Поповић је, на Копаоник бизнис форуму, у оквиру панела "Утицај развоја инфраструктуре, иновација и активне политике запошљавања на раст", нагласио да је дигитална економија један од приоритета Србије.
Он је указао на то да је извоз ИКТ услуга у прошлој години достигао нови рекорд од 1,135 милијарди евра и по девизном приливу надмашио "Фијат" и "Железару Смедерево" са новим кинеским власником.
Тај рекорд je оборен уз раст извоза од чак 26 одсто у односу на 2017. годину, у којој је извоз ИКТ услуга вредео 899 милиона евра, рекао је Поповић и додао да је позитивни спољнотрговински салдо достигао 615 милиона евра.
Министар је истакао да је ИКТ један од малобројних сектора чији извоз у последње две године расте брже од увоза, уз напомену да је то убедљиво најздравија привредна грана у Србији.
Он је објаснио да две привредне гране – производња електричних машина и апарата и друмских возила, имају веће извозне приходе од ИКТ сектора, али оне значајно више троше и на увоз, тако да, са аспекта платног биланса земље, ИТ фирме представљају убедљиво најздравији сектор српске привреде.
Поповић је указао на то да су у прошлој години по први пут приходи од ИКТ услуга били већи од прихода туризма и транспорта, при чему је ИКТ дао кључни допринос расту БДП-а и смањењу спољнотрговинског дефицита.
Према његовим речима, нема дилеме да ће ове године ИКТ сектор бити један од кључних фактора раста БДП-а, а ако се настави темпом из прошле године, извоз ових услуга би већ за три године могао да се удвостручи и премаши две милијарде евра.
Србија је, како је навео, у претходне три деценије пропустила две технолошке револуције и мора се укључити у четврту.
Поповић је указао на то да Србији у овом тренутку недостаје приближно 30.000 ИТ стручњака, и додао да би, уз адекватне мере подршке, у наредне три или четири године само у ИТ фирмама могло да се отвори око 50.000 нових радних места.
Према његовим речима, динамичан раст извоза ИКТ услуга позитивно утиче на имиџ земље, јер стране компаније почињу да препознају Србију као државу са квалитетном, а не јефтином радном снагом.
Како би се охрабрила пословна заједница да више инвестира у иновације, Влада Србије је увела значајне пореске олакшице за улагања у економију знања, па је порез на добит на приходе од интелектуалне својине креиране у Србији, три уместо 15 одсто.
Он је подсетио на то да је друга олакшица порески кредит од 30 одсто за инвестиције у нове иновативне компаније, чиме се мотивишу постојеће компаније да више улажу у стартап фирме и нове идеје.
Министар је најавио да ће у изградњу индустријског парка у Борчи бити уложено готово 300 милиона евра и да тим пројектом Србија постаје најзначајнији партнер Кине на информационом путу свиле у Европи.
Када цео комплекс буде завршен, у њему ће моћи да послује приближно 3.000 предузећа, за које је процењено да би могла да повећају БДП Србије за више од 22 милијарде евра или за чак седам одсто, прецизирао је Поповић.
Према његовим речима, у овом индустријском парку директно ће бити креирано приближно 10.000, а индиректно 15.000 нових радних места, што ће допринети даљем смањењу стопе незапослености.