабилност буду трајни и дуговечни.
Србија је увек веровала и борила се за мир, дијалог, равноправност, социјалну хуманост и људско достојанство, искрено дајући допринос изградњи безбедног и просперитетног окружења. Као држава кандидат за ЕУ, она својом одговорном политиком даје пун допринос томе да се на овом делу европског простора унапређују стабилност и безбедност, што је изузетно важно за укупну европску безбедност.
Стратегија проширења Европске уније Србији даје додатни подстрек да боље и брже ради на реформи државе и друштва. Република Србија је са пажњом пратила активности институција ЕУ у процесу израде Глобалне стратегије ЕУ и искрено поздравила њено усвајање, сматрајући да се на тај начин адекватно реагује на савремене безбедносне претње и изазове.
Посебно нас је охрабрило то што је у Глобалној стратегији ЕУ јасно истакнуто да стабилност и безбедност ЕУ зависе, између осталог, и од стабилности на Балкану, а да кредибилна политика проширења ЕУ представља улагање у безбедност и просперитет Европе.
Србија је препознала и уважила наведене напоре ЕУ. Инициране су измене националних докумената у области безбедности и одбране - Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, о којима се тренутно води јавна расправа.
Кључна опредељења којима смо се руководили у овом процесу су интегрални приступ безбедности, војна неутралност и приступање Европској унији. Наша искрена жеља јесте да на што бржи и ефикаснији начин ускладимо своја стратешка документа са поменутом Глобалном стратегијом ЕУ, истовремено водећи рачуна о томе да на најбољи начин заштитимо своје виталне националне интересе, што је неспоран циљ сваке земље приликом доношења таквих стратегија.
Република Србија, такође, са дужном пажњом и озбиљно прати и све иницијативе које се у Европској унији покрећу у циљу јачања Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, а које се огледају кроз усвајање докумената, као што су Европски акциони план одбране, Европски одбрамбени фонд, Координисани годишњи преглед у области одбране и нарочито, Стална структурна сарадња, односно PESCO.
Све су то пројекти и иницијативе који су и за Републику Србију веома важни, и у које жели да се укључи када се за то створе услови. На ЕУ је да утврди потенцијалне модалитете, док ми са наше стране остајемо отворени за разговоре и могући ангажман у овој сфери европских политика, као што смо се раније прикључили многим концептима европских политика у области ЗБОП, показујући тиме своју доследност европском опредељењу, спремност да делимо одговорност и обавезе у суочавању са безбедносним изазовима и да дамо допринос да европски простор буде трајно стабилан и безбедан, што је кључни услов сваког напретка. Поштоване даме и господо,
Србија искрено жели да напредује на европском путу и пружи свој допринос унапређењу мира и безбедности у Европи. Верујем да ћете се сложити са мном када кажем да се Поглавље 31 – Спољна безбедносна и одбрамбена политика, сувише често своди искључиво на питање придруживања одлукама и декларацијама ЕУ.
Неоправдано и неправедно се запостављају бројни напори, активности и достигнућа Србије у другим областима обухваћеним овим поглављем, о чему сведоче конкретни резултати о којима сам имао прилике да говорим на бројним сличним скуповима на којима сам учествовао, али није наодмет да их кратко још једном поменем.
Поред учешћа у шест мировних мисија УН, Србија кроз ангажман у четири мултинационалне операције ЕУ (у Малију, Централноафричкој Републици и у две операције у Сомалији) представља кредибилног партнера који дели одговорност и пружа свој допринос очувању мира и безбедности.
По статистичким показатељима и броју припадника смо у самом европском врху и лидер у региону, а високо котирани и у светским оквирима. Додатни допринос даћемо и упућивањем цивилних структура у мултинационалне операције, на чему предано радимо стварањем потребног законског и институционалног оквира. Конкретно, у владину процедуру усвајања упућен је пре неколико дана Акциони план за стварање капацитета за упућивање цивила у мултинационалне операције.
Дозволите да вас подсетим на то да је Србија само једна од четири државе које нису чланице ЕУ, а које су потписале административни аранжман са Европском одбрамбеном агенцијом. Србија је такође приступила HELBROC борбеној групи, што ће допринети унапређењу сарадње не само са ЕУ, већ и земљама чланицама ове иницијативе.
У новембру прошле године упутили смо националног официра за везу у Војни штаб Европске уније, што је велика част за нашу државу зато што ту привилегију, као не-чланица ЕУ, имају још само САД. То схватамо као израз признања за досадашње активности и учешће Србије у Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, али и као резултат обостране оцене да ће се на тај начин допринети даљем јачању сарадње и ефикаснијој комуникацији.
За укупну европску безбедност посебно је значајна позиција Србије у унапређењу регионалне стабилности и допринос који даје регионалној сарадњи на билатералном и мултилатералном нивоу. Желећи да са свима у региону одговорно приступа отвореним питањима, уз настојања да се пронађу компромисна решења која ће бити одржива у дугом року, Србија континуирано иницира теме за будућност које су од интереса за целину региона, како би он био што атрактивнији за улагања и повећање трговинске размене, уз истовремено истрајавање на пројектима, инфраструктурним и другим, који превазилазе националне границе и представљају залог за будућност и основу како за економски и други просперитет, тако и трајну безбедност и стабилност региона, без чега и европска безбедност није потпуна и заокружена.
Управо на овим пољима Србија показује колико је привржена вредностима које деле европски народи: преузимање одговорности у оквиру концепата политика ЗБОП, када је у питању европски и глобални мир и стабилност, као и активно деловање у сопственом окружењу кроз политику сарадње и помирења на стабилности и стварању услова за просперитет, не само својих грађана, већ и грађана својих суседа. Питање повезивања треба да надвлада питања раздвајања и изолованости, која актере удаљава једне о других и онемогућава да се продуби разумевање и изгради поверење.
Уважени учесници конференције,
Сматрам да је нормализација односа између НАТО и ЕУ, са једне стране, и Руске Федерације, са друге, веома важна, јер представља предуслов за стабилност, као и за економски и сваки други напредак у Европи и свету. Оваква врста скупова кроз плодну размену мишљења може допринети проналажењу различитих модуса за отопљавање односа између најважнијих креатора стабилности у свету.
Србија као мала, али поносна земља, која је током историје била на многим искушењима, али увек привржена начелима слободе и правде, жели да на најбољи начин заштити своје националне интересе, а да истовремено буде чинилац који у складу са својим капацитетима доприноси регионалном, европском, али и глобалном миру и напретку.
Србија жели да са свим моћним факторима светске политике развија односе, тиме чинећи сопствену безбедност одрживом, али, истовремено, да тиме доприноси очувању мира и безбедности у региону Западног Балкана, као свом непосредном окружењу.
Србија спроводи политику војне неутралности и нема намеру да постане члан постојећих војних савеза. На тим основама сарађује са НАТО као партнерска држава кроз програм Партнерство за мир. Војна неутралност није препрека за развој партнерске сарадње у интересу јачања глобалне, а посебно регионалне безбедности.
С друге стране, Србија остварује транспарентну сарадњу и са Руском Федерацијом, која није на штету наше сарадње са Алијансом и обратно, нити је сметња остварењу нашег стратешког спољнополитичког циља – уласка у ЕУ, што је показала и сама пракса – наиме, Србија учествује на војним вежбама са НАТО и његовим државама чланицама, али и са Руском Федерацијом и другим државама, јер на тај начин најбоље остварује своје националне интересе.
Верујем да су добри односи Русије и НАТО кључни за мир и безбедност у свету и за успешно супротстављање глобалним изазовима и претњама, као што су тероризам, екстремизам, радикализам и сви други облици савремених безбедносних изазова.
У погледу регионалне стабилности, поред развијања сарадње са најмоћнијим факторима светске политике, Република Србија је као одговоран члан међународне заједнице пошла од онога у чему може конкретно да пружи највећи допринос. У оквиру активног залагања на изградњи и очувању добросуседских односа и решавању свих питања отвореним и искреним дијалогом, у више прилика смо за добробит свих у региону покретали иницијативе у циљу снажније повезаности региона, посебно на економском плану.
Питање Косова и Метохије је за Србију од кључног значаја за регионалну безбедност, али и безбедност на ширем европском простору. Ситуација у Покрајини је за Србију највећи политички безбедносни изазов, али са друге стране ова ситуација носи са собом и низ безбедносних претњи, што се односи пре свега на низ неприхватљивих једностраних аката Приштине и неспровођење договореног из Бриселског споразума, што наноси велику штету дијалогу Београда и Приштине; организовани криминал и тероризам, као и погоршање безбедносних прилика у Покрајини.
Србија не признаје ЈПНК, али жели да се компромисом пронађе решење за питање српско-албанских односа, истовремено показујући пуну спремност да води статусно неутрални дијалог Београда и Приштине ради решавања конкретних питања од интереса за грађане који живе у Покрајини. Управо такво постављање Србије представља још једну потврду колико улажемо у то да се очува регионални мир и стабилност и избегну сукоби. Са дубоким уверењем желим и овом приликом да констатујем да је Србија постала значајан фактор – изворник безбедности и стабилности на Западном Балкану и поуздан партнер свима који желе партнерски однос. Такво наше опредељење је принципијелно, на његовој реализацији континуирано радимо, али истовремено очекујемо да и друге стране покажу такав приступ.
Хвала на пажњи", навео је Дачић.
"Уважени учесници конференције, Даме и господо,
Част ми је и задовољство да могу да вам се обратим на овом панелу посвећеном европској безбедности.
Назив ове конференције "Идејом Европске уније до мира и развоја“ подсећа нас на важну чињеницу да је Европска унија настала као велики мировни пројекат и представља модел највише достигнутог степена интеграције у модерној политичкој историји, којим је омогућено дуготрајно помирење европских народа и земаља различитог политичког, безбедносног и културолошког наслеђа.
Неспорно је да су времена сада другачија у односу на време настанка првог облика европске интеграције, који је еволуирао од економске заједнице до Европске уније. Јављају се нови изазови, уз убрзани темпо глобализације и технолошког развоја у свим сферама живота и растућих економских интеграција, које са собом ипак носе одређене разлике у оквирима Европске уније.
Србија и земље Западног Балкана труде се да се прилагођавају тим околностима и променама које се одвијају, као и да истовремено свака у складу са сопственим капацитетима реализује свој европски пут, који има за циљ не само стицање чланства у ЕУ, већ реализацију свих потребних реформи које ће модернизовати друштвене системе земаља у региону, чинећи их способним да обезбеде својим грађанима сваку врсту просперитета и социјалне правде, уз неизоставан услов да мир и стабилност буду трајни и дуговечни.
Србија је увек веровала и борила се за мир, дијалог, равноправност, социјалну хуманост и људско достојанство, искрено дајући допринос изградњи безбедног и просперитетног окружења. Као држава кандидат за ЕУ, она својом одговорном политиком даје пун допринос томе да се на овом делу европског простора унапређују стабилност и безбедност, што је изузетно важно за укупну европску безбедност.
Стратегија проширења Европске уније Србији даје додатни подстрек да боље и брже ради на реформи државе и друштва. Република Србија је са пажњом пратила активности институција ЕУ у процесу израде Глобалне стратегије ЕУ и искрено поздравила њено усвајање, сматрајући да се на тај начин адекватно реагује на савремене безбедносне претње и изазове.
Посебно нас је охрабрило то што је у Глобалној стратегији ЕУ јасно истакнуто да стабилност и безбедност ЕУ зависе, између осталог, и од стабилности на Балкану, а да кредибилна политика проширења ЕУ представља улагање у безбедност и просперитет Европе.
Србија је препознала и уважила наведене напоре ЕУ. Инициране су измене националних докумената у области безбедности и одбране - Стратегије националне безбедности и Стратегије одбране, о којима се тренутно води јавна расправа.
Кључна опредељења којима смо се руководили у овом процесу су интегрални приступ безбедности, војна неутралност и приступање Европској унији. Наша искрена жеља јесте да на што бржи и ефикаснији начин ускладимо своја стратешка документа са поменутом Глобалном стратегијом ЕУ, истовремено водећи рачуна о томе да на најбољи начин заштитимо своје виталне националне интересе, што је неспоран циљ сваке земље приликом доношења таквих стратегија.
Република Србија, такође, са дужном пажњом и озбиљно прати и све иницијативе које се у Европској унији покрећу у циљу јачања Заједничке безбедносне и одбрамбене политике, а које се огледају кроз усвајање докумената, као што су Европски акциони план одбране, Европски одбрамбени фонд, Координисани годишњи преглед у области одбране и нарочито, Стална структурна сарадња, односно PESCO.
Све су то пројекти и иницијативе који су и за Републику Србију веома важни, и у које жели да се укључи када се за то створе услови. На ЕУ је да утврди потенцијалне модалитете, док ми са наше стране остајемо отворени за разговоре и могући ангажман у овој сфери европских политика, као што смо се раније прикључили многим концептима европских политика у области ЗБОП, показујући тиме своју доследност европском опредељењу, спремност да делимо одговорност и обавезе у суочавању са безбедносним изазовима и да дамо допринос да европски простор буде трајно стабилан и безбедан, што је кључни услов сваког напретка. Поштоване даме и господо,
Србија искрено жели да напредује на европском путу и пружи свој допринос унапређењу мира и безбедности у Европи. Верујем да ћете се сложити са мном када кажем да се Поглавље 31 – Спољна безбедносна и одбрамбена политика, сувише често своди искључиво на питање придруживања одлукама и декларацијама ЕУ.
Неоправдано и неправедно се запостављају бројни напори, активности и достигнућа Србије у другим областима обухваћеним овим поглављем, о чему сведоче конкретни резултати о којима сам имао прилике да говорим на бројним сличним скуповима на којима сам учествовао, али није наодмет да их кратко још једном поменем.
Поред учешћа у шест мировних мисија УН, Србија кроз ангажман у четири мултинационалне операције ЕУ (у Малију, Централноафричкој Републици и у две операције у Сомалији) представља кредибилног партнера који дели одговорност и пружа свој допринос очувању мира и безбедности.
По статистичким показатељима и броју припадника смо у самом европском врху и лидер у региону, а високо котирани и у светским оквирима. Додатни допринос даћемо и упућивањем цивилних структура у мултинационалне операције, на чему предано радимо стварањем потребног законског и институционалног оквира. Конкретно, у владину процедуру усвајања упућен је пре неколико дана Акциони план за стварање капацитета за упућивање цивила у мултинационалне операције.
Дозволите да вас подсетим на то да је Србија само једна од четири државе које нису чланице ЕУ, а које су потписале административни аранжман са Европском одбрамбеном агенцијом. Србија је такође приступила HELBROC борбеној групи, што ће допринети унапређењу сарадње не само са ЕУ, већ и земљама чланицама ове иницијативе.
У новембру прошле године упутили смо националног официра за везу у Војни штаб Европске уније, што је велика част за нашу државу зато што ту привилегију, као не-чланица ЕУ, имају још само САД. То схватамо као израз признања за досадашње активности и учешће Србије у Заједничкој безбедносној и одбрамбеној политици ЕУ, али и као резултат обостране оцене да ће се на тај начин допринети даљем јачању сарадње и ефикаснијој комуникацији.
За укупну европску безбедност посебно је значајна позиција Србије у унапређењу регионалне стабилности и допринос који даје регионалној сарадњи на билатералном и мултилатералном нивоу. Желећи да са свима у региону одговорно приступа отвореним питањима, уз настојања да се пронађу компромисна решења која ће бити одржива у дугом року, Србија континуирано иницира теме за будућност које су од интереса за целину региона, како би он био што атрактивнији за улагања и повећање трговинске размене, уз истовремено истрајавање на пројектима, инфраструктурним и другим, који превазилазе националне границе и представљају залог за будућност и основу како за економски и други просперитет, тако и трајну безбедност и стабилност региона, без чега и европска безбедност није потпуна и заокружена.
Управо на овим пољима Србија показује колико је привржена вредностима које деле европски народи: преузимање одговорности у оквиру концепата политика ЗБОП, када је у питању европски и глобални мир и стабилност, као и активно деловање у сопственом окружењу кроз политику сарадње и помирења на стабилности и стварању услова за просперитет, не само својих грађана, већ и грађана својих суседа. Питање повезивања треба да надвлада питања раздвајања и изолованости, која актере удаљава једне о других и онемогућава да се продуби разумевање и изгради поверење.
Уважени учесници конференције,
Сматрам да је нормализација односа између НАТО и ЕУ, са једне стране, и Руске Федерације, са друге, веома важна, јер представља предуслов за стабилност, као и за економски и сваки други напредак у Европи и свету. Оваква врста скупова кроз плодну размену мишљења може допринети проналажењу различитих модуса за отопљавање односа између најважнијих креатора стабилности у свету.
Србија као мала, али поносна земља, која је током историје била на многим искушењима, али увек привржена начелима слободе и правде, жели да на најбољи начин заштити своје националне интересе, а да истовремено буде чинилац који у складу са својим капацитетима доприноси регионалном, европском, али и глобалном миру и напретку.
Србија жели да са свим моћним факторима светске политике развија односе, тиме чинећи сопствену безбедност одрживом, али, истовремено, да тиме доприноси очувању мира и безбедности у региону Западног Балкана, као свом непосредном окружењу.
Србија спроводи политику војне неутралности и нема намеру да постане члан постојећих војних савеза. На тим основама сарађује са НАТО као партнерска држава кроз програм Партнерство за мир. Војна неутралност није препрека за развој партнерске сарадње у интересу јачања глобалне, а посебно регионалне безбедности.
С друге стране, Србија остварује транспарентну сарадњу и са Руском Федерацијом, која није на штету наше сарадње са Алијансом и обратно, нити је сметња остварењу нашег стратешког спољнополитичког циља – уласка у ЕУ, што је показала и сама пракса – наиме, Србија учествује на војним вежбама са НАТО и његовим државама чланицама, али и са Руском Федерацијом и другим државама, јер на тај начин најбоље остварује своје националне интересе.
Верујем да су добри односи Русије и НАТО кључни за мир и безбедност у свету и за успешно супротстављање глобалним изазовима и претњама, као што су тероризам, екстремизам, радикализам и сви други облици савремених безбедносних изазова.
У погледу регионалне стабилности, поред развијања сарадње са најмоћнијим факторима светске политике, Република Србија је као одговоран члан међународне заједнице пошла од онога у чему може конкретно да пружи највећи допринос. У оквиру активног залагања на изградњи и очувању добросуседских односа и решавању свих питања отвореним и искреним дијалогом, у више прилика смо за добробит свих у региону покретали иницијативе у циљу снажније повезаности региона, посебно на економском плану.
Питање Косова и Метохије је за Србију од кључног значаја за регионалну безбедност, али и безбедност на ширем европском простору. Ситуација у Покрајини је за Србију највећи политички безбедносни изазов, али са друге стране ова ситуација носи са собом и низ безбедносних претњи, што се односи пре свега на низ неприхватљивих једностраних аката Приштине и неспровођење договореног из Бриселског споразума, што наноси велику штету дијалогу Београда и Приштине; организовани криминал и тероризам, као и погоршање безбедносних прилика у Покрајини.
Србија не признаје ЈПНК, али жели да се компромисом пронађе решење за питање српско-албанских односа, истовремено показујући пуну спремност да води статусно неутрални дијалог Београда и Приштине ради решавања конкретних питања од интереса за грађане који живе у Покрајини. Управо такво постављање Србије представља још једну потврду колико улажемо у то да се очува регионални мир и стабилност и избегну сукоби. Са дубоким уверењем желим и овом приликом да констатујем да је Србија постала значајан фактор – изворник безбедности и стабилности на Западном Балкану и поуздан партнер свима који желе партнерски однос. Такво наше опредељење је принципијелно, на његовој реализацији континуирано радимо, али истовремено очекујемо да и друге стране покажу такав приступ.
Хвала на пажњи", навео је Дачић.
-
Београд, 5. октобар 2024.Агенција „S&P“ Global Ratings повећала кредитни рејтинг Србије
-
Београд/Штрбско Плесо, 4. октобар 2024.Представљени макроекономски резултати Србије на Татра самиту у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти народног хероја Петра Матића
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Вулина руководству БиХ поводом људских жртава у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Велики успех основаца на Европском првенству у познавању...
-
Београд, 4. октобар 2024.Образовани кадрови носиоци развоја полицијске професије
-
Београд, 4. октобар 2024.Могућности за развој сарадње енергетских компанија Србије и...
-
Београд, 4. октобар 2024.Нападач на Врачару напао секиром полицијске службенике
-
Београд, 3. октобар 2024.ММФ задовољан економском ситуацијом у Србији
-
Београд, 3. октобар 2024.Ухапшен још један члан криминалне групе која је скривала оружје...