П:
О:
Читај ми
Децентрализација подједнако добра и за Србе и за Албанце
Београд,
24. септембар 2005.
Председник Координационог центра за Косово и Метохију Санда Рашковић-Ивић говорила је у интервјуу за викенд издање дневног листа "Данас" о будућем раду Координационог центра, дијалогу Београда и Приштине и односу државног врха према косовском проблему.
Званични сајт Владе Републике Србије преноси делове разговора, који је вођен уочи прве посете Санде Рашковић-Ивић јужној српској покрајини откако је ступила на нову дужност.
Програм Координационог центра за Косово и Метохију:
- На нивоу високе политике, односно будућег статуса Косова, Координациони центар се, у складу са програмом државног врха Србије и државне заједнице, залаже за формулу "више од аутономије, мање од независности". То значи да албанска страна добија извршну, законодавну и судску власт. Српској држави, у оквиру Резолуције 1244 СБ УН, гарантује се државни и територијални суверенитет, што значи да Косово остаје у границама Србије. Српски полицајци чувају границу, фискална и царинска политика је државна, везана за централу. Постоји један министар одбране, један министар спољних послова, једно место у УН, с тим да бисмо се ми залагали да Косово и Метохија постане демилитаризована зона, како би се спречило формирање паравојних формација на том простору, а истовремено и десензибилизовао страх косовских Албанаца да ће српска војска сад опет тамо заводити ред. Српска и неалбанске заједнице добијају децентрализацију, којом се враћају одређени аспекти функционисања друштва, државе и покрајине на локални ниво. То су просвета, здравство са социјалним питањима, религија и очување културне баштине, судство на општинском нивоу и локална полиција. Подједнако је добра и за Србе и за Албанце јер је јачање локалне самоуправе европска, па, ако хоћете, и светска ствар. И Американци бирају свог локалног шерифа. Осим децентрализације, намеравам да се позабавим и свакодневним животом, преживљавањем 140.000 људи који су остали да живе у различитим географским деловима Косова и Метохије, као и проблемима интерно расељених лица. Шта подразумева београдска "формула": - Албанска страна је преко једног мог иступања видела шта је то, али се није сложила. Господин Адем Демаћи изјавио је да ова формула значи дестабилизацију комплетног Балкана, да би албански народ на Косову и Метохији могао да подигне устанак, да опет тече крв. Слично су реаговали и неки албански политичари из Македоније и Албаније. Ја сам замолила представнике међународне заједнице да не потпадају под утицај претњи, уцена и прихватања готових решења. Нико од амбасадора којима сам објаснила ову формулу, укључујући и господу Масарија и Каи Еида, није рекао да је она глупа, бесмислена, неправедна према албанском народу. Неки су чак оценили да је она добро полазиште, јер заправо представља средњу линију између две радикалне опције - независности Косова и централизма. Сигурно је да нико неће бити потпуно задовољан, али нико неће бити ни тотални губитник. Да ли званични Београд према косовским Албанцима има однос као према својим грађанима:
- Албанци свакако јесу наши грађани. Није то проблем српске или заједничке државе, него албанских политичких елита које су смислиле независност или ништа. Нико од њих нема документа наше државе, него Унмика, што ствара проблем кад долазе представници у радним групама или сада министар Харачија. Међутим, кад треба да се путује у иностранство, пасоше узимају. Пасоше је узело 50.000 Албанаца. Свакако да ту постоје и друге могућности за сарадњу кроз здравство, социјални рад... Они су заинтересовани за нашу стручну помоћ. Рецимо, немају психологе у центрима за социјални рад, нити имају дефектолошки факултет. Има Албанаца који овде студирају. То су та "мала врата" кроз која треба да покажемо да их прихватамо. Као држава свакако да ћемо бити суочени са чињеницом да имамо 30 одсто Албанаца у парламенту заједничке државе, али мислим да смо спремни да се са тим носимо. О плану Б Владе Косова и децентрализацији:
- План Б је одбачен. Он је за нас потпуно неприхватљив и о томе уоште нећемо да разговарамо. Ми се залажемо за свеобухватну децентрализацију, која нам омогућава да формирамо српске општине и да спроводимо децентрализацију свуда. Нема потребе да се децентрализација спроводи у пет општина и да то буде неки пилот-пројекат, кад мислимо да је свеобухватна децентрализација одлична ствар како за Србе, тако и за Албанце, па и шире за целу Србију. Сусрет министара културе Којадиновића и Харачија:
- Сусрет министара културе, као и недавни састанак у Бечу договорен је на састанку са премијером Коштуницом и његовим саветницима, кад је Каи Еиде био у Београду почетком месеца. О свему томе обавестио ме је један од премијерових саветника професор Владета Јанковић. Не иде се, верујте, као разбијена војска, нити неко трчи да се види са неким министром. Ради се о договореној стратегији. Позиви председника Тадића господину Ругови и премијера Коштунице премијеру Косумију одавно стоје. Наша страна је држала испружену руку, али је албанска одуговлачила. Сад је искрсла и Руговина тешка болест. Више нема смисла да чекамо. Боље је да неки дијалог почне.
Ко су легитимни представници косовских Срба:
- Тешко је говорити о легитимним представницима, јер неко ко иза себе има три промила гласачког тела не може имати легитимитет. На првим парламентарним косовским изборима 2001. док сам још била комесар за избеглице, излазност је била 67 одсто. У поређењу са тим, они који су добили неколико промила не могу говорити о легитимитету. То морамо да решавамо на другачији начин, паралелно са децентрализацијом, јер треба да имамо неке институције у којима ће бити смислено учествовати. Зато треба да делујемо договором и конструктивно. Ако Српска листа за КИМ, са тих неколико промила на изборима, нема легитимитет, зашто је Београд стао иза предлога за децентрализацију, који је она упутила Петерсену, а што је била и платформа београдске делегације у Бечу:
- Српска листа није једина која је направила тај предлог и иза њега стала. Све оно што се ради у консултацијама има легитимитет, а људи са Српске листе су се консултовали. То нису њихови приватни захтеви, него су разматрани и на другим местима. Да ли је Београд више окренут северном делу покрајине него енклавама, пре свега финансијски:
- Што се тиче финансијског улагања, то заиста не могу да кажем, али је чињеница да је на северу релативна сигурност и да је он сачувао неке институције које су омогућиле опстанак тог народа. Пре свега то је Универзитет, где је концентрација младих људи, ту је од раније и болница, суд. У северном делу Косовске Митровице су све те институције и она представља некакав светионик опстанка. Потпуно је погрешна интерпретација да ми ту улажемо јер ћемо то да одвојимо, а све остало да пустимо низ воду. То није тачно.
О Хашиму Тачију као могућем саговорнику:
- Има много ствари због којих Тачи ни из једног угла није "прави човек". Албанска је интерпретација да децентрализација коју тражимо и хоризонтално повезивање воде у поделу Косова. Али, ако погледате где живе Срби и колико су та места удаљена једна од других, видите да је то физички немогуће и да прича о подели Косова не долази у обзир, као ни независност. Оно што су Албанци нудили преко појединих њихових лобиста попут Мортона Абрамовица, била је подела Косова по формули три за три. Три општине на северу Косова и то без северне Митровице за три општине на југу централне Србије. То је уједно и Тачијева понуда, коју може да задржи за себе, јер независност и подела Косова за нас нису тема разговора и ту је тачка.
Програм Координационог центра за Косово и Метохију:
- На нивоу високе политике, односно будућег статуса Косова, Координациони центар се, у складу са програмом државног врха Србије и државне заједнице, залаже за формулу "више од аутономије, мање од независности". То значи да албанска страна добија извршну, законодавну и судску власт. Српској држави, у оквиру Резолуције 1244 СБ УН, гарантује се државни и територијални суверенитет, што значи да Косово остаје у границама Србије. Српски полицајци чувају границу, фискална и царинска политика је државна, везана за централу. Постоји један министар одбране, један министар спољних послова, једно место у УН, с тим да бисмо се ми залагали да Косово и Метохија постане демилитаризована зона, како би се спречило формирање паравојних формација на том простору, а истовремено и десензибилизовао страх косовских Албанаца да ће српска војска сад опет тамо заводити ред. Српска и неалбанске заједнице добијају децентрализацију, којом се враћају одређени аспекти функционисања друштва, државе и покрајине на локални ниво. То су просвета, здравство са социјалним питањима, религија и очување културне баштине, судство на општинском нивоу и локална полиција. Подједнако је добра и за Србе и за Албанце јер је јачање локалне самоуправе европска, па, ако хоћете, и светска ствар. И Американци бирају свог локалног шерифа. Осим децентрализације, намеравам да се позабавим и свакодневним животом, преживљавањем 140.000 људи који су остали да живе у различитим географским деловима Косова и Метохије, као и проблемима интерно расељених лица. Шта подразумева београдска "формула": - Албанска страна је преко једног мог иступања видела шта је то, али се није сложила. Господин Адем Демаћи изјавио је да ова формула значи дестабилизацију комплетног Балкана, да би албански народ на Косову и Метохији могао да подигне устанак, да опет тече крв. Слично су реаговали и неки албански политичари из Македоније и Албаније. Ја сам замолила представнике међународне заједнице да не потпадају под утицај претњи, уцена и прихватања готових решења. Нико од амбасадора којима сам објаснила ову формулу, укључујући и господу Масарија и Каи Еида, није рекао да је она глупа, бесмислена, неправедна према албанском народу. Неки су чак оценили да је она добро полазиште, јер заправо представља средњу линију између две радикалне опције - независности Косова и централизма. Сигурно је да нико неће бити потпуно задовољан, али нико неће бити ни тотални губитник. Да ли званични Београд према косовским Албанцима има однос као према својим грађанима:
- Албанци свакако јесу наши грађани. Није то проблем српске или заједничке државе, него албанских политичких елита које су смислиле независност или ништа. Нико од њих нема документа наше државе, него Унмика, што ствара проблем кад долазе представници у радним групама или сада министар Харачија. Међутим, кад треба да се путује у иностранство, пасоше узимају. Пасоше је узело 50.000 Албанаца. Свакако да ту постоје и друге могућности за сарадњу кроз здравство, социјални рад... Они су заинтересовани за нашу стручну помоћ. Рецимо, немају психологе у центрима за социјални рад, нити имају дефектолошки факултет. Има Албанаца који овде студирају. То су та "мала врата" кроз која треба да покажемо да их прихватамо. Као држава свакако да ћемо бити суочени са чињеницом да имамо 30 одсто Албанаца у парламенту заједничке државе, али мислим да смо спремни да се са тим носимо. О плану Б Владе Косова и децентрализацији:
- План Б је одбачен. Он је за нас потпуно неприхватљив и о томе уоште нећемо да разговарамо. Ми се залажемо за свеобухватну децентрализацију, која нам омогућава да формирамо српске општине и да спроводимо децентрализацију свуда. Нема потребе да се децентрализација спроводи у пет општина и да то буде неки пилот-пројекат, кад мислимо да је свеобухватна децентрализација одлична ствар како за Србе, тако и за Албанце, па и шире за целу Србију. Сусрет министара културе Којадиновића и Харачија:
- Сусрет министара културе, као и недавни састанак у Бечу договорен је на састанку са премијером Коштуницом и његовим саветницима, кад је Каи Еиде био у Београду почетком месеца. О свему томе обавестио ме је један од премијерових саветника професор Владета Јанковић. Не иде се, верујте, као разбијена војска, нити неко трчи да се види са неким министром. Ради се о договореној стратегији. Позиви председника Тадића господину Ругови и премијера Коштунице премијеру Косумију одавно стоје. Наша страна је држала испружену руку, али је албанска одуговлачила. Сад је искрсла и Руговина тешка болест. Више нема смисла да чекамо. Боље је да неки дијалог почне.
Ко су легитимни представници косовских Срба:
- Тешко је говорити о легитимним представницима, јер неко ко иза себе има три промила гласачког тела не може имати легитимитет. На првим парламентарним косовским изборима 2001. док сам још била комесар за избеглице, излазност је била 67 одсто. У поређењу са тим, они који су добили неколико промила не могу говорити о легитимитету. То морамо да решавамо на другачији начин, паралелно са децентрализацијом, јер треба да имамо неке институције у којима ће бити смислено учествовати. Зато треба да делујемо договором и конструктивно. Ако Српска листа за КИМ, са тих неколико промила на изборима, нема легитимитет, зашто је Београд стао иза предлога за децентрализацију, који је она упутила Петерсену, а што је била и платформа београдске делегације у Бечу:
- Српска листа није једина која је направила тај предлог и иза њега стала. Све оно што се ради у консултацијама има легитимитет, а људи са Српске листе су се консултовали. То нису њихови приватни захтеви, него су разматрани и на другим местима. Да ли је Београд више окренут северном делу покрајине него енклавама, пре свега финансијски:
- Што се тиче финансијског улагања, то заиста не могу да кажем, али је чињеница да је на северу релативна сигурност и да је он сачувао неке институције које су омогућиле опстанак тог народа. Пре свега то је Универзитет, где је концентрација младих људи, ту је од раније и болница, суд. У северном делу Косовске Митровице су све те институције и она представља некакав светионик опстанка. Потпуно је погрешна интерпретација да ми ту улажемо јер ћемо то да одвојимо, а све остало да пустимо низ воду. То није тачно.
О Хашиму Тачију као могућем саговорнику:
- Има много ствари због којих Тачи ни из једног угла није "прави човек". Албанска је интерпретација да децентрализација коју тражимо и хоризонтално повезивање воде у поделу Косова. Али, ако погледате где живе Срби и колико су та места удаљена једна од других, видите да је то физички немогуће и да прича о подели Косова не долази у обзир, као ни независност. Оно што су Албанци нудили преко појединих њихових лобиста попут Мортона Абрамовица, била је подела Косова по формули три за три. Три општине на северу Косова и то без северне Митровице за три општине на југу централне Србије. То је уједно и Тачијева понуда, коју може да задржи за себе, јер независност и подела Косова за нас нису тема разговора и ту је тачка.
-
Београд, 17. јул 2024.Влада ће у вези са пројектом „Јадар“ наставити да ради у...
-
Београд, 12. јул 2024.Србија проналази изворе раста на путу ка побољшању животног...
-
Београд, 26. јун 2024.На превентивним прегледима више од 2.300 грађана открило неку...
-
Београд, 24. јун 2024.Трансформацијом ЕПС-а до снажне профитабилне компаније
-
Београд, 4. јун 2024.Свеобухватно побољшање материјалног положаја припадника...
-
Београд, 12. април 2024.Србија сачувала макроекономску стабилност
-
Београд, 11. април 2024.Држава дугорочно размишља о развоју енергетског сектора
-
Београд, 6. март 2024.У овој години 315 милиона динара за развој мање развијених региона
-
Београд, 31. децембар 2023.Стопа криминала ове године нижа за готово 18 одсто
-
Београд, 23. август 2023.Снажан раст извоза ИКТ сектора резултат развоја иновација