"Поштовани господине Мојаноски,
Последњих дана у Србији се, као што знате, води жучна политичка дебата о слободи вероисповести у Македонији и, посредно, о положају и правима Православне цркве на Балкану. Повод за ову расправу је привођење архиепископа Православне охридске архиепископије и митрополита скопског господина Јована на издржавање двоипогодишње затворске казне на коју су га осудиле судске власти у Републици Македонији. Политичка и културна јавност у Србији и Македонији, сви верујући људи и у једној и у другој држави, либерални и демократски кругови у ширем региону и у Европи, узнемирени су и забринути због овакве одлуке македонских судских власти.
Највише су забринути, ожалошћени, збуњени и огорчени православни верници у обе државе. Они осећају да је велика неправда и историјски апсурд да се један православни епископ осуђује на робију у једној новоствореној модерној држави која се налази на територији која је некад била матица хришћанске вере међу свим Словенима, у држави чије је становништво кроз векове ропства и у деценијама насилне атеизације сачувало своју веру православну и у којој и данас има највише грађана православне вероисповести.
Без намере да поричем валидност судске пресуде епископу Јовану, дужан сам да Вам саопштим да грађани Србије осећају да садржај пресуде вређа здрав разум, да саблажњава људска морална осећања и да се руга човечном осећању праведности. Владика Јован је, као што знате, Македонац по националности и држављанству, а православац по вероисповести. Македонске судске власти тврде да овај аутентичан Македонац шири националну мржњу према Македонцима; да овај православни епископ распирује верску мржњу према православним људима; да млади и учени архиепископ једне помесне Православне цркве која почива на духу саборности и на свечовечанској и богочовечанској љубави позива на раздор, деобе и нетрпељивост; поврх свега, један белац шири расну мржњу према грађанима Македоније. То једноставно није, нити може бити истина.
Поштовани професоре Мојаноски,
Ви се налазите на челу Комисије чија је дужност да штити слободу вероисповести и да унапређује сарадњу између државе и цркве. Најсрдачније и најискреније Вас молим да Влади Македоније, која је формирала Комисију са тако важним надлежностима, укажете да су судске власти у Вашој држави донеле пресуду која је неразумљива, неубедљива и неприхватљива. Ви имате право и дужност да у име слободе вероисповести захтевате од њих да нађу начина да се одустане од извршења такве пресуде. Коначно, иако је аутономна, судска власт није непогрешива; суд у Македонији као и свуда је људски суд, није Божји.
Свеједно да ли ћете ову молбу уважити или игнорисати, позивам Вас, драги господине Мојаноски, да од данас па било који дан дођете у Београд да разговарамо о питањима из наше надлежности. Ви и ја смо дужни да покушамо да спречимо да унутарцрквени спор прерасте у спорење између два блиска православна народа и две државе које имају заједничке историјске интересе у региону. Ви и ја смо такође одговорни да заштитимо унутрашње устројство Православне цркве у нашим државама. Дужни смо то не само из осећања оданости и захвалности што је Православна црква и српском и македонском народу подарила писмо, језик и културу, историјску свест, морално самоспознање и духовно-егзистенцијално достојанство, него смо дужни и зато што смо службеници у државама које теже да буду демократске. А демократске државе поштују пуну аутономију цркве, поштују њено законодавство, унутрашњи поредак и устав, једнако као и своје сопствене грађанске законе и уставе. Неприкосновено је право Православне цркве да својим методама и својим искуством консолидује и унапреди православну веру у Македонији. На основу оваквих схватања, предлажем Вам да размислите да потпишемо меморандум о немешању двеју Влада у унутарцрквени спор у Републици Македонији.
Наравно, у превазилажењу црквеног раскола у Македонији незамењиву улогу и огромну одговорност има архиепископ охридски и митрополит скопски господин Јован. Он ту улогу и одговорност треба да испуни као дубоко православан човек и као македонски патриота. Не само због тога што је неправедно осуђен и арестован, него и ради улоге и одговорности коју је преузео на себе, владика Јован треба данас да буде ослобођен. Ово није "мешање у ваше унутрашње ствари". Узгред, подсећам Вас да се наш посредан разговор до сада сводио на протесте Министарства вера Републике Србије против прве осуде владике Јована, пре годину дана, на стално указивање на могућне шире негативне последице које ће се изродити и које су се, нажалост, већ изродиле из рђавих односа македонских власти према Српској православној цркви, и на жустре одговоре Ваше Комисије да престанемо да се мешамо у унутрашње ствари једне суверене државе. Надам се да на мој апел и моја настојања да се односи између Српске православне цркве и Републике Македоније побољшају (између осталог и ради тога што је то услов потпуно добрих међудржавних односа и обострано корисне сарадње, и не само ради тога), нећете поново одговорити саопштењем "Не мешајте се". Слобода вероисповести није унутрашња ствар Македоније, као ни Србије. Слобода вероисповести је универзално начело које треба свако за себе, али и заједно, да оживотворимо.
Ради тога Вас, поштовани колега Мојаноски, још једном најсрдачније позивам да се што пре сретнемо у Београду или Скопљу како бисмо у отвореном и делотворном разговору покушали да нађемо начина да православни верници у Македонији који припадају канонски устројеној Охридској архиепископији буду слободни и заштићени од било какве дискриминације и прогона, једнако како су слободни и заштићени припадници свих других верских заједница у Вашој држави", наводи се у писму министра Радуловића.