Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић рекао је да Србија новим кривичним закоником први пут у историји добија кодификовани закон који садржи сва кривична дела, укључујући и више од 30 нових кривичних дела, међу којима су и она везана за тероризам, корупцију, прање новца, платне картице, као и за ратне злочине и командну одговорност за ратне злочине.
Стојковић је подсетио на то да је овај закон у скупштинској процедури већ годину дана и да је за то време на њега стигло 180 амандмана, од којих је Влада Србије прихватила 106.
Он је додао да је међу тим амандманима усвојено и Решење о увођењу мера дуготрајног затвора, у трајању од 30 до 40 година, уместо првобитног предлога да се за најтежа кривична дела изриче казна од 20, односно 40 година, уз напомену да ће мера дуготрајног затвора бити изрицана и за геноцид.
Новим кривичним закоником за клевету и увреду предвиђена је само новчана казна, а не и казна затвора, указао је министар и додао да ће тиме бити испоштовани сви захтеви новинарске професије, очувана слобода информисања, али и интегритет личности.
Малолетничка делинквенција, како је најавио, биће уређена посебним законом о малолетним учиниоцима кривичних дела и кривично правној заштити малолетних лица.
У оквиру овог закона, који је резултат повећања овог вида криминала, посебна пажња биће посвећена различитим видовима рехабилитације малолетних извршилаца како би се они уклопили у друштво, а не вратили криминалу, додао је Стојковић.
Он је навео да је суштина законског предлога о извршењу кривичних санкција боља заштита и смањење тортуре над затвореним лицима, уз новине као што су увођење друштвено корисног рада и судске заштите притворених лица.
Измене Законика о кривичном поступку, које се сада предлажу, техничке су природе како би Безбедносно-информативној агенцији било омогућено да по наредби истражног судије у циљу спровођења кривичног поступка може да обавља надзор и снима телефонске и друге разговоре осумњичених лица.
Министар је најавио да ће у новембру бити припремљен и нови закон о кривичном поступку, којим ће, између осталог, бити дефинисан статус заштићеног сведока.