Ивана Дулић-Марковић
Дулић-Марковић је на конференцији за новинаре, која је одржана у Новом Саду, изразила очекивање да ће овогодишња жетва бити успешно завршена, и поред лошег времена и проблема у постизању договора са млинарима о цени и складиштењу хлебног жита.
Она је поновила да ће подршку Министарства у износу од 5.000 динара по хектару засејане пшенице добити само регистрована домаћинства јер је успостављање механизма директног плаћања на рачуне пољопривредних произвођача део дугорочне аграрне политике Србије.
Заменик министра Данило Голубовић оценио је да се регистровање пољопривредних газдинстава показало као веома корисна мера и прецизирао да је у Србији до сада регистровано 122.000 домаћинстава, која су већ добила, а добијаће и убудуће, знатну помоћ од државе.
Голубовић је рекао да ће цена хлебног жита бити апсолутно задовољавајућа јер ће са стимулацијама прећи 10 динара по килограму.
Он је истакао да ће род пшенице са засејаних 547.000 хектара подмирити домаће потребе, уз напомену да би нешто требало да остане и за извоз.
Помоћник министра Горан Живков навео је да је Србија за шест месеци ове године извезла пољопривредне производе у вредности од 560 милиона долара, док је укупан прошлогодишњи извоз, највећи досад забележен, износио 822 милиона долара.
Наше највеће извозно тржиште је Европска унија и земље у окружењу с којима у првих пет месеци ове године имамо суфицит у размени пољопривредних производа, објаснио је Живков и напоменуо да у трговини са ЕУ бележимо највећи раст.
Он је подсетио на то да је Србија недавно поднела захтев за чланство у Светској трговинској организацији (СТО) и додао да ће преговори са свих 148 чланица СТО почети наредне године и трајати вероватно три до четири године.
У исто време, биће вођени и преговори о потписивању споразума о стабилизацији и придруживању, чиме се пољопривреда Србије припрема за улазак земље у ЕУ, истакао је Живков и нагласио да би у следећих шест до седам година, кроз веће инвестирање у знање и опрему, требало знатно повећати конкурентност пољопривреде.