Председавајући Социјално-економском савету Србије (СЕС) Милош Ненезић изјавио је данас да то тело подржава да се кроз дијалог на локалном нивоу превентивно решавају проблеми и унапређује привредни амбијент.
Било да имате питање, коментар, сугестију или било какав проблем који је у оквиру надлежности Владе, пошаљите нам своју поруку и потрудићемо се да вам одговоримо у најкраћем року. Уколико ваш проблем излази из оквира наших овлашћења, проследићемо поруку надлежној институцији.
Председавајући Социјално-економском савету Србије (СЕС) Милош Ненезић изјавио је данас да то тело подржава да се кроз дијалог на локалном нивоу превентивно решавају проблеми и унапређује привредни амбијент.
Ненезић је, након седнице СЕС-а, одржане у Крагујевцу, у изјави за новинаре рекао да је иницијатива да се у сваком граду и општини у Србији оснују локални социјално-економски савети, као и да се постојећи подстакну на активнији рад.
Да би се то остварило зависи пуно од послодаваца и од синдиката, али и од локалне самоуправе, истакао је он и додао да крагујевачки Социјално-економски савет, који је основан пре десет година, није био активан у заседањима, али су социјални партнери ипак деловали и водили дијалог.
Овде смо наишли на спремност послодаваца, синдиката и локалне самоуправе да се дијалогом разреше проблеми, рекао је Ненезић и додао да је циљ општа добробит за све грађане Крагујевца.
Председник УГС "Независност" Зоран Стојиљковић истакао је да за континуирани рад локалног социјално-економског савета власт мора да гарантује озбиљне претпоставке - кадровске, просторне и финансијске, као и да његов рад мора да буде видљивији у медијима.
Он је оценио да се од градске власти очекује и да се укључи у дијалог и када се решавају проблеми у великим системима на нивоу државе у јавном сектору као и у великим приватизованим фирмама као што је "Фијат Крајслер аутомобили Србија".
Председник Савеза самосталних синдиката Србије Љубисав Орбовић је рекао да су на данашњој седници СЕС-а поново тема били казнени поени за сваки месец за оне који оду у пензију пре него што напуне 65 година живота.
Он је објаснио да се приближно 23.000 пензионера сада налази под тим казненим поенима и да то угрожава њихову егзистенцију, а ради се о људима који су радили 40 година, при чему су углавном били проглашени за технолошки вишак.
Орбовић је навео да је реч о људима који су морали да оду раније у пензију и примања су им годишње мања за око две и по пензије.