Пауновић је подсетила на то да је наша земља у 2006. години приступила Европској повељи о регионалним или мањинским језицима Савета Европе, објаснивши да је овај међународни споразум посвећен заштити језика група становништва које говоре другачије језике од оног који је језик већинског становништва државе.
Посебно смо поносни на чињеницу да је од 47 чланица Савета Европе, Србија једна од 25 чланица која је приступила овом документу, истакла је Пауновић.
Свесна значаја образовања на матерњем језику у контексту очувања и развоја идентитета припадника националних мањина, Република Србија обезбеђује, осим на српском језику, целокупно образовање на матерњем језику на још осам језика: албанском, босанском, бугарском, мађарском, русинском, румунском, словачком и хрватском језику, навела је она.
Директорка Канцеларије за људска и мањинска права напоменула је да се осим тога, још шест језика изучава у оквиру наставног предмета Матерњи језик са елементима националне културе: буњевачки, влашки, македонски, ромски, украјински и чешки језик.
Око 60.000 деце похађа наставу на свом матерњем језику или изучава свој матерњи језик на свим нивоима образовања, додала је Пауновић, додавши да се право на информисање на језику националне мањине остварује путем штампаних и електронским медија.
Такође, на мањинским језицима се издају новине, часописи, публикације, зборници, а електронски медији емитују програме на језицима националних мањина.
Према расположивим подацима, месечно се емитује више од 18.000 сати радио и телевизијског програма за припаднике мањина на 16 језика, а излази више од 100 штампаних медија.
Као јединствен пример у Европи, Војводина представља мултиетничку и мултукултурну средину у којој живи више од 25 различитих националних мањина.
Посебну реткост представља покрајински јавни сервис Радио-телевизија Војводина, на којем се емитује значајан део програма на 15 језика националних мањина.
Постоје и посебне редакције (на мађарском, словачком, румунском, русинском, ромском, хрватском, украјинском, македонском и буњевачком) које се баве производњом ових садржаја, подвукла је Пауновић.
У Републици Србији је у службеној употреби, поред српског језика, још 11 језика националних мањина (албански, босански, бугарски, мађарски, македонски, румунски, русински, словачки, хрватски, црногорски и чешки) у 42 јединице локалне самоуправе.
Статутом АП Војводине утврђено је да су у раду органа АП Војводине поред српског језика и писма, у службеној употреби и мађарски, румунски, русински, словачки и хрватски језици и њихова писма.
Ратификацијом повеље, како наводи Пауновић, Србија се обавезала да посебно штити албански, босански, бугарски, мађарски, ромски, румунски, русински, словачки, украјински и хрватски језик, али се повеља односи и на све остале мањинске језике који се традиционално користе на нашој територији.
Испуњавањем обавеза из овог међународноправног акта посвећеног заштити и унапређењу мањинских језика, доприносимо очувању мултукултуралности и вишејезичности код нас и у Европи, оценила је директорка Канцеларије за људска и мањинска права.
Организација УН за образовање, науку и културу (УНЕСКО) је 1999. године прогласила 21. фебруар за Међународни дан матерњег језика, у знак сећања на смрт студената у Даки (некада Источни Пакистан, данас Бангладеш), који су погинули у борби за право да користе свој матерњи језик.
Обележавање овог дана у земљама УНЕСКО почело је 21. фебруара 2000. године у циљу промовисања језичке и културне разноликости и вишејезичности, наводи се у саопштењу Канцеларије за људска и мањинска права.