Међу најзначајнијим споразумима је онај који се тиче коришћења атомске енергије у мирнодопске сврхе, који су парафирали генерални директор "Росатома" Алексеј Лихачов и министар без портфеља у Влади Србије задужен за иновације и технолошки развој Ненад Поповић.
На списку важних докумената који су се нашли на столу су и Меморандум о разумевању о руско-српској сарадњи у области развоја дигиталних технологија, као и Меморандум о развоју иновација у сектору електричне енергије.
Важан документ оверен потписима је и онај који се односи на руско-српску сарадњу у области истраживања и коришћења космичког простора у мирне сврхе, на који је свој потпис ставио генерални директор "Росксмоса" Дмитриј Рогозин.
Уговор вредан 230 милиона евра потписали су данас генерални директор "РЖД Интернешенел" Сергеј Павлов и генерални директор "Инфраструктуре Железнице Србије" Мирољуб Јевтић, у присуству потпредседнице Владе и министарке грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре Зоране Михајловић.
Уговор се тиче пројектовања и извођења радова на изградњи железничке инфраструктуре Србије и изградњу јединственог Диспечерског центра за управљање саобраћајем возова у Србији између компанија "Инфраструктура Железнице Србије" и "РЖД Интернешенел".
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања у Влади Србије Зоран Ђорђевић и министар рада Русије Максим Топилин потписали су Административни споразум о социјалном осигурању, Протокол о размени ратификационих повеља, Протокол о социјалном осигурању, као и Меморандум о међусобном разумевању и сарадњи у области социјалне заштите.
Повећање капацитета хидроелектране "Ђердап 2", између компанија "Силовије машини" и "Електропривреде Србије", као и Меморандум о руско-српској сарадњи у сектору електричне енергије, такође су печатирани.
Када је реч о локализацији индустријских производа у Србији, уз учешће руских компанија, Меморандум о разумевању су потписали министар привреде Горан Кнежевић и министар индустрије и трговине Русије Денис Мантуров.
Такође, важни споразуми су потписани са компанијом НИС, између осталих и Меморандум о стратешкој сарадњи Московског државног института за међународне односе МИП Русије.
На листи докумената су и Меморандум о стратешкој сарадњи између Руског државног универзитета за нафту и гас и НИС-а.
У сфери билатерале, на списку је План консултација између Министарства спољних послова Србије и Министарства иностраних послова Русије за 2019-2020. годину, затим, заједничка изјава о сарадњи у реализацији пројекта изградње регионалног Центра за нуклеарне технологије на територији Србије, Протокол размене инструмената о потврђивању Споразума између Руске Федерације и Републике Србије о социјалној сигурности.
У области иновација и технолошког развоја између Владе Србије и Фонда "Сколково" потписан је Меморандум о разумевању, Меморандум о узајамном разумевању између Владе Србије и Аутономне некомерцијалне организације Агенција стратешких иницијатива.
Између "Гаспром експорта" и "Србијагаса" потписан је Меморандум о разумевању за развој пројекта проширења капацитета ПСГ Банатски двор.
Ту су и документа из области гасне привреде, развоја производно-дистрибутивне инфраструктуре цевоводног и течног природног гаса, о српско-руској сарадњи у области развоја иновација у сектору електроенергетике између Владе Србије и акционарског друштва "Рошети".
Такође, посета руског председника била је прилика да се парафира Споразум о сарадњи између Фонда за директне инвестиције Руске Федерације и Развојне агенције Србије, Меморандум о сарадњи између Универзитета у Новом Саду и Руског државног универзитета за нафту и гас "Губкин", као и договор ПАО "Силовије машини" и "ЕПС"-а о реконструкцији хидроелектране Ђердап-2.
"Сбербанк Србија" је са компанијом "Телеком" потписала Меморандум, као и Универзитет у Београду са Санктпетербуршким рударским универзитетом.
Потписани су и Заједничка изјава између Владе Русије и Владе Србије о оснивању и условима делатности културно-информативних центара, Меморандум о сарадњи између Универзитета у Београду и Московског државног института међународних односа - Универзитет МГИМО, затим Меморандум о разумевању између Министарства одбране Србије и Камаза, као и бројни протоколи са руским компанијама које су дошле у Београд.