Министар без портфеља у Влади Републике Србије задужен за регионални развој и координацију рада јавних предузећа Милан Кркобабић најавио је данас да ће следеће године у општини Горњи Милановац бити формирана прва огледна сложена пољопривредна задруга.
Кркобабић је, обилазећи ту општину у оквиру реализације програма "500 задруга за 500 села", објаснио да се планира да та задруга обједини неколико специјализованих задруга и бави се прерадом сировина у финалне производе.
Према његовим речима, Горњи Милановац има кадрове који би могли да направе сложену задругу јер је на тој територији настао и Пољопривредни комбинат Таково.
Од седам пољопривредних задруга у овој општини за бесповратна средства намењана развоју задругарства конкурисале су четири задруге, рекао је Кркобабић у разговору са задругарима, изразивши наду да ће све добити новац.
Он је додао да је у радну посету тој општини дошао да би видео како локална самоуправа може да помогне у примени мера које доприносе регионалном развоју.
Добио сам уверавања да ће општина помоћи у формирању задруга и да ће наредних година помагати задругарство из аграрног буџета, рекао је министар, и навео да Горњи Милановац има могућност да развија органску производњу која се у Србији простире на само 16.000 хектара и њоме се бави од три до четири хиљаде домаћинстава, а да се у Аустрији органска производња простире на 20 одсто укупних пољопривредних површина.
Кркобабић је подсетио на то да новоформиране задруге могу да добију новчану помоћ за регионални развој у износу од 7,5 милиона динара, постојеће 15 милиона, а сложеним задругама је намењено 60 милиона динара.
Председник Општине Горњи Милановац Дејан Ковачевић рекао је да је локална самоуправа ове године за помоћ пољопривредницима издвојила 50 милиона динара.
Општина је формирала Канцеларију за помоћ пољопривредницима и следеће године ћемо наћи могућност да из аграрног буџета помажемо и задруге, рекао је Ковачевић.
Председник Одбора за село Српске академије наука и уметности (САНУ) Драган Шкорић оценио је да пољопривредници са просечним парцелама од око два хектара не могу да буду робни произвођачи.
Задруге треба да буду носилац промена на селу, треба наставити са њиховим формирањем, а касније их удруживати у сложене задруге и корпорације да би могле да се супротставе мултинационалним компанијама, рекао је Шкорић.
