Војислав Коштуница
Рад институција у Србији:
У протекла два месеца почеле су да функционишу кључне институције, а
Србија ће ускоро добити још једну недостајућу институцију, председника Републике. Постоји подела власти, зна се шта је чији посао, Скупштина не
оспорава одлуке Уставног суда и стање је нормализовано у том
погледу. Усвојено је неколико важних економских закона. Посебно је важно да се правосуђе уводи у ред по европским демократским стандардима, јер судови морају бити независни и не смеју бити подложни диктату извршне власти.
Утицај смањења буџетског дефицита које захтева ММФ на буџетске кориснике:
Увек постоји могућност да се ствари покрену активирањем додатних
привредних ресурса или инвестиција. Смањење дефицита осетиће се на потрошњи, али ће Влада настојати да тај утицај буде што мањи.
Законодавне реформе:
Србију још чека комплетирање законодавства без ког нема гаранција за инвеститоре, правне сигурности, бољег живота, искорењивања корупције. Нису могуће реформе без законског и правног оквира. Ту предстоји велики посао, укључујући и рад на новом уставу. Био бих задовољан ако се не би много прекорачио рок од три месеца који је раније поменут за израду устава, али тај посао може да успори и кампања за председничке изборе.
Косово и Метохија у Уставу Србије:
Ствари су јасне кад је реч о Косову и Метохији и Уставу Србије. То је део територије који се тренутно, по Резолуцији 1244, налази под међународном управом. Не можемо ништа друго, него да ту чињеницу имамо у виду.
Рад Владе:
Ова Влада би, и да је не подржавају социјалисти, радила овако. У оном што је политика и производ Владе нема ничега што је условљено подршком социјалиста.
Приоритети у спољној политици:
У спољној политици остају приоритети постављени после 5. октобра -
европске интеграције, Партнерство за мир, решавања сарадње са Хагом
на начин који неће допринети нестабилности. Противим се евентуалном слању трупа у Ирак или Авганистан, јер је Србија и Црна Гора оптерећена унутрашњим проблемима и не треба да брине о безбедности у другим
деловима света.
Иступања бивших припадника ЈСО у јавности:
Интервју са наводним бившим припадником Јединице за специјалне операције (ЈСО) је терористичка пропаганда и подстрекивање тероризма. Свака држава се бори против тога. Тероризам је био везан за убиство премијера Ђинђића и нешто што је очигледно пропаганда тероризма мора бити на мети државног тужиоца. Интервју који је објављен у листу Курир оправдава убиства и злочине, део медија тежи сензационализму, а након насиља на Косову 17. марта неки су се понашали као да прижељкују више насиља, како би дизали тираже новина. Неки људи из ЈСО везани су за најмрачније догађаје у нашој новој историји и политичка убиства, али се то не односи на целу јединицу. Највећи део тих људи сада је у Жандармерији и није споран.
Суђење за убиство премијера Ђинђића:
Оно оставља утисак удаљавања од нечег што је најважније - истине. Истина је у овој ствари више него важна. На неки начин од истине смо вероватно удаљени првих месеци ванредног стања, јер су у то време уништени неки важни докази. Пример је рушење зграде у Шилеровој улици и чињеница је да би било боље да су неки људи који нису живи, живи, како би могли да сведоче.
Оптужнице Хашког трибунала против генерала:
Нико из Владе није преговарао са генералима оптуженима пред Хашким трибуналом о њиховој евентуалној предаји. Оптужнице су подигнуте у време предизборне кампање и мандата претходне владе, која је као прихватљиво решење помињала суђење пред домаћим судовима. Морам подсетити на то да нас је у периоду од формирања владе задесио погром Срба на Космету и наравно посебна пажња Владе била је посвећена конституисању институција. У сваком случају, јасно је да ће Влада пронаћи прави начин да испуни међународне обавезе.