П:
О:
Читај ми
Плате у научним институтима десет пута веће у односу на 2000. годину
Београд,
18. јул 2005.
Министар науке и заштите животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић у интервјуу за данашњи "Блиц" говори о научном раду у Србији, статусу научника и корацима које Влада Србије предузима како би побољшала њихов статус.
Александар Поповић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог интервјуа.
Тренутно стање у Србији када је реч о науци:
- Не могу да будем незадовољан тренутним стањем науке у Србији када узмем у обзир кроз шта је све наша земља прошла. Мислим да је српска наука показала у претходним година и деценијама и снагу и виталност. Сада треба повећати материјална улагања и наћи начине да се ствари мало боље дефинишу и организују како би се уложена средства користила на најрационалнији начин.
Ко тренутно у Србији има статус научника:
- То су особе које се баве научним радом и које су запослене у научноистраживачким организацијама. Новим законом о научноистраживачкој делатности увешћемо обавезну регистрацију истраживача које сада нема, при чему ће људи који се баве науком морати да се региструју и пререгиструју сваке године да би могли да учествују у програмима које Министарство организује и финансира.
Облици финансирања научних радника у Србији:
- Плате у научним институтима нису, наравно, довољно високе, али постоји повећање од око десет пута у односу на, рецимо, 2000. Нема чаролије, морамо радити постепено. Треба нагласити да су неке научне области више, неке мање тржишно оријентисане и да често приходи научних радника знају да буду виши или нижи у зависности од њихове успешности и успешности њихове научноистраживачке организације на тржишним пословима. Држава финансира пројекте на којима учествују истраживачи запослени у научноистраживачким организацијама, односно научним институтима, на факултетима, у Матици српској и САНУ. Покушавамо да на сваки могући начин избегнемо уравниловку, тако да ће у наредном периоду у основним истраживањима, на пример, истраживачи добијати средства у зависности од свог научног звања, али и својих научних резултата и резултата научног пројекта на којем су.
Ко ће контролисати и проверавати те критеријуме:
- Сада постоје комисије, а када нови закон о научноистраживачкој делатности буде усвојен у Скупштини, надам се на јесен, формираће се матични одбори са широким овлашћењима у научним питањима. Они ће имати значајну улогу у наредном конкурсном периоду, њих ће чинити научници које предложе матичне научноистраживачке организације. Циљ новог закона је да се највећи део питања, који је научне и стручне природе, измести из Министарства, да се да већи удео у одлучивању научној заједници, а да Министарство добрим делом буде технички орган.
Како вратити младе и образоване људе у земљу:
- Одлив мозгова је глобални проблем, јер је у основи бављења науком радозналост. Ако се радозналост изузме, два основна разлога због којих млади одлазе су услови за живот и услови за бављење научним радом. Тежимо да те услове побољшамо како бисмо младе задржали или вратили у Србију. Повећали смо издатке за плате научника 10 одсто у новембру, као и 22,5 одсто од фебруара за већину пројеката који се финансирају на институтима и 10 одсто за највећи број који се финансира преко факултета. Такође, завршен је део станова у Београду и Нишу за младе научнике.
Шта Влада чини да побољша услове за бављење науком:
- Доста новца дајемо за набавку савремене опреме и финансирање одлазака на међународне научне конгресе. Прошле године смо дали око 80 милиона динара за набавку опреме. Желимо да набавимо што више такозване мање опреме, а да потом за годину или две кренемо у капиталније инвестиције. Ове године ћемо дати преко милион евра за базе података и бићемо пети или шести у Европи по приступачности научним часописима преко Интернета. Наши научници могу електронски читати више од 80 одсто часописа који имају такозвани импакт фактор.
Какво је тренутно стање наших научних института:
- Научних института има око 60. Разликују се по начину организације и по приходима са тржишта. Након доношења новог закона, сви они ће морати да се пререгиструју и онда ће ситуација бити много једноставнија. Они који су мали и из сродних области биће спајани. Сви институти ће моћи да буду државни или приватни или мешовити.
На који начин се може повезати наука и производња:
- Има института, као што су „Михајло Пупин“ и Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, који су показали да је могуће применити научне резултате у сегментима привреде и доћи до профита бављењем врхунским научним радом. Оно што је стратешки циљ не само Министарства већ и Владе јесте да што је могуће већи број научних решења нађе примену у свакодневном животу. Покренули смо две акције - једна је конкурс за најбољу технолошку иновацију, при чему ће се новац од награде уложити у бизнис план неопходан за примену иновације. Друга акција, "1.000 српских технологија", има за циљ прављење базе података о технологијама које су одмах примењиве и које ћемо усмерити ка иностранству.
Тренутно стање у Србији када је реч о науци:
- Не могу да будем незадовољан тренутним стањем науке у Србији када узмем у обзир кроз шта је све наша земља прошла. Мислим да је српска наука показала у претходним година и деценијама и снагу и виталност. Сада треба повећати материјална улагања и наћи начине да се ствари мало боље дефинишу и организују како би се уложена средства користила на најрационалнији начин.
Ко тренутно у Србији има статус научника:
- То су особе које се баве научним радом и које су запослене у научноистраживачким организацијама. Новим законом о научноистраживачкој делатности увешћемо обавезну регистрацију истраживача које сада нема, при чему ће људи који се баве науком морати да се региструју и пререгиструју сваке године да би могли да учествују у програмима које Министарство организује и финансира.
Облици финансирања научних радника у Србији:
- Плате у научним институтима нису, наравно, довољно високе, али постоји повећање од око десет пута у односу на, рецимо, 2000. Нема чаролије, морамо радити постепено. Треба нагласити да су неке научне области више, неке мање тржишно оријентисане и да често приходи научних радника знају да буду виши или нижи у зависности од њихове успешности и успешности њихове научноистраживачке организације на тржишним пословима. Држава финансира пројекте на којима учествују истраживачи запослени у научноистраживачким организацијама, односно научним институтима, на факултетима, у Матици српској и САНУ. Покушавамо да на сваки могући начин избегнемо уравниловку, тако да ће у наредном периоду у основним истраживањима, на пример, истраживачи добијати средства у зависности од свог научног звања, али и својих научних резултата и резултата научног пројекта на којем су.
Ко ће контролисати и проверавати те критеријуме:
- Сада постоје комисије, а када нови закон о научноистраживачкој делатности буде усвојен у Скупштини, надам се на јесен, формираће се матични одбори са широким овлашћењима у научним питањима. Они ће имати значајну улогу у наредном конкурсном периоду, њих ће чинити научници које предложе матичне научноистраживачке организације. Циљ новог закона је да се највећи део питања, који је научне и стручне природе, измести из Министарства, да се да већи удео у одлучивању научној заједници, а да Министарство добрим делом буде технички орган.
Како вратити младе и образоване људе у земљу:
- Одлив мозгова је глобални проблем, јер је у основи бављења науком радозналост. Ако се радозналост изузме, два основна разлога због којих млади одлазе су услови за живот и услови за бављење научним радом. Тежимо да те услове побољшамо како бисмо младе задржали или вратили у Србију. Повећали смо издатке за плате научника 10 одсто у новембру, као и 22,5 одсто од фебруара за већину пројеката који се финансирају на институтима и 10 одсто за највећи број који се финансира преко факултета. Такође, завршен је део станова у Београду и Нишу за младе научнике.
Шта Влада чини да побољша услове за бављење науком:
- Доста новца дајемо за набавку савремене опреме и финансирање одлазака на међународне научне конгресе. Прошле године смо дали око 80 милиона динара за набавку опреме. Желимо да набавимо што више такозване мање опреме, а да потом за годину или две кренемо у капиталније инвестиције. Ове године ћемо дати преко милион евра за базе података и бићемо пети или шести у Европи по приступачности научним часописима преко Интернета. Наши научници могу електронски читати више од 80 одсто часописа који имају такозвани импакт фактор.
Какво је тренутно стање наших научних института:
- Научних института има око 60. Разликују се по начину организације и по приходима са тржишта. Након доношења новог закона, сви они ће морати да се пререгиструју и онда ће ситуација бити много једноставнија. Они који су мали и из сродних области биће спајани. Сви институти ће моћи да буду државни или приватни или мешовити.
На који начин се може повезати наука и производња:
- Има института, као што су „Михајло Пупин“ и Институт за ратарство и повртарство из Новог Сада, који су показали да је могуће применити научне резултате у сегментима привреде и доћи до профита бављењем врхунским научним радом. Оно што је стратешки циљ не само Министарства већ и Владе јесте да што је могуће већи број научних решења нађе примену у свакодневном животу. Покренули смо две акције - једна је конкурс за најбољу технолошку иновацију, при чему ће се новац од награде уложити у бизнис план неопходан за примену иновације. Друга акција, "1.000 српских технологија", има за циљ прављење базе података о технологијама које су одмах примењиве и које ћемо усмерити ка иностранству.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација