Брнабић је приликом представљања тог система истакла да се процењује да ће у наредних пет година то омогућити додатних 15 милиона евра прихода у буџет Србије.
Она је истакла да је нови систем пријаве показатељ посвећености Владе Србије борби против сиве економије, побољшању права радника, као и пословног окружења, али и даљој дигитализацији јавне управе, која треба да буде још ефикаснија и транспарентнија.
Надам се да ћемо већ од фебруара имати пријаву сезонских радника у пољопривреди и путем мобилних телефона, поред оног преко сајта који већ функционише, навела је премијерка и додала да се ради на томе да се до краја године исти систем омогући и за пријављивање сезонских радника у грађевинарству и туризму.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Бранислав Недимовић истакао је да ће нови систем за оне који пријављују сезонске раднике бити готово упола јефтинији од постојећег.
Предвиђено је, како је додао, да месечни издаци послодавца који пријављују раднике на име пореза и доприноса по сезонском раднику у просеку износе 6.000 динара, односно 300 динара по дану.
Недимовић је навео да је претходни систем био компликован, због чега је и проценат сиве економије био велики.
Према његовим речима, важно је да су у читавом систему сви заштићени – и онај који ради и онај који је радника ангажовао, као и држава, која до сада није имала ништа од таквих ангажовања.
По закону је у 2017. години било ангажовано свега 3.585 сезонских радника, а у Србији имамо 350.000 регистрованих газдинстава која раде сваки дан, истакао је министар.
Он је објаснио да систем који је Србија увела није нов јер постоје слични у земљама Европске уније, али је јединствен због тога што је први увео ИТ компоненту.
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић поручио је да је нови систем пријаве сезонских радника у пољопривреди жеља Владе Србије да сузбије рад на црно.
Према његовим речима, радници ангажовани на тај начин били су препуштени себи, док ће сада имати право на пензијско и инвалидско осигурање, као и здравствено осигурање у случају повреде на раду или професионалне болести.
Ђорђевић је навео да радници ангажовани на сезонским пословима у пољопривреди могу да остану на евиденцији Националне службе за запошљавање и не губе накнаде уколико су их примали, а исто важи и за социјалну помоћ.
Директорка Пореске управе Србије Драгана Марковић истакла је да, на основу пописа пољопривреде из 2012. године, процењени број сезонских радника у просеку годишње износи око 70.000, а који раде илегално.
За пријаве и одјаве радника потребно је мање од десет минута, рекла је она и објаснила да је развијен електронски систем који ће последњег дана у месецу на основу података из евиденционе пријаве аутоматски сачинити и појединачну електронску пријаву о обрачунатим порезима и доприносима за пријављене сезонске раднике Пореској управи.
Пореска управа је дужна да на основу података из евиденционе пријаве и одјаве у Централном регистру за обавезно социјално осигурање поднесе јединствену пријаву за обавезно социјално осигурање на дневном нивоу, а последњег дана у месецу обједињену пријаву за радно ангажоване.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб оценио је да је нови систем, чије је увођење помогла Немачка развојна агенција ГИЗ, добар пример и за друге земље у окружењу које би могле да га уведу.