Аутор:
Танјуг
Званични сајт Владе Републике Србије преноси у целини обраћање Дачића на II пленарној сесији (тема: Innovative Solutions) министарског састанка о верским слободама (Ministerial to Advance Religious Freedom):
„Поштовани потпредседниче Пенс,
Поштовани државни секретаре Помпео,
Даме и господо,
Задовољство ми је да данас присуствујем овом високом скупу, који има посебан значај у временима у којима живимо, када верска толеранција и међурелигијски дијалог имају водећу улогу у унапређењу људских права и изградњи хармоничних друштава, а могу пресудно утицати и на животна питања која су некада била искључиви прерогатив политике, како оне на међународном, тако и на државном нивоу, тј. унутар друштава.
Ту мислим на изазове са којима се данас суочавамо, у првом реду у контексту присутне радикализације која у појединим земљама злоупотребљава одређене религијске концепте, изврћући њихову суштину и дајући им смисао који њихови родоначелници никада нису имали на уму, али и у контекст екуменског дијалога унутар хришћанских заједница, као и унутрашњег дијалога у оквиру било које друге верске заједнице. Због тога желим да вам захвалим на овој веома значајној и правовременој иницијативи.
Једно од фундаменталних права сваког човека и тековина цивилизације јесте право на исповест религије и задовољење својих духовних потреба. Република Србија, као секуларна држава која препознаје седам традиционалних верских заједница, али у којој истовремено делује чак 28 верских заједница на основу Закона о црквама и верским заједницама (усвојеног 2006. године), који им гарантује сва права и пуну верску и канонску једнакост, нарочито је посвећена омогућавању задовољења овог људског права у свим доменима живота.
Она то чини кроз пуно поштовање слова закона, али и свих међународних норми и стандарда у области вера, сматрајући право на вероисповест једним од кључних људских права. Поред чињенице да је ово право омогућено свим становницима Србије поменутим законом, низ других закона и подзаконских аката регулишу права верника и верских заједница у различитим областима, попут вршења верских обреда у оружаним снагама, верског образовања у основним и средњим школама, пореских и других фискалних ослобођења и друго.
Што се тиче гарантованог права на вероисповест, моја земља је чланица осам основних међународних уговора Уједињених нација у области заштите људских права. У том смислу, Србија припрема и редовно подноси периодичне извештаје механизмима УН за људска права.
Систематичност у праћењу препорука УН у области људских права уведена је кроз рад Савета на нивоу Владе. Овај механизам, који је Србија развила као једина држава у региону и једна од ретких држава у свету, добио је похвале и од Савета за људска права УН приликом Универзалног периодичног прегледа који је моја држава прошла у јануару ове године.
Он, пре свега, подразумева инклузиван и транспарентан приступ у праћењу и решавању свих питања од значаја за промоцију људских права, кроз повезивање и заједничко деловање представника ресорних државних органа задужених за реализацију препорука, организација цивилног друштва и независних државних тела. У ту сврху сачињен је јединствени план испуњења препорука, који у овом тренутку садржи 388 препорука уговорних тела УН и Савета за људска права.
Поред прегледа препорука, он садржи и преглед предузетих активности у вези са испуњењем поменутих препорука, преглед одговорних институција, као и рокова за реализацију, али и примедбе организација цивилног друштва и других релевантних актера. Како би План могао у потпуности да одсликава утицај политика и закона на националном и локалном нивоу, Савет Владе тренутно ради на конципирању индикатора испуњености препорука УН, као и на повезивању процеса извештавања телима УН са Циљевима одрживог развоја из Агенде УН 2030.
Илустрације ради, желим да вас информишем о томе да се од 175 прихваћених препорука (од укупно 190 добијених) у Трећем циклусу Универзалног периодичног прегледа, њих девет односи на толеранцију према вероисповести. Оне се, између осталог, тичу јачања напора у промоцији толеранције прама особама које припадају етничким, националним, расним, верским и другим мањинама, унапређења услова за припаднике националних мањина у циљу очувања и развоја њиховог приступа верским обредима, предузимања додатних мера и развијања стратегија у циљу сузбијања ксенофобије, говора мржње и дискриминације по основу расе, националности, етничке припадности, религије и друго.