Томица Милосављевић
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог разговора.
Лиценце за рад:
- Прву лиценцу млади лекар добиће завршетком медицинског факултета, полагањем стручног испита и уписивањем у именик Лекарске коморе. Тиме стиче прву бесплатну лиценцу. После седам година лекар мора да обнови лиценцу по тачно прецизираној процедури - доказом о континуираној едукацији на курсевима које ће организовати медицински факултет, на стручним састанцима удружења и Српског лекарског друштва. Ово одговара лекарима, професионалцима, који знају свој посао, а свесни су тога да медицина данас тражи континуирану едукацију. У свету лекари вредно скупљају кредитне поене да би обновили лиценцу за рад или уговор са здравственим осигурањем.
Регулисање допунског рада лекара у државним установама:
- Лаж је рећи да у Европи постоји модел потпуно стриктног одвајања државног и приватног лекарског сектора. То не постоји нигде у Европи. Модел строгог одвајања државног и приватног сектора у Србији већ је испробан, у време министра Милована Бојића, када је био забрањен допунски приватни рад докторима запосленим у државној служби. То, наравно, није функционисало. Све време је постојао приватни, консултантски рад. Не постоји ниједна држава у Европи која нема неку комбинацију јавног и приватног сектора. Модели су крајње различити. Најлошије решење је инсистирање на потпуном одвајању јер је то неприродно решење. Зато ми инсистирамо на томе да буде усвојено решење да државна установа може ван радног времена, које је уговорено са Фондом осигурања, да своје услуге отвори за допунски, комерцијални рад лекара, по моделу који војна болница примењује већ 10 година и који сви хвале.
Разлог за задржавање основног обавезног осигурања које се плаћа из доприноса на приход:
- По нашим проценама, само седам процената становника искључиво користи услуге приватне праксе, а никако 40 одсто становника. Зато постоји одговорност државе да води рачуна о лечењу свих грађана. И због тога задржавамо основно, обавезно осигурање које се плаћа из доприноса на приход, а базирано је на солидарности здравих и болесних. Уплаћује се све време, а користи се онда кад се човек разболи. Основно здравствено осигурање имаће јасно дефинисан пакет здравствених услуга.
Осим здравствених услуга из обавезног пакета, предвиђене су и услуге уз партиципацију од 10 одсто, као и партиципације од 25 и 35 одсто за специфичне услуге. Предвиђена је и заштитна мера да у току једне године партиципације не смеју да пређу одређену суму новца, а да би се заштитили они који имају најмање приходе. Та сума биће накнадно одређена.
Постоје и две могућности за добровољно осигурање: једном се осигураник може ослободити плаћања партиципације (допунско), док додатним може обезбедити себи потпуни пакет услуга с лежањем у апартманима и климом у соби. У том случају може се рачунати на приватно осигурање, где се могу понудити и осигурање за трансплантацију органа, најскупље могуће терапије, консултације, лечење у иностранству, рехабилитација у бањи у Аустрији. Додатна осигурања треба да створе повољну климу за мањину која може више да плати, а да при томе не угрози онај заједнички фонд који солидарно делимо сви.