Војислав Коштуница
Коштуница је, отварајући пленарну седницу Друге пословно-културне манифестације под називом "Дани Италије у Београду", којој присуствују представници 450 италијанских компанија, истакао да се процес придруживања Србије и Црне Горе Европској унији не може зауставити и да више није питање како него када ћемо приступити ЕУ.
Он је указао на то да су од прошлогодишње манифестације "Дани Италије" остварени сјајни резултати и да је Италија постала водећи спољнотрговински партнер Србије, уз напомену да је извоз из Србије у Италију порастао за 120 одсто, а увоз за 42 одсто.
На вама привредницима је да сарађујете, а задатак Владе Србије је да обезбеди пословни амбијент који ће бити либералан и политички и правно стабилан, рекао је Коштуница.
Председник Владе је навео да је Србија у циљу привлачења страних инвестиција увела повољне пореске и царинске стопе које већ дају одличне резултате и додао да су циљеви Владе модернизација економије, раст животног стандарда и стабилизација институција.
Заменик министра производних активности у Влади Италије Адолфо Урсо нагласио је да Италија пружа подршку процесу европских интеграција Србије и Црне Горе, која је, како је рекао, партнер Европе.
Урсо је навео да на овом скупу учествују представници више од хиљаду српских предузећа који ће се састати са представницима италијанских фирми, уз напомену да је у протеклих годину дана значајно повећан ниво инвестиција италијанских компанија у СЦГ кроз приватизацију.
По броју закључених послова Италија је на првом месту, навео је Урсо и додао да ће до краја овог месеца Србији и Црној Гори бити исплаћена прва транша од пет милиона евра кредитне линије коју је Влада Италије одобрила СЦГ за развој малих и средњих предузећа у укупном износу од 33 милиона евра.
Мирољуб Лабус
Потпредседник Владе Републике Србије Мирољуб Лабус истакао је да ће Влада наставити да унапређује пословно окружење и макроекономску климу, као и да ће приоритет у идућој години бити смањење инфлације, при чему је оценио да су општи услови за инвестирање у Србији много бољи него пре дванаест месеци.
Лабус је, подсећајући на то да су улагања услов за даљи развој, навео да су предности за инвестирање у СЦГ величина тржишта, потписани споразуми о слободној трговини са земљама у региону и са Руском Федерацијом, као и потенцијали пољопривреде.
Он је изразио очекивање да ће до краја године Србија и Црна Гора реализовати споразум са Париским клубом и да ће дефинитивно бити решено питање спољног дуга.
Према његовим речима, учињен је и напредак у трговинским односима између Италије и Србије и Црне Горе, који су доведени близу стања одрживе трговине. Пре дванаест месеци, како је навео, покривеност увоза извозом била је мања од 40 одсто, а данас је већа од 80 одсто.
Министар за економске односе са иностранством у Влади Републике Србије Милан Париводић нагласио је да Влада зна шта хоће да направи од Србије и на који ће начин то учинити.
Хоћемо да будемо економски центар Балкана, истакао је Париводић и додао да је Србија профитабилна, стабилна и гостопримљива за све инвеститоре. Он је такође изразио очекивање да ће стране инвестиције ове године достићи ниво од две милијарде долара.
Према његовим речима, оцена Светске банке да је Србија прва по успеху у спровођењу реформи многе је изненадила, али не и Владу јер се на достизању тог циља много радило.
Париводић је, оцењујући да је ново законодавство у Србији омогућило страним инвеститорима бољи положај, указао на усклађеност са европским прописима, као и на Закон о страним улагањима, који инвеститорима даје сва права каква очекују у земљи где улажу.
Предраг Бубало
Министар за економске односе са иностранством је као потенцијале за улагање навео енергетику, инфраструктуру и телекомуникације. Он је такође указао на то да Србију још очекују озбиљни задаци, међу којима је и унапређење правосуђа.
Министар привреде у Влади Републике Србије Предраг Бубало оценио је да број привредника из Италије који присуствују дводневном скупу представља потврду да је Србија сигурна за улагање.
Он је истакао да је велики успех привући инвеститоре у великој регионалној конкуренцији, а још већи задржати их, уз оцену да је право време за инвестирање у Србији јер ће већ сутра конкуренција бити много већа.
Министар финансија у Влади Републике Србије Млађан Динкић изразио је данас очекивање да ће стране директне инвестиције у Србији ове године достићи рекордних две милијарде долара, што је двоструко више него прошле године.
Динкић је обраћајући се учесницима манифестације "Италија у Београду" рекао да очекује и да ће три италијанске банке које ће ући на српско тржиште допринети повећању страних директних улагања.
Он је прецизирао да је овогодишњи спољнотрговински дефицит Србије у размени са Италијом шест пута мањи у односу на прошлу годину и изразио наду да ће после ове манифестације тај тренд бити настављен.
Млађан Динкић
Министар је навео да очекивана годишња стопа привредног раста Србије износи приближно пет одсто и упутио позив италијанским привредницима да искористе предности уговора о слободној трговини које Србија има са земљама региона, као и могућност бесцаринског извоза у Русију.
Он је прецизирао да је јавни дуг Србије три пута мањи у односу на 2000. годину и указао на то да се следеће године очекује "бум" на тржишту некретнина. Министар је истовремено изразио уверење да ће италијански привредници наћи интерес у томе.
Гувернер Народне банке Србије Радован Јелашић навео је да је кредит у износу од 33 милиона евра који је Влада Италије одобрила за помоћ малим и средњим предузећима у СЦГ већ почео да се реализује.
Представници финансијских институција и осигуравајућих компанија из Италије говорили су о могућностима улагања у српску привреду и упутили италијанске привреднике у могуће олакшице.
Амбасадор Италије у СЦГ Антонио Занарди Ланди представио је на скупу два архитектонска решења - "Италијанску палату у Београду" и "Нова врата Београда".
Према његовим речима, у "Италијанској палати" биће смештене канцеларије многих италијанских институција у Србији, док "Нова врата Београда" представљају идејно решење за зграде срушене током НАТО бомбардовања на почетку улице Кнеза Милоша.
Министар трговине, туризма и услуга у Влади Републике Србије Бојан Димитријевић упутио је данас позив италијанским инвеститорима да улажу у туризам и трговину у Србији.
Димитријевић је на конференцији "Италија у Београду" навео да је ове године у домаћем туризму остварен приход од приближно 300 милиона долара и додао да се до 2010. године планира да ће овај приход износити око пет одсто бруто друштвеног производа Србије.
Према његовим речима, приближно 10 одсто прихода од туризма у овој години остварено је захваљујући туристима из Италије, и то највише доласком пословних људи, а један део и захваљујући ловцима и риболовцима из те земље.
Србија има велике потенцијале за развој бањског и речног туризма, као и за приватизацију хотела, подсетио је Димитријевић и напоменуо да је само у Београду потребно изградити десет нових хотела високе категорије.
Министар је навео да велики потенцијал за развој наутичког туризма представља Дунав на око 650 километара пловног пута кроз Србију и прецизирао да је у развој те гране у наредних десет година потребно инвестирати око 200 милиона евра.
До 2010. године, оценио је он, трговина у Србији требало би да оствари око 1.500 долара промета по глави становника.
Димитријевић је указао на то да је за првих шест месеци ове године у Србији приближно 30 одсто реалног промета остварено највише захваљујући уласку великих ланаца робних кућа и трговина из иностранства на наше тржиште, а делом и увођењем пореза на додату вредност.
Министар правде у Влади Републике Србије Зоран Стојковић указао је италијанским привредницима на неколико закона који им омогућавају сигурније улагање у српску привреду, као што су Закон о парничном поступку, Закон о извршном поступку и закон о мирном решавању спорова, који би ускоро требало да ступи на снагу.
Стојковић је на семинару о приватизацији у оквиру скупа "Дани Италије у Београду" нагласио да сваки страни инвеститор који дође у Србију може бити сигуран да ће капитал који је уложио бити заштићен.
Министар пољопривреде, шумарства и водопривреде Ивана Дулић-Марковић је на семинару о агроиндустрији, организованом такође у оквиру ове манифестације, оценила да овај сектор нуди најбоље могућности за италијанска предузећа и додала да је годишња вредност агроиндустријске производње 3 милијарде евра, од чега је 370 милиона вредност производње кукуруза.
Србија има 4 милиона хектара обрадивих површина и 700 хиљада пољопривредних газдинстава, навела је Дулић-Марковић и нагласила да је пољопривредна производња из спољнотрговинског дефицита прешла у суфицит, који је за првих девет месеци износио 200 милиона долара.
Она је подсетила на то да је Скупштина Србије усвојила Стратегију о развоју пољопривреде, да је промењен Закон о садном материјалу, а у наредном периоду биће донети и закони о ветерини, коришћењу пољопривредног земљишта и органској пољопривреди, уз напомену да постоји жеља да се развије тржиште пољопривредних кредита и тржиште земљишта.
Помоћник министра пољопривреде, шумарства и водопривреде Горан Живков истакао је да Србија има једну од најбољих трговинских позиција у свету када је реч о пољопривреди, уз оцену да је тренутна заштита производње од 21,21 одсто међу највећим у региону.
Према његовим речима, трговина са ЕУ је у сталном порасту, као и наш суфицит, а са 62 производа конкурентни смо квалитетом, тако да се ти производи добро извозе иако им је цена виша од цена у ЕУ.
Са Италијом такође имамо суфицит у размени пољопривредних производа, а четвртина нашег укупног извоза у ЕУ одлази у Италију, нагласио је Живков и додао да из Италије највише увозимо вина, дестилате, кафу, дуван, шећер, парадајз, пиринач и маслиново уље.
Директор Агенције за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) Јасна Матић препоручила је италијанским инвеститорима неколико пројеката за гајење и прераду воћа и поврћа, производњу сокова и вина, кондиторску индустрију, као и за минералне воде и сунцокретово уље.