Ђукић Дејановић је на завршној конференцији пројекта "Крени напред", који је посвећен спровођењу Националног акционог плана од 2017. до 2020. године за жене, мир и безбедност, истакла да приликом креирања сваког акционог плана треба прихватити да се околности мењају јер се појављују нови обрасци у складу с којима се доносе одлуке.
Она је објаснила да је спровођење поменутог акционог плана у складу са имплементацијом Агенде 2030, јер доприноси циљевима одрживог развоја, оснаживању жена, родној равноправности и почиње од нивоа локалне самоуправе.
Министарка је указала на то да су у државним институцијама механизими родне равноправности развијени, и као пример навела да се на челу Владе и Скупштине налазе жене, док су у саставу те две институције 94 посланице и четири министарке.
Жене су правно једнаке са мушкарцима, али њих је и даље мање на местима одлучивања. На националном нивоу је задовољавајући број жена у врху власти, али на локалном је тај број још веома мали, будући да се само 6,6 одсто жена налази на челу општина, закључила је она.
Пуковница Војске Србије и саветница за родну равноправност министра одбране Катарина Штрбац нагласила је да је питање родне равноправности питање за цело друштво.
Она је предочила да су многе оружане снаге увиделе да само заједно мушкарци и жене могу допринети како систему безбедности, тако и личној безбедности грађана и целокупном друштвеном развоју.
У изради другог по реду плана за примену Резолуције 1325 СБ УН, као чланови радне групе Владе, равноправно су учествовали представници органа државне управе, локалне самоуправе, академске заједнице, организација цивилног друштва и независни експерти, објаснила је Штрбац.
Она је подсетила на то да су од 2011. до 2014. године организована четири курса за родне саветнике/саветнице команданата националних контингената у мултинационалним операцијама у Центру за мировне операције Здружене оперативне команде Генералштаба Војске Србије.
Такође, како је додала, до сада је за те дужности обучено 120 лица из Министарства одбране, Војске Србије, МУП-а и са цивилних факултета.
Према њеним речима, у периоду од усвајања поменутог акционог плана до данас, константно је повећаван проценат жена запослених у систему одбране.
Она је указала на то да приликом запошљавања жене нису имале приоритет, већ су равноправно разматране са осталим кандидатима, а за рад су их препоручили искључиво стручни квалитети.
Истовремено, како је подвукла, приметан је пораст броја жена које се школују у Војној гимназији и на Војној академији ВМА, али је и даље мали број жена са високим чином.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић указала је на значај спровођења Резолуције 1325 СБ УН за унапређење положаја жена у друштву.
У периоду спровођења првог Националног акционог плана, повећана је заступљеност жена у систему безбедности за 4,13 одсто, док је укупна заступљеност жена у одлучивању у систему безбедности већа за 5,21 одсто.
За други акциони план, који је усвојен 2017. године, уведене су одређене новине, а једна од важнијих јесте успостављање оперативног тела – јединственог модела извештавања које је у односу на претходни акциони план заменило мултисекторско координационо тело.
Новинама је, како је објаснила, уведена и контакт особа за спровођење Националног акционог плана на свим нивоима његове реализације.
Како би се Акциони план у пракси реализовао потребни су разумевање, воља и подршка свих надлежних органа, а кључни корак у процесу јесте интезивније укључивање мушкараца и подизање свести о чињеници да је питање родне равноправности у систему безбедности опште питање, закључила је она.