П:
О:
Читај ми
Утврђивање тачног броја припадника наше дијаспоре
Београд,
9. август 2005.
Заменик министра за дијаспору у Влади Републике Србије Александар Чотрић у интервјуу за данашње издање листа "Вечерње новости" говори о новоформираном Одбору за попис дијаспоре, који има за циљ да утврди колико тачно наших сународника, без обзира на то да ли су држављани наше земље или не, живи изван граница отаџбине.
Александар Чотрић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Задаци новоформираног Одбора за попис дијаспоре:
- Основни задатак Одбора јесте да утврди методологију и координира активности за попис. Влада Србије издвојиће посебна средства из буџета за тај пројекат, а до краја године, пошто реализацију почињемо у септембру, Одбор ће се финансирати из буџетских резерви. Начин прикупљања података:
- Подаци ће бити прикупљани од земаља у којима живе наши сународници, преко њихових завода за статистику, од имиграционих центара, са бироа рада, преко наших дипломатско-конзуларних представништава, општина и градова. Такође, од помоћи ће нам бити и подаци којима располаже Српска православна црква - број верника по парохијама и епархијама.
Процене о томе колико наших људи живи у иностранству:
- Често се манипулише цифрама од два до четири милиона, мада се реално сматра да Срба, на свих пет континената и у 120 земаља, има и више од поменута четири милиона. Подсећам на то да само у суседним земљама има око два милиона припадника српске националности. Широм света Срби су организовани у 1.300 удружења и 300 парохија Српске православне цркве. Овим пописом утврдила би се национална, образовна и старосна структура наших људи широм света.
Земље у којима је српска емиграција најбројнија:
- У Америци има око милион Срба, у Немачкој око 800.000, у Канади и Аустрији 300.000, у Француској, Швајцарској и Аустралији по 150.000. У свет је отишао највећи број наших земљака из источне Србије: Кладова, Неготина, Зајечара, Пожаревца... Према подацима општине Петровац на Млави, чак 25 одсто становника са те територије живи у иностранству.
Каква је ситуација у земљама у окружењу и у бившим републикама:
- Врло забрињавајућа. Последњи попис из 2003. године показао је да у Хрватској данас живи само 200.000 Срба, за разлику од 1991. године, када их је било око 600.000. У осталим земљама бивше Југославије такође се битно смањио број наших људи: У Словенији за 10.000, у Македонији за 5.000, док у БиХ није ни направљен никакав попис, а многи Срби признају да из страха не смеју ни да се пријаве. Не охрабрују ни подаци из суседних држава: у Румунији је за последњих 10 година број Срба смањен са 32.000 на 22.000, а у Мађарској од 50.000 Срба с почетка прошлог века, сада живи само 3.600 наших сународника.
Позитиван пример Срба који живе у Турској:
- Готово милион људи из Рашке и са Косова живи у Турској , највише у Истанбулу. То је емиграција која је настајала од времена балканских ратова па надаље, али су до данас сачували свест о српском пореклу и језику. Они сада желе српско држављанство, а из нашег конзулата у Истанбулу потврђују нам да је интересовање из дана у дан све веће.
Задаци новоформираног Одбора за попис дијаспоре:
- Основни задатак Одбора јесте да утврди методологију и координира активности за попис. Влада Србије издвојиће посебна средства из буџета за тај пројекат, а до краја године, пошто реализацију почињемо у септембру, Одбор ће се финансирати из буџетских резерви. Начин прикупљања података:
- Подаци ће бити прикупљани од земаља у којима живе наши сународници, преко њихових завода за статистику, од имиграционих центара, са бироа рада, преко наших дипломатско-конзуларних представништава, општина и градова. Такође, од помоћи ће нам бити и подаци којима располаже Српска православна црква - број верника по парохијама и епархијама.
Процене о томе колико наших људи живи у иностранству:
- Често се манипулише цифрама од два до четири милиона, мада се реално сматра да Срба, на свих пет континената и у 120 земаља, има и више од поменута четири милиона. Подсећам на то да само у суседним земљама има око два милиона припадника српске националности. Широм света Срби су организовани у 1.300 удружења и 300 парохија Српске православне цркве. Овим пописом утврдила би се национална, образовна и старосна структура наших људи широм света.
Земље у којима је српска емиграција најбројнија:
- У Америци има око милион Срба, у Немачкој око 800.000, у Канади и Аустрији 300.000, у Француској, Швајцарској и Аустралији по 150.000. У свет је отишао највећи број наших земљака из источне Србије: Кладова, Неготина, Зајечара, Пожаревца... Према подацима општине Петровац на Млави, чак 25 одсто становника са те територије живи у иностранству.
Каква је ситуација у земљама у окружењу и у бившим републикама:
- Врло забрињавајућа. Последњи попис из 2003. године показао је да у Хрватској данас живи само 200.000 Срба, за разлику од 1991. године, када их је било око 600.000. У осталим земљама бивше Југославије такође се битно смањио број наших људи: У Словенији за 10.000, у Македонији за 5.000, док у БиХ није ни направљен никакав попис, а многи Срби признају да из страха не смеју ни да се пријаве. Не охрабрују ни подаци из суседних држава: у Румунији је за последњих 10 година број Срба смањен са 32.000 на 22.000, а у Мађарској од 50.000 Срба с почетка прошлог века, сада живи само 3.600 наших сународника.
Позитиван пример Срба који живе у Турској:
- Готово милион људи из Рашке и са Косова живи у Турској , највише у Истанбулу. То је емиграција која је настајала од времена балканских ратова па надаље, али су до данас сачували свест о српском пореклу и језику. Они сада желе српско држављанство, а из нашег конзулата у Истанбулу потврђују нам да је интересовање из дана у дан све веће.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања