У Чачку је данас одржан трећи округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе Републике Србије.
У Чачку је данас одржан трећи округли сто у оквиру јавне расправе о Нацрту стратегије развоја система јавног информисања у Републици Србији, коју спроводи Кабинет председнице Владе Републике Србије.
У расправи је речено да из нове медијске стратегије треба да проистекну квалитетне законске измене, док су представници локалних медија критиковали примену концепта пројектног суфинансирања медијских садржаја и затражили да оно буде транспарентно.
Дејан Стојановић из Министарства културе и информисања је истакао да је Радна група покушала да исправи недостатке, "да запуши све рупе", како би пројектно суфинансирање испунило сврху, у корист грађана, али и медија.
Нова решења, када је ова проблематика у питању, предвиђају успостављање уједначених критеријума за рад конкурсних комисија и увођење евалуације спроведених пројеката, објаснио је Стојановић, који је и председник Радне групе за израду Нацрта медијске стратегије.
Представница крагујевачког "Гласа Шумадије" Јованка Маровић предочила је да се новинари Крагујевачке иницијативе противе увођењу регионалних јавних сервиса, што би, како је објаснила, додатно пореметило локално и регионално тржиште, а остале медије довело у неравноправан положај.
Директорка предузећа "Медија тим лидер" Светлана Којановић будућност српских медија види у медијима цивилног друштва и очекује да ће они променити стање.
У пројектном суфинансирању медијских садржаја, како је истакла, било је озбиљних мањкавости, па би овај концепт требало уредити, да више не буде промашених инвестиција.
Извршни директор "Транспарентности Србија" Немања Ненадић сматра да јавне набавке остављају простор за злоупотребе јер се спроводе без конкурса, те да би одлуке комисија за суфинансирање медијских садржаја требало да буду што мерљивије, на пример кроз систем бодовања.
Осврћући се на предлоге за оснивање регионалних јавних сервиса, Ненадић је рекао да их разуме, али је поручио да се никада не би требало залагати за јавно-приватна партнерства, јер су она, по његовом мишљењу, најгора.
Представник УНС-а у Радној групи Нино Брајовић истакао је да је у Нацрт стратегије први пут унета формулација да се на свим нивоима власти обезбеди минимум средстава за суфинансирање медијских садржаја.
Председник чачанског "Удружења медија и медијских радника" Гвозден Николић изнео је тврдњу да је "вртоглава и незапамћена" приватизација медија оставила хиљаде људи без посла.
Он је оценио да је за то добрим делом заслужна претходна медијска стратегија, док су новинарска удружења тај процес немо посматрала.
Николић је нагласио да се то удружење никако не слаже са оснивањем медија цивилног сектора, али подржава формирање више саморегулаторних тела.
Представник удружења "Локал прес" Стојан Марковић истакао је неопходност да из медијске стратегије проистекну квалитетне законске измене.
Према његовим речима, "Локал прес" се залаже за само једно саморегулаторно тело и захтева да на конкурсима не учествују штампани и онлајн медији који не признају надлежност Савета за штампу.
Према процени чланице Радне групе Јелене Клеут, држава једва чека да настане 101 саморегулаторно тело.
Савет за штампу је настао онда када је држава хтела да регулише медије, а штампа рекла - не сами ћемо, док електронски медији то нису успели, нагласила је Клеут.
Како је најављено, Влада Србије би крајем априла требало да усвоји медијску стратегију, после чега следи доношење акционог плана за њено спровођење, а три године касније и рекапитулација испуњености.