Љиљана Чолић на данашњој конференцији за новинаре
Чолић је рекла да текст предложеног закона није могао да буде објављен у јавности, јер је хитно по изради упућен Влади Србије. Она се позвала на члан 43 Пословника Владе Републике Србије, према којем је “материјал који се доставља ради разматрања и одлучивања на седници Владе интерног карактера до усвајања на седници Владе и не може се саопштавати јавности”, и објаснила да из ових процедуралних и законских разлога није било могуће поставити текст тог закона на сајт Министарства.
Она је нагласила да је Министарство желело да овај закон стави на јавну расправу, али да за то није било времена, због, како је рекла, наслеђених прекорачења законских рокова. Према њеним речима, школе су у великим проблемима, јер је већ 3. марта требало да донесу школске програме, који не могу да буду донети пре него што се усвоје посебне основе наставних програма. Чолић је навела да је због свега тога на данашњој седници Владе ургирала да овај закон што пре прође Владу, а затим и уђе у скупштинску процедуру.
Најважнија новина коју Министарство предлаже у овој сировој верзији предлога закона, односи се на оснивање Националног просветног савета, који би заједно са Заводом за унапређење образовања и васпитања, који, такође, треба да буде основан према овом предлогу, био носилац реформе образовања у Србији.
Учесници данашње конференције за новинаре истакли су да се реформисани први и други разред основне школе настављају, док ће реформа седмог разреда ићи постепено, с обзиром на то да за сада нису извршене све потребне припреме, као и да, такође, остаје учење страног језика у нижим разредима.
Чолић је истакла да се измене закона раде на иницијативу струковних удружења наставника и представника репрезентативних синдиката, као и на основу препорука претходног сазива Министарства просвете и спорта објављених у књизи “Квалитетно образовање за све”.
Она је нагласила и да целокупна концепција и развој система образовања треба да буду прилагођени приликама и времену у коме живимо, тако да Министарство настоји да реформу сведе у оне токове који су примерени економској ситуацији у Србији и самим тим направи је спроводљивом и одрживом у сваком свом сегменту.
“Ја нисам министар просвете Београда, већ целе Србије, и оно што је у Београду могуће у организационом и материјалном погледу, није могуће у остатку доброг дела Србије, а у процес реформе треба да уђу и Неготин и Грделица и Сурдилица и Нови Пазар и многе друге мање средине које су сиромашне”, рекла је Чолић и додала да су све државе, које су успешно извеле реформу, њу започеле на једном делу своје територије и то у сиромашнијем региону, како би видели шта је одрживо и могуће, па тек онда, на основу тих искустава, ишли на реформу на целој својој територији. Она је рекла да у Србији то није био случај, већ се ишло на реформу у целој Републици, што је било амбициозно замишљено, и додала да не мисли да су претходници то радили из лоше намере, али се та идеја показала као неодржива.
Чолић је навела да се у реформе ушло са лошом економском базом, односно скромним буџетом, и навела да се у Србији за образовање издваја 3,4 одсто бруто друштвеног производа (БДП), што је, према њеној оцени, мало. Она је навела пример земаља Европске уније, а од скоро и Словеније, где ово издвајање износи шест одсто БДП-а. Према њеним речима, у том раду мора се руководити потенцијалима буџета Србије, јер су кредити и донације несигуран извор прихода.
Она је, говорећи о изменама и допунама закона које припрема Министарство, прво подсетила на то да по важећем закону постоје три савета - Просветни савет, Савет за стручно образовање и Савет за усаглашавање у образовању, које образује Влада Србије, а чланове бира из редова истакнутих стручњака. Чолић је рекла да је та формулација релативна, због чега Министарство предлаже више демократске и свеобухватније решење - оснивање Националног просветног савета, који ће имати 38 чланова који ће бити бирани у Скупштини Србије, односно неће их именовати Влада Србије. Чланови то Савета, како предлаже Министарство просвете, били би бирани из редова професора универзитета, који су чланови Српске академије наука и уметности (САНУ), других универзитетских наставника, струковних удружења наставника, заједнице средњих школа, представника Српске православне цркве (СПЦ), других традиционалних верских заједница, репрезентативних синдиката, представника послодаваца и националних мањина.
Идеја је, рекла је Чолић, да у саставу овог веома значајног тела које треба да буде носилац и креатор реформе, уђу људи уске стручности, да не буду истомишљеници, већ људи различитих политичких и концепцијских опредељења, јер ће се на тај начин добити широка друштвена подршка, без које нема ни одрживе реформе.
Национални просветни савет, како је предложено, треба да буде формиран 30 дана након усвајања измена и допуна Закона о основама система образовања и васпитања, а његов главни задатак је да преузме креирање реформе у стратешком, концепцијском и сваком другом смислу. Неке од надлежности овог савета су: утврђивање правца развоја и унапређење квалитета предшколског васпитања и основног и средњег образовања и васпитања; праћење и анализирање стања образовања на свим нивоима; разматрање, заузимање ставова и давање мишљења Министарству просвете и спорта у поступку доношења закона и аката; предлагање министру општих основа предшколског програма, наставних планова и програма основног и средњег образовања и васпитања, посебних програма, као и програма завршног и матурског испита у основним и средњим школама; утврђивање листе образовних профила; потврђивање стандарда, квалитета образовања, усавршавања наставника, знања и способности директора.
Према предложеним изменама, предвиђено је и укидање постојећих седам центара чији је оснивач Република и, на основу искустава земаља у региону, предложено је оснивање Завода за унапређење образовања и васпитања, у чијем би саставу била четири центра, која такође представљају стубове реформе. Међу њима, најзначајнији је Центар за стратешки развој и евалуацију. На овај начин, како је рекла Чолић, реформа образовања неће бити “реформа једног човека, нити колегијума Министарства”, већ се она осмишљава, спроводи и реализује на много више демократски начин.
Ново законско решење предвиђа и увођење припремног првог разреда, односно “нултог разреда”, после кога следи осам година основног образовања. Како је рекла Чолић, да би се добило квалитетно образовање за све, неопходно је да се сва деца изједначе у предзнањима, како би наставу почела са једнаким шансама. Кроз похађање “нултог разреда” деца би требало да науче да читају и пишу, као и да усвоје основне математичке радње, а идеја министарке просвете је да деца у овом разреду имају и предмет који се зове “рука у тесту”. Тај предмет осмислили су француски академици, а један од главних аутора је француски, двоструки добитник Нобелове награде. “Рука у тесту” сада постоји као факултативни предмет у првом разреду основне школе, а како каже Чолић, предмет је веома занимљив и код деце развија потребу за новин сазнањима, буди машту и радозналост.
У том разреду, деца не би требало да буду оцењивана, а његов старт у основним школама предвиђен је за школску 2006/07. годину, до када ће Национални просветни савет и Завод за унапређење образовања и васпитања имати времена да припреми све детаље око његовог функционисања, јер Министарство заправо само даје полазне идеје.
Чолић је навела да је једна од новина предложеног законског решења и то да ће ученици ићи на поправни испит са две, а не четири негативне оцене, и то само у једном поправном року који се организује у августу, и додала да је идеја била да се спречи кампањско учење и да се код деце створе раде навике.