Скуп, који је организован са циљем представљања најзначајнијих трендова у тој области, одржан је под покровитељством Кабинета министра без портфеља у Влади Републике Србије задуженог за иновације и технолошки развој Ненада Поповића.
Поповић је на конференцији указао на то да је Београд данас европски центар идеја, креативности и инспирације за будући иновациони развој Балкана и Европе.
Иновациони екосистеми земаља у региону постали су кључни покретачи њиховог економског и друштвеног развоја. Желимо да заснивамо будући развој наших привреда на новим технологијама, вештачкој интелигенцији, роботици, виртуелној реалности, блокчејну, интернету ствари, биг дејта аналитици, рекао је он.
Али, у томе не треба да заборавимо значај човека који ове технологије покреће и коме оне служе, истакао је министар, уз подсећање на то да је Србија постигла велики напредак у развоју иновација и у дигитализацији.
Можемо да будемо поносни на успех наших инжењера. Имамо велики број компанија које су глобални шампиони у областима у којима послују. Оне извозе производе из Србије у свет и тиме стварају додатну вредност за нашу економију и друштво, додао је Поповић.
Директор Европског института за иновације и технологије Мартин Керн рекао је да Србија и земље региона имају велики потенцијал у области иновација и могу много тога да понуде.
Према његовим речима, ситуација би била још боља када би постојала ближа сарадња између земаља региона по питању иновација и иновационог предузетништва.
Постоји огроман потенцијал, али не ради се довољно на његовом коришћењу, посебно у домену науке и истраживања, навео је Керн и додао да су све земље региона у претходном периоду на том пољу спроводиле реформе које су дале добре резултате.
Европска комесарка за дигитално друштво и економију Марија Габријел изнела је на скупу уверење да је будућност земаља региона дигитална.
Данас морамо направити избор: или ћемо да искористимо могућности које нам дигитализација нуди или ћемо стајати у месту и гледати како воз пролази. Верујем да је овај избор лак. Морамо реаговати заједно, навела је Габријел.
Међу најважнијим темама из области технолошких иновација биле су државне дигиталне агенде, четврта индустријска револуција (Индустрија 4.0), технологије будућности - вештачка интелигенција, роботика, виртуелна реалност, блокчејн, биг дејта, паметни градови, сарадња корпорација и стартап компанија и друге.
На конференцији су учествовали и министар комуникација и транспорта Владе Босне и Херцеговине Исмир Јуско, министар науке и технологије Владе Републике Српске Ален Шеранић, директор Словачке иновационе и енергетске агенције Артур Бобовнички, директор Фонда за иновације Македоније Јован Деспотовски, као и бројни представници институција и компанија у Србији.