Динкић је, приликом образлагања Предлога закона о буџетском систему у Скупштини Србије, објаснио да кредити које држава даје за одређене намене и који се враћају не улазе у обрачун расхода јер за неколико година, када ти зајмови буду враћени, они поништавају расход у текућој години.
Влада Србије је, како је објаснио, желела да обрачун суфицита, односно дефицита, буде компаративан са истим таквим обрачунима у развијеним земљама Европске уније, САД, Канади и Јапану.
Он је најавио и да ће уместо досадашњих Управе за јавна плаћања и Трезора Србије при Министарству финансија бити формирана једна институција - управа Трезора и додао да ће, уколико парламент усвоји закон о буџетском систему, та институција почети са радом од 1. августа ове године.
Према његовим речима, уводи се и појам примарног дефицита, односно суфицита, који укључује и камате на јавни дуг приликом обрачунавања коначног резултата буџета.
Динкић је додао да консолидовани дефицит подразумева укупан биланс државе - Републике и локалних власти и организација обавезног социјалног осигурања.
Министар финансија изјавио је да Влада, у циљу поспешивања мотивације запослених у јавним предузећима за приватизацију, намерава да 15 одсто укупног капитала бесплатно подели радницима кроз акције како би они остварили приход од приватизације тих предузећа.
Он је подсетио на то да је ове године у оквиру реструктурирања јавних предузећа извршена реорганизација ЕПС-а и Железнице, одвајањем основних од споредних делатности које су пренете у надлежност Агенције за приватизацију како би биле припремљене за приватизацију која ће кренути на јесен.
Динкић је додао и да ће до краја месеца бити расписан тендер за приватизацију делова НИС-а и навео да је до сада 36 предузећа из споредних делатности јавних предузећа пренето у надлежност Агенције за приватизацију.
Крајем године биће расписан тендер за приватизацију РТБ Бор, најавио је министар и истакао да ће Влада, у циљу олакшавања процеса транзиције у Бору, Врању и Крагујевцу, привреди тих градова одобрити повољне кредите са каматом од 0,5 одсто годишње како би у њима уместо постојећих, субвенционисаних фабрика, биле отворене нове профитабилне фабрике или ојачала средња предузећа.
Према његовим речима, већ је одобрена прва транша тих кредита из Фонда за
развој у износу од 100 милиона динара, при чему је највише конкурената за ова средства било из Крагујевца.