Љајић је, на панел-дискусији под називом "Сива економија – дупли трошак за потрошаче", навео да има земаља у Европској унији у којима је ситуација у овој области лошија од Србије, попут Бугарске са 32 одсто сиве економије или Румуније са 30 одсто.
Према његовим речима, сива економија, као и корупција, никада неће бити у потпуности искорењене, али су важни политичка воља и правни механизми.
Потпредседник Владе је указао на то да је у борби против сиве економије најбитнија ствар друштвена свест, и упозорио на то да се црно тржиште преселило на интернет.
Он је навео податак да је претходне године 1,8 милиона људи у Србији трговало преко интернета, и најавио да ће се у парламенту наћи закон о поштанским услугама, који предвиђа да свако ко шаље робу мора да се идентификује, а оператер има право да отвори пакет и види шта је унутра ако има неке сумње.
Верујем да ће то у великој мери утицати на трговину преко интернета, навео је Љајић и додао да велики проблем у сузбијању сиве економије представља мали број инспектора и то што се они тешко прихватају савремених начина комуникације.
Ми у туризму имамо 114 инспектора, од којих је 72 републичких, а треба да контролишу 22.000 угоститељских објеката, туристичке агенције и водиче, што није могуће, оценио је Љајић и додао да Министарство државне управе и локалне самоуправе прави анализу како би се тај проблем решио.
Помоћница директора Пореске управе Нада Новосел навела је да је сива економија присутна у промету акцизних добара, као што су дуван, алкохол, нафта и кафа, али и у увозу робе из Кине и Турске.
Код пољопривреде, реч је о неевидентирању приноса и исплаћивању на црно, објаснила је Новосел и додала да је висок степен сиве економије заступљен тамо где је велики ниво готовине у плаћању – у грађевинарству, здравству, превозу.
Према њеним речима, Пореска управа је у 2018. години поднела 1.339 кривичних пријава надлежним тужилаштвима, а откривено је десет милијарди динара утајеног пореза.