П:
О:
Читај ми
На тендеру још 18 великих система
Београд,
21. јул 2005.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало у интервјуу за данашње издање дневног листа "Вечерње новости" говори о досадашњим ефектима приватизације, помоћи државе великим индустријским системима, РТБ "Бор" и "Застави" и најављеном убрзању процеса приватизације у Србији.
Предраг Бубало
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове овог текста.
Додатне стимулације или друге врсте помоћи великим индустријским системима:
- Великим привредним системима потребна је свакодневна помоћ да би опстали јер су због нагомиланих старих дугова практично имобилисани. Држава тренутно максимално помаже тим компанијама - зато што имају тржишну вредност једино ако су у радном стању. Ако немају средства да набаве енергенте и репроматеријал, или ако им радници штрајкују, постају гомила гвожђа. Статус такозваних великих система почео је, заправо, да се озбиљније решава тек од септембра прошле године када смо прве фирме кроз реструктурирање приватизовали. Верујем, међутим, да ћемо сада након коначно изгласаних законских измена озбиљније кренути у тај посао. Расписаћемо тендере за приватизацију још 18 великих привредних система.
Колико људи ће после приватизације ових предузећа остати без посла:
- Не очекујем да ће бити драматичног отпуштања јер је већина тих предузећа још 2002. и 2003. године применила социјални програм. Не кажем да је све до краја и добро сагледано и решено али је чињеница да је добар део проблема решен у ранијем периоду.
Могућност да РТБ "Бор" и "Застава" добију стратешког партнера:
- "Бор" ће доживети своју проверу на тржишту до краја ове године. Према Акционом плану који је усвојен, у децембру би требало да се објави тендер за продају компаније. Управо сада је у току избор приватизационог саветника за РТБ "Бор". Припремају се за продају све споредне делатности фирме, односно, кроз решење за систем РТБ "Бор" биће нађене формуле за његову основну делатност - вађење руде бакра и њену прераду. Такође, у току је поступак приватизације 26 делова "Заставе" који су издвојени, укључујући и "Застава камионе". Неколико таквих делова већ је продато, међу њима и Ливница у Тополи и Алатница у Крагујевцу. Ускоро ће на аукцији бити понуђена за продају и Ковачница и још неколико некадашњих делова система "Заставе". За саме "Застава аутомобиле" тренутно немамо заинтересованог партнера за приватизацију, али су у току преговори о монтажи "Фијатових" аутомобила у Крагујевцу.
Колико судбина "Заставе" зависи од враћања 11,5 милиона долара дуга "Фијату" до краја ове године:
- Тај дуг мора да се врати. Ако се то не деси, све планирано ће се срушити као кућа од карата. Јер, у решавању судбине "Заставе" се и кренуло од тог споразума са Италијанима. Ако се то не измири до краја године, дуг више неће бити 11,5, већ 42 милиона долара, што сигурно неће моћи да се врати. Потребан новац тражиће се у продаји "Заставине" имовине.
Улазак приватизације у "пету брзину":
- Ми тренутно у тендерској процедури имамо 14 фирми. Од тог броја осам тендера је расписано у овој години. Током првих шест месеци 2005. године 208 предузећа понуђено је на продају путем аукције, а 119 је било продато према програму који имамо са ММФ-ом, предвиђено је да се на тај начин прода 300 фирми. На тржишту капитала, из Акцијског фонда понуђене су акције 155 компанија, а продате из 120. Пред ММФ-ом смо се обавезали на то да месечно нудимо на продају акције по 20 фирми. Помињем ове обавезе зато што сматрам да је за нас саме важно да се оконча агонија многих фирми са друштвеним капиталом. Реално је очекивати да ће у другој половини приватизација заиста доживети ново убрзање мада има оних који цео процес успоравају. Примера ради, многи државни повериоци не пријављују у целини свој дуг, а последица је да држава онда не отпише тај дуг и не учини фирму која је на продају довољно атрактивном.
Досадашњи ефекти приватизације:
- Ове године иако су за приватизацију остале мање атрактивне фирме, само од аукција се у буџет слило 60 милиона евра више од очекиваног и ми смо, по приходима од продаје фирми у реалном сектору, већ на нивоу целе прошле године. И уверен сам у то да ће приватизована предузећа допринети већем привредном расту, а потребно нам је да у наредне две године имамо бар седам одсто раста бруто друштвеног производа. Потом он може да се стабилизује и на нивоу нешто изнад пет одсто. Обоје је могуће јер смо нажалост претходних година довољно "потонули" па су могући овако скоковити проценти.
Додатне стимулације или друге врсте помоћи великим индустријским системима:
- Великим привредним системима потребна је свакодневна помоћ да би опстали јер су због нагомиланих старих дугова практично имобилисани. Држава тренутно максимално помаже тим компанијама - зато што имају тржишну вредност једино ако су у радном стању. Ако немају средства да набаве енергенте и репроматеријал, или ако им радници штрајкују, постају гомила гвожђа. Статус такозваних великих система почео је, заправо, да се озбиљније решава тек од септембра прошле године када смо прве фирме кроз реструктурирање приватизовали. Верујем, међутим, да ћемо сада након коначно изгласаних законских измена озбиљније кренути у тај посао. Расписаћемо тендере за приватизацију још 18 великих привредних система.
Колико људи ће после приватизације ових предузећа остати без посла:
- Не очекујем да ће бити драматичног отпуштања јер је већина тих предузећа још 2002. и 2003. године применила социјални програм. Не кажем да је све до краја и добро сагледано и решено али је чињеница да је добар део проблема решен у ранијем периоду.
Могућност да РТБ "Бор" и "Застава" добију стратешког партнера:
- "Бор" ће доживети своју проверу на тржишту до краја ове године. Према Акционом плану који је усвојен, у децембру би требало да се објави тендер за продају компаније. Управо сада је у току избор приватизационог саветника за РТБ "Бор". Припремају се за продају све споредне делатности фирме, односно, кроз решење за систем РТБ "Бор" биће нађене формуле за његову основну делатност - вађење руде бакра и њену прераду. Такође, у току је поступак приватизације 26 делова "Заставе" који су издвојени, укључујући и "Застава камионе". Неколико таквих делова већ је продато, међу њима и Ливница у Тополи и Алатница у Крагујевцу. Ускоро ће на аукцији бити понуђена за продају и Ковачница и још неколико некадашњих делова система "Заставе". За саме "Застава аутомобиле" тренутно немамо заинтересованог партнера за приватизацију, али су у току преговори о монтажи "Фијатових" аутомобила у Крагујевцу.
Колико судбина "Заставе" зависи од враћања 11,5 милиона долара дуга "Фијату" до краја ове године:
- Тај дуг мора да се врати. Ако се то не деси, све планирано ће се срушити као кућа од карата. Јер, у решавању судбине "Заставе" се и кренуло од тог споразума са Италијанима. Ако се то не измири до краја године, дуг више неће бити 11,5, већ 42 милиона долара, што сигурно неће моћи да се врати. Потребан новац тражиће се у продаји "Заставине" имовине.
Улазак приватизације у "пету брзину":
- Ми тренутно у тендерској процедури имамо 14 фирми. Од тог броја осам тендера је расписано у овој години. Током првих шест месеци 2005. године 208 предузећа понуђено је на продају путем аукције, а 119 је било продато према програму који имамо са ММФ-ом, предвиђено је да се на тај начин прода 300 фирми. На тржишту капитала, из Акцијског фонда понуђене су акције 155 компанија, а продате из 120. Пред ММФ-ом смо се обавезали на то да месечно нудимо на продају акције по 20 фирми. Помињем ове обавезе зато што сматрам да је за нас саме важно да се оконча агонија многих фирми са друштвеним капиталом. Реално је очекивати да ће у другој половини приватизација заиста доживети ново убрзање мада има оних који цео процес успоравају. Примера ради, многи државни повериоци не пријављују у целини свој дуг, а последица је да држава онда не отпише тај дуг и не учини фирму која је на продају довољно атрактивном.
Досадашњи ефекти приватизације:
- Ове године иако су за приватизацију остале мање атрактивне фирме, само од аукција се у буџет слило 60 милиона евра више од очекиваног и ми смо, по приходима од продаје фирми у реалном сектору, већ на нивоу целе прошле године. И уверен сам у то да ће приватизована предузећа допринети већем привредном расту, а потребно нам је да у наредне две године имамо бар седам одсто раста бруто друштвеног производа. Потом он може да се стабилизује и на нивоу нешто изнад пет одсто. Обоје је могуће јер смо нажалост претходних година довољно "потонули" па су могући овако скоковити проценти.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација