Шарчевић је, на представљању резултата Научно-технолошког парка Београд, рекао да цео свет цени српску науку и истраживаче и да стога знање наших људи има потенцијал да буде добар производ.
Он је указао на то да се за три године пословања у Научно-технолошком парку Београд развила 71 технолошка компанија, радно је ангажовано 650 инжењера, а компаније чланице су током 2018. приходовале 20 милиона евра.
Према његовим речима, само током прошле године основано је 20 стартап компанија, обучено је 200 младих потенцијалних предузетника, а 1.000 студената обучено је за технолошко предузетништво.
Научно-технолошки парк Београд је пример добре праксе, оценио је министар и најавио да ће до краја године бити завршен НТП у Новом Саду, а положен је и камен темељац и за НТП у Нишу.
Шарчевић је додао да је потребно да поставимо добре темеље будућим генерацијама на свим нивоима образовања уколико желимо још научно-технолошких паркова и компанија попут оних који се развијају у НТП Београд.
Реформе образовања које спроводимо обухватају цео школски систем и циљ нам је да деца уче путем концепата и кроз исходе, а не да им неко пуко преноси садржај, објаснио је министар.
Шарчевић је оценио и да Закон о Фонду за науку, који је усвојен прошле године, даје потпуно нову димензију, без политизације науке.
Србија, како је указао, има билатералне уговоре о науци са Кином, Јужном Корејом, Русијом, Сједињеним Америчким Државама, Турском, Италијом, Португалом.
Такође, желимо да уђемо у пројекте попут Хоризонт Европа, чији фонд износи 160 милијарди евра, поручио је министар.
Државни секретар Министарства просвете Владимир Поповић рекао је да држава ради на новом моделу финансирања науке који ће да комбинује и институционално и пројектно финансирање.
Наћи ћемо решење и за истраживаче на факултетима који нису у настави јер желимо економију засновану на знању и што више оваквих примера као у НТП Београд, рекао је Поповић.
Он је изразио уверење да ће се направити закон о науци и истраживању на добробит заједнице и у договору са њом, и да ће имати подршку барем 95 одсто истраживача.
Директорка Научно-технолошког парка Београд Гордана Даниловић Грковић нагласила је да резултати тог парка показују да се развојем правих система подршке, као што су научно-технолошки паркови, може реализовати потенцијал који Србија има у младим људима.
Развојем оваквих инструмената подршке и охрабривањем младих да започну своје послове, одлив мозгова можемо да заменимо извозом паметних производа и услуга и да створимо услове за економију засновану на знању, подвукла је Даниловић Грковић.
Суоснивач стартап компаније „SmartReseаrch“ Марко Панић, који се након школовања у Немачкој вратио у Србију и почео да ради на развоју машине за аутоматско тестирање лабораторијских процеса, објаснио је какву је подршку на том путу добио од НТП Београд.
Будући да је већина нас овде из техничке струке врло нам је значила помоћ коју смо добили и коју и даље имамо у усмеравању при развоју производа и пословања. Са друге стране, захваљујући НТП-у добили смо и приступ различитим програмима финансирања развоја иновативних производа, што је у нашем случају било пресудно, објаснио је Панић.
Он је додао да очекује да се већ почетком маја производ његове компаније нађе на тржишту.
Научно-технолошки парк Београд основан је 2015. у партнерству Владе Србије (у име Владе Министарство просвете, науке и технолошког развоја), града Београда и Универзитета у Београду, уз подршку Владе Kонфедерације Швајцарске.
НТП Београд је конципиран као место спајања и размене између институција, науке и привреде са циљем да пружи подршку стартап компанијама/тимовима, као и растућим високотехнолошким компанијама у развоју и комерцијализацији иновативних производа и услуга.