Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали саопштио је данас да је наша земља напредовала по индексу економских слобода на листи „Херитиџ фондације“ за 2019. годину, остваривши за 11 места бољу позицију у односу на претходну годину.
Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали саопштио је данас да је наша земља напредовала по индексу економских слобода на листи „Херитиџ фондације“ за 2019. годину, остваривши за 11 места бољу позицију у односу на претходну годину.
Мали је тим поводом оценио да је ресорно министарство донело добру одлуку када је у фокус своје економске политике ставило привреднике и олакшање њиховог пословања.
То је, како је указао, управо препознала ова међународна организација која је потврдила јачање пословног амбијента и пословних слобода у Србији.
Напредовати за 11 места на листи економских слобода, у околностима када се у свету воде трговински ратови и када се враћају уназад на лествици економских слобода многе развијеније земље, велики је резултат Србије, због кога треба да буду поносни сви њени грађани, оценио је министар.
Мали је истакао важност донетих прописа који су допринели бољем привредном амбијенту.
Посебно смо поносни на бројне прописе усмерене ка побољшању привредне климе, који су охрабрили привреднике, и домаће и стране, да покрену бизнис, остану у Србији и шире своје пословање, навео је он.
Министар је посебно истакао Закон о накнадама, донет крајем 2018. године, а који је важан јер је искристалисао јасне и транспарентне трошкове и омогућио предвидљивост у пословном планирању.
Пословне слободе и пословни амбијент огледају се и у томе што Влада упорно инсистира на унапређењу еУправе и сервиса који привредницима пружају Пореска управа и Управа царина, али и друге управе у склопу државе, објаснио је он.
Боримо се, како је подвукао, за то да привредници лакше пријаве порез, да лакше дођу до повраћаја пореза или лакше пријаве фирму, јер у крајњој линији једино реформе у тим областима могу да омогуће веће запошљавање и привредни раст.
Мали је подсетио на то да је стратегија реформе Пореске управе усвојена и да се креће у њену реализацију набавком нове опреме, изградњом објеката и запошљавањем стручног кадра, нарочито у области инспекцијског надзора.
Према његовим речима, циљ је да се привредницима омогући да уштеде трошкове и време, да са неколико кликова пријаве и одјаве раднике, своју фирму, среде папирологију и не губе време шетајући од шалтера до шалтера.
Царина, као још једна значајна управа Министарства финансија, чије пословање утиче на привредно кретање, проток робе и капитала, модернизује своје капацитете, навео је он.
Кључна измена која је предвиђена изменама царинског закона, како је рекао, јесте да ће се убудуће комуникација са приватним сектором обављати електронски, односно више неће бити папира и чекања у редовима за подношење царинске документације.
Мали је предочио да је примарни циљ повећање животног стандарда грађана, а управо свим мерама које Влада спроводи стимулише се покретање нових бизниса.
Управо због тога нам долазе инвеститори, а један од примера је најновија вест о инвестицији америчке компаније NCR, али и других фирми које препознају технолошки и људски потенцијал који Србија поседује, подвукао је он.
Он је најавио да ће се и даље радити на уређењу инфраструктуре, правног система и имовинских односа у земљи, нагласивши да се интензивно ради и на даљем унапређењу и реформисању јавне управе, као и на проналажењу стратешких партнера за државне компаније, што је био случај са предузећем РТБ „Бор“.
Позиција Србије је, како је оценио, неупоредиво боља него пре неколико година, пре свега захваљујући добрим макроекономским резултатима и фискалној консолидацији.
Најважније је да одржимо фискално здравље. Наш буџет је уравнотежен и стабилан. Само такав буџет ствара економске претпоставке за нова државна улагања у велике инфраструктурне инвестиције, као и стварање простора за многе програме подстицаја привреде, рекао је министар.
Он је поручио да је дугорочно опредељење државе растерећење привреде да би она постала активнија и конкурентнија.
Уколико обезбедимо довољно фискалног простора ићи ћемо са даљим смањењем оптерећења на зараде, што је наше дугорочно опредељење, закључио је министар.
Србија је напредовала по индексу економских слобода на листи „Херитиџ фондације“ за 2019. годину, заузевши 69. место међу 180 рангираних земаља, што је за 11 позиција боље у односу на претходну годину.
Укупан скор Србије, како се наводи на сајту фондације, повећан је за 1,4 поена на 63,9, што је сврстава у категорију економски „умерено слободних земаља“.
Србија је, како се наводи, остварила велико побољшање у области фискалног здравља, при чему су веће оцене дате на плану пословних слобода и државне потрошње.