Мали је, гостујући на Радио-телевизији Србије, посебно указао на податке о приходима буџета у јануару ове године, при чему је планирано да суфицит буде приближно 7,8 милијарди динара, односно око 65 милиона евра, а резултат је три пута бољи – остварено је 23,6 милијарди динара.
Министар је указао на то да су бољи и приходи и наплата, а да је уједно и привредна активност већа, што нам даје разлога за оптимизам за читаву годину.
Уколико се са оваквим приливима у буџет настави, размишљамо о новом повећању плата и пензија у овој години, поручио је Мали.
Он је, такође, навео да се разговори са Мисијом ММФ-а о спровођењу програма макроекономских и структурних реформи, који је подржан Инструментом за координацију политика, званично завршавају сутра.
Према његовим речима, тај програм је одобрен Србији у јулу 2018. године, саветодавног је карактера и не предвиђа коришћење финансијских средстава.
Важно је да је ММФ потврдио добар прошлогодишњи учинак – висока стопа привредног раста од приближно 4,4 одсто, што нас сврстава у најбрже растуће економије Европе и стопа незапослености која је у октобру износила 11 одсто, навео је он.
Према његовим речима, са ММФ-ом је договорено да се даље настави рад на структурним реформама, првенствено у области реформе јавних предузећа, као и јавног сектора.
Мали је подсетио на то да су 2012. године укупни губици јавног сектора износили више од 60 милијарди динара, а 2017. године јавна предузећа остварила су приход већи од 20 милијарди динара.
Према његовим речима, радиће се и на побољшању рада јавне администрације, јер је грађанима потребна јавна управа која је много ефикаснија, па се зато инсистира на такозваној еУправи, а ради се и на реформи Пореске управе.
Крајем године смо усвојили реформске законе, који растерећују привреду, смањили смо оптерећење на зараде и сада преостаје да видимо на који начин ће привреда то осетити, објаснио је министар.
Он је истакао да је циљ да пословни амбијент буде још атрактивнији, и додао да је задатак Владе да створи услове за отварање још више радних места и допринесе још већем расту нашег БДП-а у будућем периоду.
Министар је, говорећи о статусу Комерцијалне банке, чије је решавање, такође, део аранжмана са ММФ-ом, рекао да се ове недеље очекује избор саветника за избор стратешког партнера.
Мали је подсетио на то да је Влада нашла стратешке партнере за РТБ Бор, Аеродром "Никола Тесла" и "Железару", и додао да остаје да се види на који начин да се то учини и за Комерцијалну банку.
Он је навео да се са ММФ-ом разговарало и о могућој економској кризи, с обзиром на то да је Србија део света, а кризне ситуације на Средњем и Далеком истоку и Венецуели представљју шокове који могу да доведу до економске кризе.
Грађани треба да знају да је Србија данас много отпорнија и економски снажнија него што је била пре неколико година, тако да смо много спремнији за било какву потенцијалну економску кризу. Структурне реформе нам дају могућност да будемо још јачи, закључио је Мали.