П:
О:
Читај ми
Утврђивање тачног броја припадника наше дијаспоре
Београд,
9. август 2005.
Заменик министра за дијаспору у Влади Републике Србије Александар Чотрић у интервјуу за данашње издање листа "Вечерње новости" говори о новоформираном Одбору за попис дијаспоре, који има за циљ да утврди колико тачно наших сународника, без обзира на то да ли су држављани наше земље или не, живи изван граница отаџбине.
Александар Чотрић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог текста.
Задаци новоформираног Одбора за попис дијаспоре:
- Основни задатак Одбора јесте да утврди методологију и координира активности за попис. Влада Србије издвојиће посебна средства из буџета за тај пројекат, а до краја године, пошто реализацију почињемо у септембру, Одбор ће се финансирати из буџетских резерви. Начин прикупљања података:
- Подаци ће бити прикупљани од земаља у којима живе наши сународници, преко њихових завода за статистику, од имиграционих центара, са бироа рада, преко наших дипломатско-конзуларних представништава, општина и градова. Такође, од помоћи ће нам бити и подаци којима располаже Српска православна црква - број верника по парохијама и епархијама.
Процене о томе колико наших људи живи у иностранству:
- Често се манипулише цифрама од два до четири милиона, мада се реално сматра да Срба, на свих пет континената и у 120 земаља, има и више од поменута четири милиона. Подсећам на то да само у суседним земљама има око два милиона припадника српске националности. Широм света Срби су организовани у 1.300 удружења и 300 парохија Српске православне цркве. Овим пописом утврдила би се национална, образовна и старосна структура наших људи широм света.
Земље у којима је српска емиграција најбројнија:
- У Америци има око милион Срба, у Немачкој око 800.000, у Канади и Аустрији 300.000, у Француској, Швајцарској и Аустралији по 150.000. У свет је отишао највећи број наших земљака из источне Србије: Кладова, Неготина, Зајечара, Пожаревца... Према подацима општине Петровац на Млави, чак 25 одсто становника са те територије живи у иностранству.
Каква је ситуација у земљама у окружењу и у бившим републикама:
- Врло забрињавајућа. Последњи попис из 2003. године показао је да у Хрватској данас живи само 200.000 Срба, за разлику од 1991. године, када их је било око 600.000. У осталим земљама бивше Југославије такође се битно смањио број наших људи: У Словенији за 10.000, у Македонији за 5.000, док у БиХ није ни направљен никакав попис, а многи Срби признају да из страха не смеју ни да се пријаве. Не охрабрују ни подаци из суседних држава: у Румунији је за последњих 10 година број Срба смањен са 32.000 на 22.000, а у Мађарској од 50.000 Срба с почетка прошлог века, сада живи само 3.600 наших сународника.
Позитиван пример Срба који живе у Турској:
- Готово милион људи из Рашке и са Косова живи у Турској , највише у Истанбулу. То је емиграција која је настајала од времена балканских ратова па надаље, али су до данас сачували свест о српском пореклу и језику. Они сада желе српско држављанство, а из нашег конзулата у Истанбулу потврђују нам да је интересовање из дана у дан све веће.
Задаци новоформираног Одбора за попис дијаспоре:
- Основни задатак Одбора јесте да утврди методологију и координира активности за попис. Влада Србије издвојиће посебна средства из буџета за тај пројекат, а до краја године, пошто реализацију почињемо у септембру, Одбор ће се финансирати из буџетских резерви. Начин прикупљања података:
- Подаци ће бити прикупљани од земаља у којима живе наши сународници, преко њихових завода за статистику, од имиграционих центара, са бироа рада, преко наших дипломатско-конзуларних представништава, општина и градова. Такође, од помоћи ће нам бити и подаци којима располаже Српска православна црква - број верника по парохијама и епархијама.
Процене о томе колико наших људи живи у иностранству:
- Често се манипулише цифрама од два до четири милиона, мада се реално сматра да Срба, на свих пет континената и у 120 земаља, има и више од поменута четири милиона. Подсећам на то да само у суседним земљама има око два милиона припадника српске националности. Широм света Срби су организовани у 1.300 удружења и 300 парохија Српске православне цркве. Овим пописом утврдила би се национална, образовна и старосна структура наших људи широм света.
Земље у којима је српска емиграција најбројнија:
- У Америци има око милион Срба, у Немачкој око 800.000, у Канади и Аустрији 300.000, у Француској, Швајцарској и Аустралији по 150.000. У свет је отишао највећи број наших земљака из источне Србије: Кладова, Неготина, Зајечара, Пожаревца... Према подацима општине Петровац на Млави, чак 25 одсто становника са те територије живи у иностранству.
Каква је ситуација у земљама у окружењу и у бившим републикама:
- Врло забрињавајућа. Последњи попис из 2003. године показао је да у Хрватској данас живи само 200.000 Срба, за разлику од 1991. године, када их је било око 600.000. У осталим земљама бивше Југославије такође се битно смањио број наших људи: У Словенији за 10.000, у Македонији за 5.000, док у БиХ није ни направљен никакав попис, а многи Срби признају да из страха не смеју ни да се пријаве. Не охрабрују ни подаци из суседних држава: у Румунији је за последњих 10 година број Срба смањен са 32.000 на 22.000, а у Мађарској од 50.000 Срба с почетка прошлог века, сада живи само 3.600 наших сународника.
Позитиван пример Срба који живе у Турској:
- Готово милион људи из Рашке и са Косова живи у Турској , највише у Истанбулу. То је емиграција која је настајала од времена балканских ратова па надаље, али су до данас сачували свест о српском пореклу и језику. Они сада желе српско држављанство, а из нашег конзулата у Истанбулу потврђују нам да је интересовање из дана у дан све веће.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација