Поповић је приликом посете Универзитету у Крагујевцу рекао да ће следеће године, на основу Стратегије управљања комуналним отпадом из 2003. године која предвиђа изградњу 29 депонија по регионима, бити финансирана изградња две или три санитарне депоније.
Предност ће имати општине које постигну договор о изградњи депоније, пронађу одговарајућу локацију и имају урађене пројекте, објаснио је Поповић и додао да управљање комуналним отпадом припада локалним самоуправама, док ће Влада пружити потребну подршку.
Министар је најавио да ће на јесен на локацијама које су већ утврђене почети изградња два постројења за третирање индустријског отпада и нагласио да ће средства обезбедити Европска унија.
Према његовим речима, наредне године у Србији требало би да буде постављено више десетина станица за мониторинг квалитета ваздуха, што ће омогућити да он буде познат у сваком тренутку у свим деловима Републике, а истовремено обезбедиће и услове за евентуалну интервенцију у ситуацијама када су резултати лоши.
Поповић је указао на то да је један од циљева Министарства да се спајањем свих научних установа и институција направи јак државни институт, јер у овом тренутку у Србији постоји приближно 8.600 истраживача. Он је додао да ће код ресорних министарстава инсистирати на томе да научни институти које постоје у склопу индустрије буду изузети из процеса приватизације.
Министар је изразио наду да ће у новембру бити усвојен сет закона о научноистраживачкој делатности, уз оцену да ће то знатно утицати на побољшање развоја науке кроз рационализацију института, њихову бољу организацију, смањење трошкова и набавку опреме која ће бити доступна свима.
Према његовим речима, у овој години из буџета Републике Србије за научноистраживачке пројекте издвојено је приближно четири милијарде динара, а Министарству науке пријављено је 500 пројеката са свих универзитета.
Поповић је од градоначелника и председника општина у Србији затражио да из општинских буџета издвоје средства за развој науке јер, како је истакао, наука није издатак, већ велика инвестиција.
Градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић изразио је спремност градске власти да помогне развој Универзитета и посебно указао на важност изградње зграде Филолошко-уметничког и Медицинског факултета у овом граду.