П:
О:
Читај ми
Петог октобра направљен раскид са недемократским поретком
Београд,
5. октобар 2005.
Председник Владе Републике Србије Војислав Коштуница оценио је синоћ у емисији "Упитник" Радио-телевизије Србије да је 5. октобра 2000. године направљен дисконтинуитет са режимом Слободана Милошевића, што најбоље показује одлука Савета министара Европске уније о отпочињању преговора о Споразуму о стабилизацији и придруживању са СЦГ.
Војислав Коштуница
Званични сајт Владе Србије преноси делове овог разговора.
О значају 5. октобра:
- Европска унија у своје редове не би примила некога ко није раскинуо са претходним режимом, наравно, уз испуњење свих услова који су постављани и који се постављају, као што је примена Уставне повеље, сарадња са Хашким трибуналом и друго.
Очигледно је да постоји велики несклад у оцени између Европе, која је закључила да постоји одлучан рез са оним што је било пре 5. октобра, и малог дела наше јавности који мисли другачије.
У српској историји 5. октобар је један од камена темељаша који је значио радикалан, суштински раскид са недемократским поретком, у коме смо живели пола века. Он је представљао процес изласка из комунизма, прве кораке у демократску транзицију, коју смо због ратова и санкција започели са закашњењем у односу на друге посткомунистичке земље.
Значај 5. октобра је у убрзаном стварању демократских институција, успостављању правне државе, слободног тржишта, настојања да се живи боље, као и у успостављању складних односа са суседима, међународном заједницом и великим силама.
Величина 5. октобра и оно што га чини демократском, мирном револуцијом је у томе што није дошло до грађанског рата. Он је увелико раније припреман, а грађани су једини који полажу право на тековине тога дана.
После свега што смо доживели у прошлом веку дошло је време да станемо на крај грађанским ратовима и кренемо ка Европи, у чему је учињен први корак.
Сарадња са Трибуналом у Хагу:
- Сарадња с Хашким трибуналом је неопходна и ниједан проблем се не може решити док се са дневног реда не скине то питање. У сарадњи са Хагом сваки тренутак је драгоцен, а почео је да се мења и однос јавног мњења у Србији према том суду.
Сарадња с Трибуналом у Хагу је остварена кроз добровољне предаје, побољшана је и комуникација између Београда и Хага, а успостављена је и врста поверења.
Од новембра прошле године, уз припрему јавности за ту сарадњу, учињено је јако много, што најбоље илуструје број оптужених који су се добровољно предали.
Наша земља је за то да се питање Хага оконча јуче, да је све за нама, а то се односи и на преостале случајеве, као што је и генерал Младић.
Статус Косова и Метохије:
- Расправа о будућем статусу Косова и Метохије биће онолико ваљана колико на објективан и уравнотежен начин буде оцењено стање људских права у јужној српској покрајини, које је незадовољавајуће.
Испуњеност стандарда је прва битка коју треба водити и питање статуса може бити отворено само уз затварање очију пред многим нерешеним питањима људских права, неповратка расељених, несигурности, неслободе кретања.
Када се отвори питање статуса, поставља се питање да ли је могуће односе у државној заједници, у Србији, мењати на један такав начин, уз проширивање аутономије Косова и Метохије и поштовање мањинских права свих, или је потребно још једанпут, злокобно, на почетку 21. века, чинити оно што се чинило на крају 20. века, а то је прекрајање границе на најосетљивијем делу Европе - Балкану.
Прекрајање граница било би погубно, а може се наћи неконвенционално решење које ће у оквиру постојећих граница, поштујући и тражећи одговарајуће облике аутономије и мањинских права, обезбедити да не дође до цепања и разбијања државних целина на Балкану. Групе које проналазе решења за будуће Косово и Метохију у виду такозване условне независности немају за такав став аргументе.
О значају 5. октобра:
- Европска унија у своје редове не би примила некога ко није раскинуо са претходним режимом, наравно, уз испуњење свих услова који су постављани и који се постављају, као што је примена Уставне повеље, сарадња са Хашким трибуналом и друго.
Очигледно је да постоји велики несклад у оцени између Европе, која је закључила да постоји одлучан рез са оним што је било пре 5. октобра, и малог дела наше јавности који мисли другачије.
У српској историји 5. октобар је један од камена темељаша који је значио радикалан, суштински раскид са недемократским поретком, у коме смо живели пола века. Он је представљао процес изласка из комунизма, прве кораке у демократску транзицију, коју смо због ратова и санкција започели са закашњењем у односу на друге посткомунистичке земље.
Значај 5. октобра је у убрзаном стварању демократских институција, успостављању правне државе, слободног тржишта, настојања да се живи боље, као и у успостављању складних односа са суседима, међународном заједницом и великим силама.
Величина 5. октобра и оно што га чини демократском, мирном револуцијом је у томе што није дошло до грађанског рата. Он је увелико раније припреман, а грађани су једини који полажу право на тековине тога дана.
После свега што смо доживели у прошлом веку дошло је време да станемо на крај грађанским ратовима и кренемо ка Европи, у чему је учињен први корак.
Сарадња са Трибуналом у Хагу:
- Сарадња с Хашким трибуналом је неопходна и ниједан проблем се не може решити док се са дневног реда не скине то питање. У сарадњи са Хагом сваки тренутак је драгоцен, а почео је да се мења и однос јавног мњења у Србији према том суду.
Сарадња с Трибуналом у Хагу је остварена кроз добровољне предаје, побољшана је и комуникација између Београда и Хага, а успостављена је и врста поверења.
Од новембра прошле године, уз припрему јавности за ту сарадњу, учињено је јако много, што најбоље илуструје број оптужених који су се добровољно предали.
Наша земља је за то да се питање Хага оконча јуче, да је све за нама, а то се односи и на преостале случајеве, као што је и генерал Младић.
Статус Косова и Метохије:
- Расправа о будућем статусу Косова и Метохије биће онолико ваљана колико на објективан и уравнотежен начин буде оцењено стање људских права у јужној српској покрајини, које је незадовољавајуће.
Испуњеност стандарда је прва битка коју треба водити и питање статуса може бити отворено само уз затварање очију пред многим нерешеним питањима људских права, неповратка расељених, несигурности, неслободе кретања.
Када се отвори питање статуса, поставља се питање да ли је могуће односе у државној заједници, у Србији, мењати на један такав начин, уз проширивање аутономије Косова и Метохије и поштовање мањинских права свих, или је потребно још једанпут, злокобно, на почетку 21. века, чинити оно што се чинило на крају 20. века, а то је прекрајање границе на најосетљивијем делу Европе - Балкану.
Прекрајање граница било би погубно, а може се наћи неконвенционално решење које ће у оквиру постојећих граница, поштујући и тражећи одговарајуће облике аутономије и мањинских права, обезбедити да не дође до цепања и разбијања државних целина на Балкану. Групе које проналазе решења за будуће Косово и Метохију у виду такозване условне независности немају за такав став аргументе.
-
Крушевац, 22. децембар 2024.Отварање нове деонице ауто-пута велики дан за Расински и Рашки...
-
Београд, 20. децембар 2024.Студенти који не учествују у блокадама имају право да полажу...
-
Београд, 20. децембар 2024.Вучевић изразио саучешће породици ученика страдалог у нападу у...
-
Београд, 18. децембар 2024.Сарадња са АФД-ом на јачању српске привреде
-
Београд, 18. децембар 2024.Србија опредељена за јачање партнерства и сарадње са УК
-
Београд, 18. децембар 2024.Влада Србије остаје посвећена наставку реформи и јачању...
-
Београд, 17. децембар 2024.Наставак јачања и модернизације Војске Србије
-
Београд, 16. децембар 2024.Сарадња са СЕС-ом на питањима од значаја за социјални дијалог
-
Београд, 16. децембар 2024.Влада испунила све захтеве дела студената који блокирају рад...
-
Лазаревац, 15. децембар 2024.Колубарска битка величанствена победа храбрости и љубави према...