Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас да је дигитализација велика шанса за Србију и да је задатак стварање друштва заснованог на знању и иновацијама, чија је основа креативност која се не може лимитирати.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас да је дигитализација велика шанса за Србију и да је задатак стварање друштва заснованог на знању и иновацијама, чија је основа креативност која се не може лимитирати.
Брнабић је у Југословенској кинотеци, отварајући конференцију „NEW: Будућност извођачких уметности у Србији – перспективе и изазови“, истакла да инсистира на дигитализацији јер за нас нема веће шансе да постанемо конкурентнији, да људи остваре потенцијале и да се не такмичимо по томе колико смо јефтини, већ по томе колико смо паметни и способни и покажемо нашу стваралачку енергију.
Да створимо друштво и економију засновану на знању, креативности и иновацијама, а не на радно-интензивним инвестицијама које не доносе пуно додатне вредности. То је оно што се у економији зове – "да идемо од ''investment-driven'' на ''innovation-driven'' економију", објаснила је она.
Премијерка је подвукла да је једини начин да се брзо подигне стандард тај да талентовани, креативни људи остају у земљи и да се подигне квалитет живота.
Брнабић је указала и на значај дигитализације у јавној управи како бисмо имали ефикасну управу као истински сервис грађана.
Још је један важан разлог зашто је 4. индустријска револуција, односно дигитализација, наша велика шанса. Једна ствар коју она доноси је такозвани ''disruption'', односно ''неред''. То је оно што највећи број земаља дефинише као највећи изазов ове револуције, навела је она.
За нас то није изазов већ шанса. За нас је ''неред'' уобичајена ствар. Ми већ неколико деценија живимо у друштву у којем је ''неред'' стандард. Коначно нешто што нам је стално било мана можемо да искористимо као највећу предност, рекла је Брнабић.
Премијерка је пренела да много времена проводи бавећи се реформом образовања, како би се створио систем у коме млади аналитички размишљају, али и културом, пре свега креативним индустријама, јер без тога нема победе у 4. индустријској револуцији.
Брнабић је исказала захвалност члановима Савета за креативне индустрије који јој помажу у томе шта може и треба да се промени у Србији како би се охрабрила креативност.
Такође, пренела им је захвалност као организаторима конференције, што су одговорни и што су прихватили да заједно раде на променама које су добре за читаво друштво.
Она је напоменула да се ради на стварању бољих услова за креативност и да је спроведено опсежно истраживање стања сцене у извођачким уметностима, из којег се могу извући важни закључци о тренутном стању и проблемима.
Радимо на решавању питања одласка професионалних играча у пензију, указала је председница Владе и додала да се тражи додатни простор где би се могло вежбати и изводити представе, како у Београду, тако и широм Србије.
Брнабић је подсетила на отварање Музеја савремене уметности и Народног музеја, истакавши да предстоји завршетак реконструкције позоришта „Бора Станковић“ у Врању, Народног позоришта у Суботици, обнова сцене „Ступица“ у Југословенском драмском позоришту.
Такође, како је прецизирала, ради се и на завршетку реконструкције и изградњи мале сцене Народног позоришта у Нишу, реконструкцији Ђумуркане за потребе ансамбла "Коло", у изради је пројекат за нову концертну салу на Ушћу, која ће у извесној мери моћи да се користи и за представе и балет, као и зграду за Факултет музичке уметности.
Улажу се велики напори у боље повезивање културе и привреде, нагласила је премијерка и напоменула да је Министарство културе и информисања донело правилник према коме се улагања правних лица у културу сматрају као расход до пет одсто укупних прихода правног лица, што је значајно више него ранијих 1,5 одсто, а проширен је и списак области улагања.
Она је подсетила и на платформу „Србија ствара“, као и на то да ће наредне године први пут ван Цириха, и то у Београду, бити одржана важна светска конференција „World Minds“.
Оно што су била министарства полиције и војске у 20. или у 19. веку, као министарства моћи једне државе, то су за паметну државу у 21. веку министарства културе и образовања. У 21. веку победиће они који се такмиче памећу, иновативношћу, креативношћу и индивидуализмом, поручила је Брнабић.