П:
О:
Читај ми
Новим законима и подизањем свести грађана до боље заштите животне средине
Београд,
11. август 2005.
Министар за науку и заштиту животне средине у Влади Републике Србије Александар Поповић истакао је у интервјуу за данашње издање дневног листа "Данас" да је у заштити животне средине, поред нових закона, у Србији потребно партнерство власти, опозиције, локалне самоуправе, невладиних организација и грађана, а ради поправљања стања животне средине потребно је радити и на подизању свести грађана.
Александар Поповић
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
Закони из области заштите животне средине:
- До краја 2006. године израдиће се сви нацрти закона битни за прикључење Србије ЕУ. До краја ове године један број закона сигурно ће се наћи у парламенту. Надам се да ће они бити размотрени и да ће још један сет закона бити послат парламенту. Реч је о законима о рибарству, о хемикалијама двоструке намене, о управљању хемикалијама, о управљању отпадом, о заштити од нејонизујућих зрачења, о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности, закону о хидрометеоролошкој делатности и закону који би требало да регулише стање ваздуха.
Да ли ЕУ врши неку врсту притиска да закони садрже тачно одређена решења:
- Не, али, реално гледајући, законодавство ће морати пре или касније да буде усклађено са регулативом ЕУ. Није немогуће додатно се прилагођавати касније. У овом моменту, заштита животне средине није приоритет у преговорима са ЕУ, али ће веома брзо то постати. Може ли се квалитет животне средине у Србији једноставно оценити:
- То је немогуће урадити једноставно, обично волим да кажем да је стање запуштено, не лоше или драматично. Прати нас још увек све лоше наслеђе последње деценије двадесетог века, када је дошло и до пада дисциплине, и до недостатка улагања, економског суноврата који увек прати погоршање стања животне средине јер нема довољно новца за улагање у заштиту, нити у нова постројења. Шта је најзапуштеније и где треба најхитније реаговати:
- Проблема је, нажалост, превише, па мислим да морамо фронтално да нападамо. Постоје неке тачке које су ургентне, попут Панчева и Бора. У Бору, где је један од кључних проблема емисија сумпор-диоксида, недавно смо договорили са представницима општине и Рударско-топионичарског басена постављање још једне станице за аутоматско мерење загађености ваздуха. Станица ће бити директно повезана са РТБ, и очекујемо да, кад год се из било ког разлога количина сумпор-диоксида у ваздуху повећа, дође до директне интервенције у самом РТБ, да се предузму технолошки кораци како би се та ситуација нормализовала. Када је реч о Панчеву, Управа за заштиту животне средине ангажовала је стручњаке Института за хемију, технологију и металургију који су обавили озбиљну студију стања ваздуха у Панчеву. Узрок повећане концентрације загађености ваздуха у јутарњим сатима јесте феномен који се назива температурна инверзија.
Наравно, кључно је питање откуд уопште загађивач у ваздуху. Лоциране су тачке које су неуралгичне, и где долази до највеће емисије загађивача у атмосферу из којих "цури" загађење. Промена читаве технологије захтева доста улагања и наравно у сарадњи и уз велику помоћ Нафтне индустрије Србије (НИС).
Када је реч о Бору, и о другим местима, неопходан је договор са локалном самоуправом, невладиним организацијама, житељима и индустријом као што смо урадили у Панчеву.
Шта Министарство може да учини како би се спречили еколошки акциденти који се повремено дешавају, је ли главни проблем недостатак контроле:
- Кључни је проблем недостатак контроле и дисциплине, али понајмање од стране Министарства. Ако се преврне цистерна која је била дотрајала, а то се догађало, није криво Министарство јер оно не даје позитивну оцену на техничком прегледу возила. Али Министарство можда може да утиче на неко друго министарство да такве ствари не толерише:
- Нови закон о саобраћају ће, колико знам, и то питање регулисати - ко обавља техничке прегледе и даје дозволе. То би требало да раде само акредитоване куће. Шинска мрежа је такође дотрајала. Генерални је проблем општи недостатак дисциплине, али и дотрајалост, како индустријских, тако и инфраструктурних објеката.
Учешће локалне самоуправе у пројектима заштите животне средине:
- Има области које су у ингеренцији локалне самоуправе, попут комуналног отпада. Будући да је Влада усвојила стратегију о управљању комуналним отпадом, и да финансира рад на пројектима, а надам се да ћемо финансирати и изградњу комуналних депонија, а како је Србија преплављена ђубретом и имамо једну депонију по стандардима ЕУ, не можемо да кажемо, ни као Министарство, ни као Влада, "шта нас брига, тај проблем није у нашој ингеренцији". Република може и треба да помогне, али мора и локална самоуправа да ради. На који начин Министарство помаже локалној самоуправи:
- Када је реч о комуналном отпаду, дајемо новац за санацију депонија, и за израду пројеката регионалних депонија јер ће се, по стратегији, градити регионалне депоније за 200 до 300 хиљада становника. Коначно, надам се да ћемо буџетским средствима ускоро кренути и у градњу депонија што ће бити највећа инвестиција. За то ће бити потребна одређена количина новца и из локалних самоуправа, пошто скоро ођедном треба направити велики број депонија. Надам се да ће наредне године почети радови на неким депонијама. Проблем је што се договори тешко постижу. Треба формирати групације, кластере општина, мора се наћи локација, а понављам, све је то у ингеренцији локалних самоуправа, дакле Министарство не може ништа да нареди. Да ли се средства обезбеђују углавном из донација или из буџета:
- За градњу ће се средства обезбеђивати из буџета, из донација, концесијама у зависности од локалних самоуправа у питању. Мислим, и то је веома важно у посматрању узајамног дејства локалних власти и републичких органа, да имамо побољшану интеракцију републичке и неких локалних инспекција. Потпуно је бесмислено да они раде некоординисано. Покренули смо серију обука за локалну инспекцију како бисмо примењивали једнаке стандарде и могли заједно да радимо. Када ће у Србији бити могуће да грађани, на пример, одвајају смеће и у посебне контејнере бацају папир, стакло и пластику:
- Требаће нам време, боље речено доста времена. Министарство ће у буџету за 2006. годину предвидети средства за финансирање пројеката чија је намена управо подизање свести. У те пројекте морају да буду укључени и медији. Када је реч о индустрији, потребна је чвршћа казнена политика. Не сме се бити нефлексибилан, знајући у каквој земљи живимо, али она се мора чвршће спроводити, и судство мора брже да ради. Доношење низа закона у научно-истраживачкој области:
- Два закона покривају специфичне ствари - један се тиче речника Српске академије наука и уметности (САНУ), други српске енциклопедије. Први закон треба да регулише рад на речнику који траје деценијама, и омогући да тај рад буде константно финансијски подржаван од стране државе, други регулише рад на националној енциклопедији јер Србија је једна од ретких земаља, и Срби један од ретких народа који такву енциклопедију немају. Планира се и усвајање закона о научно-истраживачкој делатности, који ту област треба да реорганизује. Шта је кључно у тој реорганизацији:
- По мом мишљењу, децентрализација која ће се спровести увођењем матичних одбора које ће чинити научници и који ће имати велики утицај, пре свега у стручним питањима, док ће Министарство у овом сегменту постати технички орган. Министарство више неће давати експертска мишљења јер је то бесмислено. Нисмо ни САНУ, ни веће мудраца, већ технократе. Предстоји и доношење закона о иновационој делатности који ће први пут уредити област блиску науци - проналазаштво и новаторство. Законом би требало да се оснује и фонд за ту област. Колико су јаке тенденције за приватизацију појединих научних института:
- Зависи од области. Ја сам за докапитализацију, да се може приватизовати до 49 одсто института, али да држави остане кључна улога. Досад смо имали лоша искуства са приватизацијом у привреди, где су научни институти који су били део привредних субјеката лагано нестајали после приватизације. Управо такво искуство до 2003. године говори нам да се и институти који су део привредних система на неки начин морају заштитити. Специфичност научних института је што њихова вредност није у опреми и зидовима, већ у главама. У ЕУ се у наредним годинама предвиђају већа издвајања за науку но икад. Истовремено, повећавају се средства за земље кандидате. Јесу ли основана страховања да нам ти фондови "измичу":
- Србија, у принципу, када је реч о средствима за науку из фондова ЕУ, није ни досад, поготово прошле године, лоше пролазила. На последњем конкурсу за земље западног Балкана од 10 пројеката који су били на располагању, Србија је добила осам. Може се увек и више и боље, мада, генерално земље западног Балкана и друге земље ван ЕУ нису потпуно искористиле Оквирни програм 6, поготово оно што се у ЕУ зове тематски приоритети. Ипак, не могу да будем незадовољан. ЕУ се труди да направи обједињени европски истраживачки простор јер наука је добра инвестиција. Само научно јака Европа може да се привредно "туче" са САД, Индијом, Јапаном.
Закони из области заштите животне средине:
- До краја 2006. године израдиће се сви нацрти закона битни за прикључење Србије ЕУ. До краја ове године један број закона сигурно ће се наћи у парламенту. Надам се да ће они бити размотрени и да ће још један сет закона бити послат парламенту. Реч је о законима о рибарству, о хемикалијама двоструке намене, о управљању хемикалијама, о управљању отпадом, о заштити од нејонизујућих зрачења, о заштити од јонизујућег зрачења и нуклеарној сигурности, закону о хидрометеоролошкој делатности и закону који би требало да регулише стање ваздуха.
Да ли ЕУ врши неку врсту притиска да закони садрже тачно одређена решења:
- Не, али, реално гледајући, законодавство ће морати пре или касније да буде усклађено са регулативом ЕУ. Није немогуће додатно се прилагођавати касније. У овом моменту, заштита животне средине није приоритет у преговорима са ЕУ, али ће веома брзо то постати. Може ли се квалитет животне средине у Србији једноставно оценити:
- То је немогуће урадити једноставно, обично волим да кажем да је стање запуштено, не лоше или драматично. Прати нас још увек све лоше наслеђе последње деценије двадесетог века, када је дошло и до пада дисциплине, и до недостатка улагања, економског суноврата који увек прати погоршање стања животне средине јер нема довољно новца за улагање у заштиту, нити у нова постројења. Шта је најзапуштеније и где треба најхитније реаговати:
- Проблема је, нажалост, превише, па мислим да морамо фронтално да нападамо. Постоје неке тачке које су ургентне, попут Панчева и Бора. У Бору, где је један од кључних проблема емисија сумпор-диоксида, недавно смо договорили са представницима општине и Рударско-топионичарског басена постављање још једне станице за аутоматско мерење загађености ваздуха. Станица ће бити директно повезана са РТБ, и очекујемо да, кад год се из било ког разлога количина сумпор-диоксида у ваздуху повећа, дође до директне интервенције у самом РТБ, да се предузму технолошки кораци како би се та ситуација нормализовала. Када је реч о Панчеву, Управа за заштиту животне средине ангажовала је стручњаке Института за хемију, технологију и металургију који су обавили озбиљну студију стања ваздуха у Панчеву. Узрок повећане концентрације загађености ваздуха у јутарњим сатима јесте феномен који се назива температурна инверзија.
Наравно, кључно је питање откуд уопште загађивач у ваздуху. Лоциране су тачке које су неуралгичне, и где долази до највеће емисије загађивача у атмосферу из којих "цури" загађење. Промена читаве технологије захтева доста улагања и наравно у сарадњи и уз велику помоћ Нафтне индустрије Србије (НИС).
Када је реч о Бору, и о другим местима, неопходан је договор са локалном самоуправом, невладиним организацијама, житељима и индустријом као што смо урадили у Панчеву.
Шта Министарство може да учини како би се спречили еколошки акциденти који се повремено дешавају, је ли главни проблем недостатак контроле:
- Кључни је проблем недостатак контроле и дисциплине, али понајмање од стране Министарства. Ако се преврне цистерна која је била дотрајала, а то се догађало, није криво Министарство јер оно не даје позитивну оцену на техничком прегледу возила. Али Министарство можда може да утиче на неко друго министарство да такве ствари не толерише:
- Нови закон о саобраћају ће, колико знам, и то питање регулисати - ко обавља техничке прегледе и даје дозволе. То би требало да раде само акредитоване куће. Шинска мрежа је такође дотрајала. Генерални је проблем општи недостатак дисциплине, али и дотрајалост, како индустријских, тако и инфраструктурних објеката.
Учешће локалне самоуправе у пројектима заштите животне средине:
- Има области које су у ингеренцији локалне самоуправе, попут комуналног отпада. Будући да је Влада усвојила стратегију о управљању комуналним отпадом, и да финансира рад на пројектима, а надам се да ћемо финансирати и изградњу комуналних депонија, а како је Србија преплављена ђубретом и имамо једну депонију по стандардима ЕУ, не можемо да кажемо, ни као Министарство, ни као Влада, "шта нас брига, тај проблем није у нашој ингеренцији". Република може и треба да помогне, али мора и локална самоуправа да ради. На који начин Министарство помаже локалној самоуправи:
- Када је реч о комуналном отпаду, дајемо новац за санацију депонија, и за израду пројеката регионалних депонија јер ће се, по стратегији, градити регионалне депоније за 200 до 300 хиљада становника. Коначно, надам се да ћемо буџетским средствима ускоро кренути и у градњу депонија што ће бити највећа инвестиција. За то ће бити потребна одређена количина новца и из локалних самоуправа, пошто скоро ођедном треба направити велики број депонија. Надам се да ће наредне године почети радови на неким депонијама. Проблем је што се договори тешко постижу. Треба формирати групације, кластере општина, мора се наћи локација, а понављам, све је то у ингеренцији локалних самоуправа, дакле Министарство не може ништа да нареди. Да ли се средства обезбеђују углавном из донација или из буџета:
- За градњу ће се средства обезбеђивати из буџета, из донација, концесијама у зависности од локалних самоуправа у питању. Мислим, и то је веома важно у посматрању узајамног дејства локалних власти и републичких органа, да имамо побољшану интеракцију републичке и неких локалних инспекција. Потпуно је бесмислено да они раде некоординисано. Покренули смо серију обука за локалну инспекцију како бисмо примењивали једнаке стандарде и могли заједно да радимо. Када ће у Србији бити могуће да грађани, на пример, одвајају смеће и у посебне контејнере бацају папир, стакло и пластику:
- Требаће нам време, боље речено доста времена. Министарство ће у буџету за 2006. годину предвидети средства за финансирање пројеката чија је намена управо подизање свести. У те пројекте морају да буду укључени и медији. Када је реч о индустрији, потребна је чвршћа казнена политика. Не сме се бити нефлексибилан, знајући у каквој земљи живимо, али она се мора чвршће спроводити, и судство мора брже да ради. Доношење низа закона у научно-истраживачкој области:
- Два закона покривају специфичне ствари - један се тиче речника Српске академије наука и уметности (САНУ), други српске енциклопедије. Први закон треба да регулише рад на речнику који траје деценијама, и омогући да тај рад буде константно финансијски подржаван од стране државе, други регулише рад на националној енциклопедији јер Србија је једна од ретких земаља, и Срби један од ретких народа који такву енциклопедију немају. Планира се и усвајање закона о научно-истраживачкој делатности, који ту област треба да реорганизује. Шта је кључно у тој реорганизацији:
- По мом мишљењу, децентрализација која ће се спровести увођењем матичних одбора које ће чинити научници и који ће имати велики утицај, пре свега у стручним питањима, док ће Министарство у овом сегменту постати технички орган. Министарство више неће давати експертска мишљења јер је то бесмислено. Нисмо ни САНУ, ни веће мудраца, већ технократе. Предстоји и доношење закона о иновационој делатности који ће први пут уредити област блиску науци - проналазаштво и новаторство. Законом би требало да се оснује и фонд за ту област. Колико су јаке тенденције за приватизацију појединих научних института:
- Зависи од области. Ја сам за докапитализацију, да се може приватизовати до 49 одсто института, али да држави остане кључна улога. Досад смо имали лоша искуства са приватизацијом у привреди, где су научни институти који су били део привредних субјеката лагано нестајали после приватизације. Управо такво искуство до 2003. године говори нам да се и институти који су део привредних система на неки начин морају заштитити. Специфичност научних института је што њихова вредност није у опреми и зидовима, већ у главама. У ЕУ се у наредним годинама предвиђају већа издвајања за науку но икад. Истовремено, повећавају се средства за земље кандидате. Јесу ли основана страховања да нам ти фондови "измичу":
- Србија, у принципу, када је реч о средствима за науку из фондова ЕУ, није ни досад, поготово прошле године, лоше пролазила. На последњем конкурсу за земље западног Балкана од 10 пројеката који су били на располагању, Србија је добила осам. Може се увек и више и боље, мада, генерално земље западног Балкана и друге земље ван ЕУ нису потпуно искористиле Оквирни програм 6, поготово оно што се у ЕУ зове тематски приоритети. Ипак, не могу да будем незадовољан. ЕУ се труди да направи обједињени европски истраживачки простор јер наука је добра инвестиција. Само научно јака Европа може да се привредно "туче" са САД, Индијом, Јапаном.
-
Београд, 18. децембар 2024.Убрзани развој сарадње Србије и Турске у многим областима
-
Београд, 2. децембар 2024.Нови производни капацитети од кључног значаја за енергетски...
-
Београд, 17. новембар 2024.Убрзани раст и развој ИКТ сектора један од приоритета Владе
-
Београд, 14. новембар 2024.Континуираним дијалогом до унапређења области јавног...
-
Београд, 29. октобар 2024.Држава рекламирање кладионица своди на минимум
-
Београд, 27. септембар 2024.Активности на промоцији праве слике Србије у иностранству
-
Београд, 29. август 2024.Значајна искуства Француске у дугорочном обезбеђивању...
-
Београд, 9. август 2024.Отвореним и конструктивним дијалогом против подела у друштву
-
Београд, 7. август 2024.У првих шест месеци забележен пораст броја страних туриста за 10...
-
Београд, 3. август 2024.Неопходни разговори у сфери јавног информисања