П:
О:
Читај ми
Повећана спољнотрговинска робна размена у периоду јануар-јул
Београд,
1. септембар 2005.
Републички завод за статистику саопштио је да је укупна спољнотрговинска робна размена Републике Србије за период јануар-јул 2005. године износила 8.009,1 милион долара, што чини повећање од 11,6 одсто у односу на исти период прошле године. Посматрано у еврима, спољнотрговинска робна размена износила је 6.296,6 милиона евра, односно већа је за 7,5 одсто у односу на исти период претходне године.
Извезено је робе у вредности од 2.501,2 милиона долара, што је више за 47,2 одсто у односу на исти период прошле године, а увезено је робе за 5.507,9 милиона долара, што представља повећање од 0,6 одсто у односу на тај период протекле године.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 1.963,8 милиона евра, што чини повећање од 41,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године, а увоз робе имао је вредност од 4.332,8 милиона евра, што чини смањење од 3,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Смањење увоза у првих седам месеци у еврима последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Истовремено, на смањење увоза утицао је и ПДВ, односно увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру прошле године како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност. Повећање увоза у доларима од 0,6 одсто последица је кретања курса долара у односу на евро.
Дефицит за период јануар-јул ове године износио је 3.006,7 милиона долара, што чини смањење од 20,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период. Изражен у еврима, дефицит је износио 2.369,1 милион евра, што представља смањење од 23,1 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 45,4 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године када је износила 31 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 45,3 одсто, а у том периоду прошле године била је 31 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-јул 2005. године највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,1 одсто (1.653,7 милиона долара), роба за широку потрошњу - 28,8 одсто (721,3 милиона долара), и опрема - 5 одсто (126,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 62,7 одсто (3.451,9 милиона долара), роба за широку потрошњу - 22,6 одсто (1.247,6 милиона долара), и опрема - 14,6 одсто (808,3 милиона долара).
У извозу су током овог периода главни спољнотрговински партнери били Италија (393,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (387,1 милион долара) и Немачка (260,2 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (904,2 милиона долара), Немачка (576,9 милиона долара) и Италија (491,8 милиона долара).
Највећи спољнотрговински суфицит Србија је у овом периоду имала са Босном и Херцеговином - 229,2 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит је остварен и са Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (377,5 милиона долара), обојени метали (204,6 милиона долара), шећер и производи од шећера (138,1 милион долара), одећа (135,8 милиона долара) и поврће и воће (133,9 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (630,2 милиона долара), друмска возила (361,1 милион долара), индустријске машине за општу употребу (267,6 милиона долара), гас - природни и индустријски (265,3 милиона долара) и гвожђе и челик (245,1 милион долара), а њихов увоз чини 32,1 одсто укупног увоза.
Изражено у еврима, извоз робе имао је вредност од 1.963,8 милиона евра, што чини повећање од 41,6 одсто када се упореди са истим периодом прошле године, а увоз робе имао је вредност од 4.332,8 милиона евра, што чини смањење од 3,1 одсто у односу на исти прошлогодишњи период.
Смањење увоза у првих седам месеци у еврима последица је смањења агрегатне потрошње, пре свега због опадања реалног раста зарада у овој години, као и због предузетих мера монетарне и кредитне политике.
Истовремено, на смањење увоза утицао је и ПДВ, односно увоз многих врста робе који је био планиран за прве месеце ове године обављен је у децембру прошле године како би се избегло плаћање ПДВ-а од увозника у првим месецима 2005. ПДВ је утицао и на резултате извоза тако што се фактурна вредност робе, због повраћаја ПДВ-а, сада реално исказује од извозника за разлику од прошле године.
Повећање извоза резултат је и првих ефеката приватизације и реструктурирања предузећа, као и потписаних и ратификованих уговора о слободној трговини са земљама потписницама Пакта за стабилност. Повећање увоза у доларима од 0,6 одсто последица је кретања курса долара у односу на евро.
Дефицит за период јануар-јул ове године износио је 3.006,7 милиона долара, што чини смањење од 20,4 одсто у односу на исти прошлогодишњи период. Изражен у еврима, дефицит је износио 2.369,1 милион евра, што представља смањење од 23,1 одсто у односу на исти период прошле године.
Покривеност увоза извозом износи 45,4 одсто и већа је у односу на покривеност у истом периоду протекле године када је износила 31 одсто. Посматрано у еврима, покривеност увоза извозом износила је 45,3 одсто, а у том периоду прошле године била је 31 одсто.
У структури извоза по намени производа (принцип претежности), у периоду јануар-јул 2005. године највише су били заступљени производи за репродукцију - 66,1 одсто (1.653,7 милиона долара), роба за широку потрошњу - 28,8 одсто (721,3 милиона долара), и опрема - 5 одсто (126,1 милион долара).
У структури увоза по намени производа највише су били заступљени производи за репродукцију - 62,7 одсто (3.451,9 милиона долара), роба за широку потрошњу - 22,6 одсто (1.247,6 милиона долара), и опрема - 14,6 одсто (808,3 милиона долара).
У извозу су током овог периода главни спољнотрговински партнери били Италија (393,9 милиона долара), Босна и Херцеговина (387,1 милион долара) и Немачка (260,2 милиона долара).
У увозу у истом периоду главни спољнотрговински партнери били су Руска Федерација (904,2 милиона долара), Немачка (576,9 милиона долара) и Италија (491,8 милиона долара).
Највећи спољнотрговински суфицит Србија је у овом периоду имала са Босном и Херцеговином - 229,2 милиона долара, а захваљујући Споразуму о слободној трговини, као и конкурентности наших производа суфицит је остварен и са Македонијом. Највећи дефицит јавља се у трговини са Руском Федерацијом због увоза енергената, пре свега, нафте и гаса.
Према одсецима Стандардне међународне трговинске класификације, у извозу су највеће учешће имали гвожђе и челик (377,5 милиона долара), обојени метали (204,6 милиона долара), шећер и производи од шећера (138,1 милион долара), одећа (135,8 милиона долара) и поврће и воће (133,9 милиона долара), а извоз ових пет одсека чини 39,6 одсто укупног извоза.
Првих пет одсека са највећим учешћем у увозу су нафта и нафтни деривати (630,2 милиона долара), друмска возила (361,1 милион долара), индустријске машине за општу употребу (267,6 милиона долара), гас - природни и индустријски (265,3 милиона долара) и гвожђе и челик (245,1 милион долара), а њихов увоз чини 32,1 одсто укупног увоза.
-
Београд, 20. децембар 2024.Нове цене горива у наредних седам дана
-
Београд, 18. децембар 2024.Девизни прилив од туризма за десет месеци премашио 2,3 милијарде...
-
Београд, 18. децембар 2024.Држава испуњава све своје обавезе према пољопривредницима
-
Београд, 18. децембар 2024.Наставак рекордног раста извоза ИКТ услуга
-
Београд, 17. децембар 2024.Ускоро меморандум о сарадњи са Азербејџаном на изградњи гасне...
-
Костолац, 13. децембар 2024.Термоелектрана Костолац Б3 постала део система ЕПС-а
-
Београд, 10. децембар 2024.Један од стратешких циљева привлачење инвестиција у домаћу...
-
Београд, 9. децембар 2024.Одбор директора ММФ-а потврдио нови нефинансијски аранжман са...
-
Београд, 6. децембар 2024.У наредних седам дана јефтиније гориво у Србији
-
Београд, 5. децембар 2024.Значајна промоција локалних производа и гастрономског...