Аутор:
Фонет
Санација еколошких црних тачака које су настале после НАТО бомбардовања, али и због неодговарајућих технологија, започета је крајем 1999. године уз ангажовање УНЕП-а, а завршена је крајем априла ове године.
Никчевић је рекао да је тим стручњака УН за заштиту животне средине готово пет година утврђивао последице које је бомбардовање имало по животну средину и радио на чишћењу најугроженијих локација.
Изасланик УН за заштиту животне средине Пека Хависто истакао је да је 60 специјалиста чланова мисије УН утврдило да су најозбиљније последице бомбардовања индустријска загађења, такозване "црне тачке" у Панчеву, Крагујевцу, Новом Саду и Бору.
Он је навео да је пројекат подржало десет земаља ЕУ, које су биле и донатори пројекта за који је до сада потрошено приближно 12,5 милиона долара. Хависто је рекао да су међу највећим донаторима пројекта биле Холандија, Норвешка, Шведска и Финска.
Начелник Одељења за међународну сарадњу при Министарству за науку и заштиту животне средине Мирослав Спасојевић рекао је да од четири поменуте локације, Крагујевац и Нови Сад више не морају да се третирају као "црне тачке", и додао да на локацијама Бор и Панчево треба још да се ради.
Учесници скупа истакли су да ће Србија и УН наставити да сарађују у области заштите животне средине, али да та сарадња убудуће неће бити због последица бомбардовања.