Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је данас да се питање Косова не сме оставити као замрзнути конфликт јер утиче на напредак Србије, али и указала на болећивост међународне заједнице и ЕУ према Приштини.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић истакла је данас да се питање Косова не сме оставити као замрзнути конфликт јер утиче на напредак Србије, али и указала на болећивост међународне заједнице и ЕУ према Приштини.
Брнабић је, гостујући на Телевизији "Хепи", истакла да актуелна ситуација показује сву болећивост Европске уније.
У разговору са представником једне велике земље, која је партнер Приштини, упитала сам како толерише све што се дешава на Косову, а као одговор сам добила ''па то је млада демократија''. То све говори о томе колико је велики простор и колико су дупли стандарди у том случају, навела је премијерка.
Она је такође истакла да су САД тражиле да Србија престане са лобирањем за повлачење признања независности Косова, а да је то Београд отворено одбио.
Према њеним речима, док год они лобирају за додатна признања, потпуни је фер-плеј да ми лобирамо да земље повуку признање.
Премијерка је подсетила на то да су мере Приштине сви осудили, укључујући и САД, те додала да сада са пажњом посматра како ће се испунити наводи из Приштине да они неће укидати таксе.
Она је навела да би волела да је Приштина мало разумнија и да би то било добро и за грађане албанске националности на Косову и Метохији, али и за читав регион, указавши на то да, нажалост, мора да разговара са Рамушом Харадинајем, који је оптужен за најстрашније злочине, а ослобођен је само зато што су сведоци побијени.
Морамо да разговарамо с њим због регионалне стабилности и наше будућности. За нас је важније него било коме другоме у региону да имамо регионалну стабилност, подвукла је Брнабић.
Србија је, како је указала, једина земља у региону која је прошла кроз мере фискалне консолидације, има стабилну економију, буџет, јавни дуг јој опада и има стабилну валуту и перспективу економског раста.
Према њеним речима, уколико немамо регионалну стабилност, нећемо моћи да испунимо све оно што данас можемо због мера фискалне консолидације и озбиљних структурних реформи.
Људи морају да разумеју да је замрзнути конфликт замрзнута нестабилност. Нећемо моћи да искористимо све наше потенцијале и сву здраву основу коју имамо и да идемо тако брзо напред колико бисмо могли ако имамо замрзнути конфликт, објаснила је премијерка.
Она је напоменула да је за већину земаља у свету питање Косова била затворена тема, док данас то више није случај, па чак ни за САД, Немачку, што је, како је оценила, велики успех.
Истовремено, Брнабић је поручила да ће наставити политику коју је покренуо Александар Вучић док је водио Владу Србије, која је политика не речи, већ дела у односу према Републици Српској.
Председница Владе је указала на то да је до сада Републици Српској упућена помоћ у укупној вредности од приближно 22 милиона евра.
Србија је од 2014. године, упркос мерама фискалне консолидације, помагала Републику Српску, и то за конкретне пројекте из области инфраструктуре, за школе, болнице, домове културе, навела је она.
У складу с тим, она је додала да је прошле године отворен Дом културе у Невесињу, који носи име Небојше Глоговца, док је седам милиона евра донирано само за Сребреницу.
Брнабић је поручила да јој је велика част што је добила Орден Републике Српске, не само за њу лично, већ за цео тим који је радио на добрим односима, заједно са председником Вучићем.
Премијерка је подсетила на то да Србија и Република Српска имају и заједничке седнице владе, при чему је последња одржана у Требињу, у августу, док ће наредна бити у Србији.
Односи Републике Српске и Србије су посебни, нормални и природни и никог не угрожавају, а посебно не однос Србије са БиХ, подвукла је она и подсетила на то да је Србија гарант Дејтонског споразума.
Према њеним речима, веома је занимљиво и то да су представници хрватског народа били на јучерашњој свечаности у Бањалуци, што је показатељ да Српска није против било кога или било чега, већ значи сигурност и стабилност за Србе.
Председница Владе је најавила да ће ових дана позвати представнике медијских и новинарских удружења на разговор како би се разјаснило да ли су напустили Кoординациони тим за сарадњу са медијима или и радну групу за израду медијске стратегије, јер јој то сада није потпуно јасно.
Брнабић је подсетила на то да се са представницима удружања састала 27. децембра 2018. године и тада јој ништа нису рекли о напуштању дијалога са Владом, да би после неколико дана саопштили да су одлучили да га суспендују.
Она је пренела да од њих није добила никакву званичну информацију.
Премијерка је истакла да су јој представници медијских и новинарских удружења 27. децембра прошле године уручили први нацрт медијске стратегије, те да су се тада договорили да се поново састану после празника у вези са предлогом за програм јавне расправе.
Према њеној оцени, у овом тренутку не би имало никаквог смисла да напуштају радну групу за медијску стратегију у време када су завршили први нацрт стратегије и када предстоји јавна расправа.
Разговараћу са њима, даћу све од себе, могу да учиним толико колико могу, на крају крајева њихова је одлука, поручила је она и навела да представници медијских и новинарских удружења имају у радној групи девет чланова, осам чланова су представници Владе, док је председник радне групе из Министарства културе и информисања.
Напуштање било каквог дијалога није продуктивно, ситуација није сјајна, али је много боља него што је била. Сада представници медијских и новинарских удружења имају саговорника у Влади, што није био случај 2011. године, када је доношена медијска стратегија, објаснила је Брнабић.
Она је, упитана о годишњем састанку Билдерберг групе на којем је учествовала у јуну прошле године у Торину, истакла да чланови те групе прате ситуацију у свету, па и на Западном Балкану, те да дају похвале за економске и структурне реформе и стабилност буџета.
Премијерка је рекла да је позив за учешће на том састанку била част која је указана Србији, а да она, лично, након тих разговора размишља како би требало да пробамо што пре да затворимо све отворене теме које имамо, јер свет постаје све комплексније место.
Према њеним речима, међу најважнијим темама скупа биле су снага Кине и како ће та земља утицати на остатак света, четврта индустријска револуција, радна места у будућности и како мењати образовање, како ће се земље позиционирати у новој економији, да ли ће Доналд Трамп имати други мандат и како ће то утицати на билатералне и мултилатералне односе Европе, САД, Кине и Русије.
Брнабић је додала да је за њу било корисно да се, између осталих, тамо сретне и са премијерима Холандије и Белгије – Марком Рутеом и Шарлом Мишелом.
Том скупу су, како је прецизирала, присуствовали и Хенри Кисинџер, предстанци "Гугла", власник "Рајан ера", затим бивши председник Европске комисије Жозе Мануел Барозо и многи други.