Небојша Човић
Аутор:
Фонет
Човић је на конференцији за новинаре у Координационом центру представио документ о степену достигнутости стандарда на Косову и Метохији, који је размотрио и усвојио Савет за Косово и Метохију Владе Републике Србије. Том приликом, он је истакао да је тај преглед недвосмислено показао да су стандарди, поготово они од значаја за српску и остале мањинске заједнице, далеко од испуњења.
Из изјава званичника међународне заједнице може се закључити да постоји општа сагласност у оцени да је положај српске заједнице неприхватљив и непримерен било каквим стандардима и са аспекта основних људских и демократских права, истакао је председник Координационог центра.
Он је поздравио одлуку УНМИК-а и привремених косовских институција самоуправе о поништењу плана децентрализације, оценивши да је то учињено због озбиљних недостатака и примедби свих заједница са Косова и Метохије, а посебно оних којима је требало да омогући нормалан живот и повратак расељених.
Према његовим речима, кључни проблем у изградњи овог процеса је висок степен неискрености политичких представника албанске заједнице.
Коментаришући најаву Приштине да се неће правити нов план децентрализације већ да ће овај поништени бити измењен, Човић је нагласио да могу бити предложене било које варијанте тог плана, али да Београд неће учествовати у томе.
Ми смо спремни за конструктивну сарадњу и ово ће бити прилика да УНМИК и привремене институције самоуправе на делу покажу декларисану политичку решеност да се побољша положај осталих заједница, указао је Човић и додао да је Београд животно заинтересован за тај процес јер ће он бити основ за повратак Срба.
Човић је, уз напомену да су план децентрализације који предлаже Координациони центар за Косово и Метохију сачинили међународни стручњаци, исказао спремност за ефикасно и прагматично укључење у тај процес.
Руководилац Службе за координацију повратка при Координационом центру Владимир Цуцић је, говорећи о документу који представља оцену Савета за Косово и Метохију о достигнутим стандардима, рекао да став међународне заједнице према статусу и испуњењу стандарда у покрајини карактеришу честе промене, усмерене пре свега на редуковање предуслова за одређивање будућег статуса.
Цуцић је навео да је са првобитних 400, међународна заједница спустила број стандарда на 200, да би их у новије време било само 106 за достизање и отварање питања статуса Косова.
Као један од примера неиспуњених стандарда Цуцић је истакао да је на Косову и Метохији 29 хиљада имања Срба и других неалбанаца и даље узурпирано, а да за то нико кривично не одговара, иако су предвиђене казне од годину дана затвора.
Проценат учешћа Срба и других неалбанских заједница у јавним службама је са првобитних 22 спуштен на 8 одсто, а да притом, како је додао, нико није образложио то смањивање.
Према његовим речима, у покрајини су приватизована 52 предузећа без сагласности Београда, који и даље сервисира спољно-трговински дуг Косова и Метохије од 1,5 милијарди долара.
Цуцић је указао на то да се под благонаклоним односом међународне заједнице у покрајини ствара "нови косоварски културни идентитет".
На крају представљања документа Цуцић је нагласио да су се ове године на Косово и Метохију вратила 682 повратника, што је 0,2 одсто од укупног броја расељених.