П:
О:
Читај ми
Усвојене измене Закона о буџету и Закона о буџетском систему
Београд,
21. јул 2005.
Посланици Скупштине Србије усвојили су данас Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2005. годину, којим ће приходи државне касе у односу на расходе по први пут бити повећани и то за 32,2 милијарде динара, као и Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему.
Скупштина је Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџету Републике Србије за 2005. годину усвојила већином гласова - 128 посланика је гласало за, против је било 19, уздржаних није било, док један од 148 присутних посланика није гласао.
Приходи државне касе биће повећани за 37 милијарди и износиће приближно 433 милијарде динара, док ће расходи бити око 401 милијарду динара.
Од предложеног суфицита од 32 милијарде динара, 5,5 милијарди динара намењено је кредитирању различитих развојних програма, док ће 23,5 милијарди динара бити потрошено за отплату јавног дуга, а 3,2 милијарде остаће на државном рачуну као основ за фискално прилагођавање у односу на прошлу годину.
Од кредитних средстава највећи део биће намењен стимулисању самозапошљавања и отварању приближно 7.000 нових радних места, финансирању извоза, стамбених кредита за младе, као и подстицању развоја у Крагујевцу, Нишу и Врању.
Када је реч о отплати јавног дуга, 22 милијарде динара биће издвојено за исплату старе девизне штедње и Зајма за препород Србије, док ће 1,5 милијарди бити употребљено за отплату главнице спољног дуга.
Посланици су данас усвојили и Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, према којима се отплата јавног дуга убудуће неће књижити као расход буџета и којима се предвиђа формирање Управе Трезора.
Ове измене и допуне парламент је усвојио већином гласова, а подржало их је 127 посланика, против су била два, уздржан један, а није гласало 20 од 150 присутних посланика.
Изменама и допунама предвиђено је да ће се јавни дуг свакако евидентирати, али неће улазити у обрачун дефицита, односно суфицита буџета.
Новац од кредита који се узима из иностранства мора да се врати, због чега приходи од кредита на улазе у приходе, а враћање кредита не улази у расходе.
И приходи и расходи евидентирају се "испод линије". Кредите које држава даје за одређене намене и који се враћају не улазе у обрачун расхода јер за неколико година, када ти зајмови буду враћени, они поништавају расход у текућој години.
Циљ предлагача закона је да обрачун суфицита, односно дефицита, буде компаративан са истим таквим обрачунима у развијеним земљама ЕУ, САД, Канади и Јапану.
Уместо досадашње две институције при Министарству финансија, Управе за јавна плаћања и Трезора Србије, биће формирана једна и то Управа Трезора, која би требало да почне са радом од 1. августа.
Уводи се појам примарног дефицита, односно суфицита, који укључује и камате на јавни дуг приликом обрачунавања коначног резултата буџета.
Такође, уводи се и појам консолидованог дефицита, односно суфицита. Консолидовани дефицит или дефицит, подразумева укупан биланс државе, дакле, Републике и локалних власти и организација обавезног социјалног осигурања.
Приходи државне касе биће повећани за 37 милијарди и износиће приближно 433 милијарде динара, док ће расходи бити око 401 милијарду динара.
Од предложеног суфицита од 32 милијарде динара, 5,5 милијарди динара намењено је кредитирању различитих развојних програма, док ће 23,5 милијарди динара бити потрошено за отплату јавног дуга, а 3,2 милијарде остаће на државном рачуну као основ за фискално прилагођавање у односу на прошлу годину.
Од кредитних средстава највећи део биће намењен стимулисању самозапошљавања и отварању приближно 7.000 нових радних места, финансирању извоза, стамбених кредита за младе, као и подстицању развоја у Крагујевцу, Нишу и Врању.
Када је реч о отплати јавног дуга, 22 милијарде динара биће издвојено за исплату старе девизне штедње и Зајма за препород Србије, док ће 1,5 милијарди бити употребљено за отплату главнице спољног дуга.
Посланици су данас усвојили и Предлог закона о изменама и допунама Закона о буџетском систему, према којима се отплата јавног дуга убудуће неће књижити као расход буџета и којима се предвиђа формирање Управе Трезора.
Ове измене и допуне парламент је усвојио већином гласова, а подржало их је 127 посланика, против су била два, уздржан један, а није гласало 20 од 150 присутних посланика.
Изменама и допунама предвиђено је да ће се јавни дуг свакако евидентирати, али неће улазити у обрачун дефицита, односно суфицита буџета.
Новац од кредита који се узима из иностранства мора да се врати, због чега приходи од кредита на улазе у приходе, а враћање кредита не улази у расходе.
И приходи и расходи евидентирају се "испод линије". Кредите које држава даје за одређене намене и који се враћају не улазе у обрачун расхода јер за неколико година, када ти зајмови буду враћени, они поништавају расход у текућој години.
Циљ предлагача закона је да обрачун суфицита, односно дефицита, буде компаративан са истим таквим обрачунима у развијеним земљама ЕУ, САД, Канади и Јапану.
Уместо досадашње две институције при Министарству финансија, Управе за јавна плаћања и Трезора Србије, биће формирана једна и то Управа Трезора, која би требало да почне са радом од 1. августа.
Уводи се појам примарног дефицита, односно суфицита, који укључује и камате на јавни дуг приликом обрачунавања коначног резултата буџета.
Такође, уводи се и појам консолидованог дефицита, односно суфицита. Консолидовани дефицит или дефицит, подразумева укупан биланс државе, дакле, Републике и локалних власти и организација обавезног социјалног осигурања.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...