П:
О:
Читај ми
Улагање од 200 милиона евра у развој водног саобраћаја
Београд,
29. јун 2018.
Потпредседник Владе Републике Србије и министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зорана Михајловић поручила је да су циљеви Дунавске комисије - сарадња, повезивање и слободно кретање робе и људи - и данас важни за регион и Европу као и пре 70 година, јер без повезивања нема економског развоја и нових инвестиција, веће размене и бољег живота.
Михајловић је, отварајући министарску конференцију поводом 70-годишњице доношења Београдске конвенције и 90. заседања Дунавске комисије, оценила да је Београд данас центар водног саобраћаја у Европи, с обзиром на то да се на обележавању важног јубилеја - доношења Београдске конвенције, којом је обновљена слободна пловидба на Дунаву после Другог светског рата - окупило приближно 120 учесника.
Међу њима су, како је навела, дипломатски представници и руководиоци администрација надлежних за транспорт из 11 држава чланица Дунавске комисије, земаља посматрача, Европске комисије, као и важних међународних организација са којима Дунавска комисија сарађује.
Данас нисмо ту само да бисмо се присетили заједничког дела историје, већ и да бисмо разговарали о будућности. Верујем да нема бољег места за то од Србије, као земље која има централни геостратешки положај у региону, али и земље кроз коју пролази око једна четвртина пловног тока Дунава, односно око 600 километара, поручила је потпредседник Владе.
Она је навела да циљеви овогодишње конференције укључују јачање свих облика сарадње, убрзани развој заједничких стандарда пловидбе на Дунаву, повећање безбедности и сигурности овог вида транспорта, као и реализацију инфраструктурних пројеката у складу са европским плановима пребацивања дела саобраћаја на пловне путеве.
Србија на свему томе већ предано ради, а укупна вредност пројеката у водном саобраћају у Србији, укључујући пројекте који се већ реализују и оне које планирамо да реализујемо, износи 204 милиона евра, истакла је Михајловић.
Према њеним речима, након 22 године у овој години почињу радови на уређењу пловног пута на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, вредни 10 милиона евра, док ће пројекат „АтоН“, који се ове године завршава, омогућити да имамо најмодернију навигациону сигнализацију на Дунаву. Ове године изабраћемо и извођача радова у оквиру Пројекта реконструкције бродске преводнице „Ђердап 1“, чија је вредност 28,5 милиона евра, који суфинансира Европска комисија грантом од 13,5 милиона евра, прецизирала је она.
Следеће године, како је најавила, почињемо изградњу Терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево, у току је израда просторног плана за нову луку у Београду, а следеће године почиње израда пројектне документације, а припремамо и пројекте за даљи развој интелигентних транспортних система у пловидби укупне вредности од приближно 10 милиона евра.
Михајловић је нагласила да су велика улагања у водни саобраћај у последњих неколико деценија могућа захаљујући томе што је Србија данас политички, економски и финансијски стабилна држава.
Инвестиције на којима радимо основа су за даље привлачење инвестиција у водни саобраћај, пре свега из приватног сектора и кроз различите моделе јавно-приватног партнерства. Вредност потенцијалних пројеката, само када говоримо о изградњи нових лука, односно лучке супраструктуре, у Београду, Новом Саду и Смедереву износи око 150 милиона евра, истакла је потпредседник Владе.
Она је указала на то да ће реализација ових пројеката омогућити повезивање Дунава са путним и железничким Коридором 10, као и додатни раст обима превоза Дунавом.
У 2014. години имали смо свега седам милиона тона робе која је превезена Дунавом. Међутим, захваљујући мерама које смо предузели до данас, тај износ је повећан на 10,5 милиона тона у 2017, а наша очекивања су да ћемо на крају инвестиционог циклуса и реализацијом наведених пројеката видети раст на приближно 15 милиона тона укупно превезене робе, од чега очекујемо око девет милиона тона претовара у српским лукама, истакла је Михајловић.
Председник Дунавске комисије Гордан Грлић Радман оценио је да је данашња конференција прилика за то да се подсетимо историјата Дунавске комисије, који је почео још 1856. године у Паризу.
Седамдесет година које данас обележавамо и 90 година пре тога показују дугу традицију наше организације, а садашњи тренутак је прилика да афирмишемо важност Дунава као транспортног коридора и важност Дунавске комисије, истакао је Грлић Радман.
Он је навео да циљеви Дунавске комисије, у наредном периоду, између осталог, обухватају управљање развојем инфраструктуре за речну пловидбу, као и отклањање уских грла на пловном путу, која представљају један од највећих проблема у пловидби Дунавом.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поводом данашњег скупа у холу Палате Србија приредило је и изложбу "70 година Београдске конвенције", на којој је, између осталог, први пут изложен и оригинал овог документа, који се чува у Београду.
Међу њима су, како је навела, дипломатски представници и руководиоци администрација надлежних за транспорт из 11 држава чланица Дунавске комисије, земаља посматрача, Европске комисије, као и важних међународних организација са којима Дунавска комисија сарађује.
Данас нисмо ту само да бисмо се присетили заједничког дела историје, већ и да бисмо разговарали о будућности. Верујем да нема бољег места за то од Србије, као земље која има централни геостратешки положај у региону, али и земље кроз коју пролази око једна четвртина пловног тока Дунава, односно око 600 километара, поручила је потпредседник Владе.
Она је навела да циљеви овогодишње конференције укључују јачање свих облика сарадње, убрзани развој заједничких стандарда пловидбе на Дунаву, повећање безбедности и сигурности овог вида транспорта, као и реализацију инфраструктурних пројеката у складу са европским плановима пребацивања дела саобраћаја на пловне путеве.
Србија на свему томе већ предано ради, а укупна вредност пројеката у водном саобраћају у Србији, укључујући пројекте који се већ реализују и оне које планирамо да реализујемо, износи 204 милиона евра, истакла је Михајловић.
Према њеним речима, након 22 године у овој години почињу радови на уређењу пловног пута на Дунаву од Београда до Бачке Паланке, вредни 10 милиона евра, док ће пројекат „АтоН“, који се ове године завршава, омогућити да имамо најмодернију навигациону сигнализацију на Дунаву. Ове године изабраћемо и извођача радова у оквиру Пројекта реконструкције бродске преводнице „Ђердап 1“, чија је вредност 28,5 милиона евра, који суфинансира Европска комисија грантом од 13,5 милиона евра, прецизирала је она.
Следеће године, како је најавила, почињемо изградњу Терминала за расуте и генералне терете Луке Смедерево, у току је израда просторног плана за нову луку у Београду, а следеће године почиње израда пројектне документације, а припремамо и пројекте за даљи развој интелигентних транспортних система у пловидби укупне вредности од приближно 10 милиона евра.
Михајловић је нагласила да су велика улагања у водни саобраћај у последњих неколико деценија могућа захаљујући томе што је Србија данас политички, економски и финансијски стабилна држава.
Инвестиције на којима радимо основа су за даље привлачење инвестиција у водни саобраћај, пре свега из приватног сектора и кроз различите моделе јавно-приватног партнерства. Вредност потенцијалних пројеката, само када говоримо о изградњи нових лука, односно лучке супраструктуре, у Београду, Новом Саду и Смедереву износи око 150 милиона евра, истакла је потпредседник Владе.
Она је указала на то да ће реализација ових пројеката омогућити повезивање Дунава са путним и железничким Коридором 10, као и додатни раст обима превоза Дунавом.
У 2014. години имали смо свега седам милиона тона робе која је превезена Дунавом. Међутим, захваљујући мерама које смо предузели до данас, тај износ је повећан на 10,5 милиона тона у 2017, а наша очекивања су да ћемо на крају инвестиционог циклуса и реализацијом наведених пројеката видети раст на приближно 15 милиона тона укупно превезене робе, од чега очекујемо око девет милиона тона претовара у српским лукама, истакла је Михајловић.
Председник Дунавске комисије Гордан Грлић Радман оценио је да је данашња конференција прилика за то да се подсетимо историјата Дунавске комисије, који је почео још 1856. године у Паризу.
Седамдесет година које данас обележавамо и 90 година пре тога показују дугу традицију наше организације, а садашњи тренутак је прилика да афирмишемо важност Дунава као транспортног коридора и важност Дунавске комисије, истакао је Грлић Радман.
Он је навео да циљеви Дунавске комисије, у наредном периоду, између осталог, обухватају управљање развојем инфраструктуре за речну пловидбу, као и отклањање уских грла на пловном путу, која представљају један од највећих проблема у пловидби Дунавом.
Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре поводом данашњег скупа у холу Палате Србија приредило је и изложбу "70 година Београдске конвенције", на којој је, између осталог, први пут изложен и оригинал овог документа, који се чува у Београду.
-
Београд, 5. октобар 2024.Агенција „S&P“ Global Ratings повећала кредитни рејтинг Србије
-
Београд/Штрбско Плесо, 4. октобар 2024.Представљени макроекономски резултати Србије на Татра самиту у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Дачића поводом смрти народног хероја Петра Матића
-
Београд, 4. октобар 2024.Саучешће Вулина руководству БиХ поводом људских жртава у...
-
Београд, 4. октобар 2024.Велики успех основаца на Европском првенству у познавању...
-
Београд, 4. октобар 2024.Образовани кадрови носиоци развоја полицијске професије
-
Београд, 4. октобар 2024.Могућности за развој сарадње енергетских компанија Србије и...
-
Београд, 4. октобар 2024.Нападач на Врачару напао секиром полицијске службенике
-
Београд, 3. октобар 2024.ММФ задовољан економском ситуацијом у Србији
-
Београд, 3. октобар 2024.Ухапшен још један члан криминалне групе која је скривала оружје...